Izvor: Politika, 11.Feb.2015, 09:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski tajkun pokušao u Švajcarskoj da „opere” 20 miliona evra

Najveća dojava u istoriji bankarske utaje poreza na računima švajcarske podružnice vodeće britanske banke HSCB

Propala vanbračna veza kompjuterskog analitičara italijansko-francuskog porekla i njegove koleginice izrodila se prošlog vikenda u otkriće najveće bankarske utaje u istoriji.

Više od 106.000 klijenata poreklom iz 203 zemlje sakrilo je u periodu od 2005. do 2007. godine oko 120 milijardi dolara na računima švajcarske podružnice vodeće britanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << banke HSBC. Među spomenutim utajivačima poreza je i neimenovani srpski biznismen koji je u jednom trenutku pokušao da tamo položi 20 miliona evra u kešu.

„Nismo se mešali u njegove novčane transfere.Samo smo ga zamolili da bude manje upadljiv”, istakli su zvaničnici HSBC-a u istrazi čije su detalje u nedelju uveče simultano obelodanili francuski „Mond”, britanski „Gardijan”i Bi-Bi-Si, kao međunarodno udruženje novinara istraživača (iz 64 države) u saradnji sa Centrom za javni integritet SAD.

„Nisam ni Robin Hud, ni Džejms Bond, smatrao sam građanskom obavezom da obavestim nadležne o masovnim malverzacijama u drugoj najvećoj svetskoj banci”, kaže Erve Falčani (43), kompjuterski analitičar koji je krajem 2007. tajno, na pet računarskih diskova, snimio sve podatke o 30.000 stranih računa švajcarskog ogranka britanske banke osnovane 1865. godine u Hongkongu.

Američki bogataši, ruski oligarsi i grčki magnati, članovi kraljevskih kuća Saudijske Arabije, Maroka, Bahreina, Jordana, britanske manekenke, vozači formule „jedan” i međunarodni mirovni pregovarači samo su deo klijentele HSBC-a na Ženevskom jezeru, čije su višegodišnje poreske mahinacije iz bančinih dosijea prešle u privatni posed Falčanija i njegove ondašnje koleginice i ljubavnice Đorđine Mikael, francusko-libanskog porekla.

Željni da započnu novi život, Erve i Đorđina neko vreme su se premišljali šta da rade sa finansijskim tajnama slavnih i moćnih individua, ali i političara Ukrajine, Kenije, Lihtenštajna, Džibutija, Paragvaja, Alžira... kao i lica pod sankcijama UN, koja su uredno uz svesrdnu pomoć službenika HSBC-a u Švajcarskoj godinama prala ogromne sume novca.

Dvoje ljubavnika su napokon početkom 2008. odlučili da stupe u kontakt sa bankama u Libanu. Predstavljajući se kao Ruben elČidijak, Falčani je tamošnjim bankama pokušao da proda dotične podatke: za dvojac Falčani–Mikael već se zainteresovala i izraelska tajna služba Mosad, zbog mogućih informacija o izvorima finansiranja militantnog šiitskog pokreta Hezbolah. Pokušaj preprodaje ovih poverljivih podataka ubrzo je propao u Libanu.

Bliskoistočni bankari su u međuvremenu švajcarskim kolegama diskretno naznačili da „neko pokušava da proda njihove tajne podatke”. Ljubavna veza je ubrzo potom propala. Ostavljena Đorđina zatim je odlučila da švajcarskim vlastima otkrije identitet „uzbunjivača”, a onda je za Falčanijem krenula potera.

Kompjuteraš, odrastao u Monaku, samo jednom je dopao šaka švajcarskim istražnim organima. Pred islednicima u Ženevi Falčani je potanko ispričao da je centralu HSBC-a još 2006.potanko obavestio o agresivnim tehnikama vrbovanja svakovrsnih klijenata, o tehnikama prebacivanja ogromnih suma novca bez napuštanja domovine na tajne račune pod Alpima, o isplaćivanju ogromnih suma gotovine u valutama koje su slabo u opticaju u Švajcarskoj, i o izdavanju namenskih kreditnih kartica za unovčavanje izvan rodne zemlje, ali bez većeg odjeka.

Švajcarski istražitelji, opčinjeni Falčanijevom saradnjom, pustili su ga tad kući i rekli mu da dođe sutradan na nastavak razgovora. Od tada ga u Švajcarskoj nisu videli, a zvanični Bern je prošlog decembra ipak podigao optužnicu protiv njega zbog „industrijske špijunaže”. Te noći u kojoj je pušten kući 2008. godine, Falčani je prešao sa porodicom u Francusku, gde je neko vreme proboravio u očevoj kući u Nici. Na francuskom tlu Falčani je počeo da sarađuje sa poreskim organima.

Zvanični Pariz je o bogatoj dokumentaciji Falčanija obavestio poreske kolege u Belgiji, SAD, Velikoj Britaniji… Međunarodno novinarsko istraživanje – u kome je učestvovalo 140 kolega sa svih strana sveta –otkriva da su nadležne vlasti u nizu država zapadnog sveta već 2010. imalo kompletnu sliku poreskih mahinacija ugledne međunarodne banke na čijem je čelu između 2005. i 2007. bio britanski lord Grin, ministar za trgovinu i investicije u vladi Dejvida Kamerona. Zašto je baš sada došlo do objavljivanja skandaloznih mahinacija švajcarske podružnice moćne britanske banke, za sada je neizvesno. Inače, HSBC je 2012. platio američkim vlastima dotad najveću novčanu globu od 1,9 milijardi dolara zbog dugogodišnjeg pranja novca sumnjive belosvetske klijentele na novčanom tržištu SAD.

Britanska banka izbegla je tada kriminalističku istragu u SAD uz uslov da joj se u sledećih pet godina ne dogodi nikakva slična rabota. U protivnom, HSBC bi mogao da ostane bez dozvole da radi na Volstritu.

Nastavak istrage protiv legendarne ostrvske banke je u ovom trenutku nepredvidiv. Prozvana britanska banka priznala je juče manjak nadzora nad svojim švajcarskim ogrankom, uz insistiranje da je od 2008. pokrenula radikalnu transformaciju poslovanja”.

„HSBC je delovao kao globalna agencija za utaju poreza”, ocenjuje bivši britanski poreski inspektor Ričard Bruks u izjavi za Rojters.

Lord Grin bi morao da odgovori na niz ozbiljnih pitanja, upozorila je juče Margaret Hodž, predsednik Komiteta javne uprave britanskog parlamenta.

Tanja Vujić

objavljeno: 11.02.2015.

Nastavak na Politika...

B92: Tražićemo podatke o klijentima HSBC