Izvor: Glas javnosti, 20.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strahovita vatrena moć ruske vojske
Po naoružanju koje sam video, u koloni 58. ruske armije može se izvući zaključak o samim borbenim dejstvima. Za obuzdavanje gruzijske agresije na Južnu Osetiju ruska vojska je koristila oklopne i motorizovane jedinice. Veliki broj ljudstva su činili redovni vojnici, koji su u uniformama izgledali kao da nemaju više od 16 do 17 godina.
Od specijalnih jedinica upotrebljeni su delovi vazdušno-desantnih snaga (padobranci poznati kao „plavi đavoli“), kao i poznata čečenska jedinica >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << „Vostok“ („Istok“), koja je specijalizovana za borbe u brdsko-planinskim krajevima. U tenkovskim jedinicama u osnovi je bio univerzalni tenk T-72. Od artiljerijskih sredstava najviše je korišćen samohodni top kalibra 122 mm „Nona“, koji može da gađa i minobacačkim minama, odnosno predstavlja univerzalni top jer ispunjava istovremeno zadatke tenka, topa i minobacača i nema analognog u svetu.
Automatski minobacač
Klasičnih minobacača, zbog prisustva topa „nona“, nije bilo u koloni. Video sam jedan automatski minobacač, koji liči na mali top i može da ga vuče UAZ, a ima kasetu za pet mina, koje može da ispali pojedinačno ili rafalno. Može da gađa kao minobacač, ali i kao top da izbaci granatu pravo na 800 metara.
ISTORIJA
1917: Gruzija je izašla iz sastava Rusije i anektirala Južnu Osetiju.
1920: Gruzija uvodi vojsku u Južnu Osetiju. Rezultat - 18.000 poginulih.
1921: Gruzija ulazi u sastav SSSR, a Južna Osetija u sastav Gruzije kao autonomna oblast.
Opremljeni i spremni
Streljačko naoružanje vojnika u koloni u osnovi su činile automatske puške „kalašnjikov“ kalibra 7,62 i 5,45 mm. Uočio sam i snajperske puške sa preklapajućim kundakom. Posebno mi je bio zanimljiv novi mitraljez KORD kalibra 12,7 mm, čija je ukupna težina samo 25 kg i jedini je koji u tom kalibru može da puca sa dvonožca. Bilo je dosta i mitraljeza „Pečeneg“ 7,62 mm. Taj izuzetan mitraljez ima aktivno hlađenje cevi zbog čega može neprekidno da ispaljuje hiljade metaka, a ne mora da mu se menja cev zbog zagrevanja. Svaki pešadinac je na automatskoj pušci imao podcevni bacač granata, čija je efikasnost u odnosu na sličan američki 70 odsto veća, a brzina punjenja čak 2,5 puta.
Pešadija je bila opremljena i raketnim bacačima RPO, čije se dejstvo na cilju može uporediti sa haubičkom fugasnom granatom 122 mm. Sva vozila u koloni su izdržala izuzetno težak put i ogromne uspone, što pokazuje da su u dobrom stanju. Broj vozila u kvaru je bio zanemarljiv. Iz navedenog naoružanja, borbene tehnike, jedinica i profila ljudstva može se izvesti zaključak da je ruska vojska u sukobu sa gruzijskim snagama izvodila klasična borbena dejstva, ali koristeći iskustva iz Čečenije, što znači da je veoma oprezno nastupala.
(Nastaviće se)
