Izvor: Blic, Beta, 01.Okt.2009, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiven Hoking napušta prestižnu akademsku funkciju
Profesor teoretske fizike Stiven Hoking, poznat po istraživanjima crnih rupa i velikog praska, pobornik kvantne fizike, zvanično napušta najprestižniju akademsku poziciju lukasijanskog profesora matematike na Kembridžu.
U saopštenju sa Kembridža navodi se da je napunivši 67 godina, Hoking dosegao starosnu granicu ove profesorske pozicije.
On će ipak nastaviti da radi na fakultetu, kao počasni profesor, dok će novi lukasianski profesor biti imenovan uskoro. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Najprestižnija akademska titula ustanovljena je 1663.godine, nazvana je po Henri Lukasu, tadašnjem članu parlamenta sa Kembridža, a zvanično je priznao kralj Čarls Drugi godinu dana kasnije. Na ovoj profesorskoj poziciji bili su svojevremeno i Isak Njutn i Čarls Babadz.
Hoking je imenovan 1979. godine za lukasianskog profesora matematike na Kembridžu.
Stiven Hoking je diplomirao fiziku na Oksfordu, a zatim je na temu teorije relativiteta doktorirao na Kembridžu. Član Kraljevskog društva postao je 1974, a profesor matematike pet godina kasnije. Kao student dobio je progresivnu neuromotoričku bolest koja praktično fizički potpuno onesposobava i ograničava kretanje i govor.
Prikovan za invalidska kolica i sposoban da govori jedino uz pomoć posebno napravljene kompjuterizovane sprave, Hoking nikad nije prekidao svoj rad.
Proučavajući opštu teoriju relativiteta, našao je mane u Ajnštajnovoj teoriji koja nije, po njegovim nalazima, objašnjavala kvantnomehaničku prirodu fizike i fenomene poput crnih rupa ili velikog praska.
Hoking je objavio nekoliko knjiga, od kojih je njegova prva - netehnička "Kratka povest vremena" (objavljena 1988) postigla neverovatan izdavački uspeh.
.jpg)
