Izvor: Vostok.rs, 25.Sep.2012, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će Mesecu superkompjuter?
25.09.2012. -
Naučnici iz SAD predložili su da se na Mesecu postave prijemne antene stanice za kosmičku vezu u superkompjuter. Pomoću njih sručnjaci nameravaju da obrađuju sve veće informacione tokove sa interplanetarnih uređaja. Isti taj kompjuter sastavljen od gotovih blokova mogao bi da bude numerički centar u početnom stadijumu naseljene stanice na Mesecu.
Po ocenama autora ideje, stanice za kosmičku vezu u Kaliforniji, Španiji i Australiji rade na granici kapaciteta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << One moraju da primaju signale kako sa starih uređaja poput Vojadžera, tako sa novih, a njihov broj u kosmosu raste. Sada se u Australiji grade još dve antene prečnika nekoliko desetina metara, ali teško da će i to rešiti problem. Prijemni numerički sistemi mogu da se rasterete pomoću stanice na Mesecu. Tamo bi se informacije primale, obrađivale i u obliku mnogo manjeg toka podataka stizale bi za Zemlju. Kompjuter, po rečima naučnika, povoljno je smestiti u krateru u polarnoj oblasti Meseca, gde nema naglih kolebanja temperature, a antenu spolja.
Međutim, kako niz stručnjaka smatra: zaključak da zemaljske stanice ne izlaze na kraj sa prijemom informacija nije ubedljiv. Njihovi resursi nisu ni iz daleka iscrpljeni, govori glavni urednik lista Novosti kosmoanutike Igor Marinjin.
- Stanica kao prvo ima dovoljno. Kao drugo, pojedine stanice opslužuju konkretne kosmičke uređaje. Nema univerzalne stanice koje primaju sve sa svih uređaja. To je put ka usavršavanju: mogu se napraviti univerzalne stanice. Osim toga, stotinama puta je skuplje graditi na Mesecu, nego na Zemlji. Postavite deset antena na Zemlji i biće dovoljno. I superkompjutere je mnogo jednostavnije praviti i servisirati na Zemlji nego na Mesecu.
Za sad ideja američkih naučnika kod profesionalaca izaziva mnogo pitanja. Nije ona izazvala veliki entuzijazam ni kod moskovskog astrofizičara Aleksandra Rodina.
Postavljanje superkompjutera na Mesecu pitanje je ne za narednu deceniju. To ne zvuči previše ubedljivo, ali je razumnije nego ideja ekspluotacije helijuma-3 na Mesecu za rešavanje energetskog problema. Mislim da prema ovoj vesti treba da se odnosimo kao prema fantaziji koja se izražava u cilju dobijanja finansijskih sredstava i privlačenja pažnje za problem proučavanja kosmosa.
Istovremeno, po mišljenju nekih ruskih naučnika, najmanje jedan plus u američkoj ideji postoji. Mesečeve antene mogu da se koriste ne samo za praćenje kosmičkih uređaja. Zajedno sa zemljanim uređajima one bi fromirale radio-teleskop sa gigantskom bazom — interferometar, nastavlja Igor Marinjin.
Kod nas radi stanica na vrlo visokoj orbiti oko Zemlje — Spektar-R. Zahvaljujući tome što je ona udaljena na stotine hiljada kilometara od Zemlje, dobija se interferometar između zemaljskih antena i njene antene. On prima slabe signale iz udaljenih krajeva Vasione. Umesto da se pušta radio-teleskop u orbitu, on može da se napravi na Mesecu.
Zamisao da se na Mesecu postave antene za kosmičku vezu i superkompjuter mnogi stručnjaci nazivaju lepom idejom, ali ne više od toga. Pri tome podvlačeći da je sada teško predvideti šta će raditi ljudi za 30-40 godina na Mesecu. Ali očigledno je da njegovo osvajanje započinje upravo od polova, gde je u večitom ledu pronađena voda. I u nekoj etapi razvoja mesečevih kolonija tamo će se sigurno pojaviti i radio-teleskopi, pošto će postati udobnije da se primaju i obrađuju signali na licu mesta.
Boris Pavliščev,
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
