Izvor: Politika, 05.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski raj
Posle najnovije studije KPMG-a o porezima, Srbi su mogli da uvide da, ipak, ne žive u paklu
Svako kome je u našoj novijoj istoriji nekada palo na um da posumnja u izvesne tvrdnje Mlađana Dinkića, mogao se ovih dana uveriti da je on u pogledu makar jedne od njih, izgleda, bio sasvim u pravu. Ovaj ministar u ostavci koji je uoči novih izbora stekao fakirsku sposobnost da se u isto vreme pojavljuje na više različitih mesta da bi na njima otvorio ma kakav objekat, prikladan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i za govornicu sa koje se lepo mogu objasniti svi uspesi vlade i Ministarstva, znao je, naime, da kaže kako su uslovi za ulaganje u Srbiju među najboljima u svetu. Bila je to konstatacija koja se mnogima morala činiti u najmanju ruku preteranom, kad gle! Krajem prošle nedelje ona se pokazala – apsolutno tačnom!
Dokaz je stigao iz inostranstva. Iz jedne od najslavnijih revizorskih kuća na planeti, poznatoj KPMG (104.000 zaposlenih u 144 zemlje), a za one koji možda ne znaju šta bi ta skraćenica mogla da znači evo i kraćeg objašnjenja: K kao Klinveld(po Klinveldu Pietu, osnivaču amsterdamske računovodstvene firme iz 1917. godine), P kao Pet (iz londonske firme Vilijam Barkli Pet end ko. osnovane 1870), M kao Marvik Džejms (iz firme Marvik, Mičel end ko. osnovane u Njujorku 1897) i G po Gerderu dr Rajhardu, prvom predsedniku Međunarodne federacije računovođa a jedno vreme i šefu kompanije koja se u njegovo vreme zvala – KMG.
Laferova kriva
Taj KPMG je, dakle, 1993. godine počeo da objavljuje godišnju analizu poreza na dobit korporacija. U prvoj analizi bile su zastupljene jedva 23 zemlje. U ovoj najnovijoj bilo ih je već 86. U njoj je nepobitno ustanovljen "konzistentan i dramatičan pad korporativnih poreza u poslednjih 14 godina", tokom kojih je biznismenima pomenuta krajnje omražena taksa sa prosečnih 38 smanjena na 27,1 odsto. Analiza je tako pokazala da je na našoj planeti, zapravo, zavladala bespoštedna bitka za kapital koji se, dabome, namamljuje najbolje tamo gde su lokalne vlasti, što bi se reklo, najmanje alave. KPMG je ustanovio da su se kao baš takve, najmanje alave, dosad pokazale vlasti u Irskoj koje su od 1993. do 2006. uspele da (spektakularno!) smanje porez na dobit kompanija sa 40 na samo 12,5 procenata. Paralelno sa time, Irci su mogli samo da se dive svom ukupnom napretku koji je, zahvaljujući rastućem prilivu stranih ulaganja, najposle doveo dotle da u zemlju čiji su mahom gladni žitelji vekovima bežali u perspektivnije krajeve, sada, u potrazi za perspektivom, počnu da dolaze – reke nekih drugih izgladnelih pregalaca.
Kada je Irska 1973. godine ušla u Evropsku zajednicu nivo njenog bruto domaćeg proizvoda dostizao je jedva 60 procenata evropskog. Kako je sadašnji BDP te države, pak, nadmašio evropski prosek za desetinu, zaključak se nametnuo sam po sebi: upravo su manji porezi doveli do preobražaja irske ekonomije u jednu od onih "tigrovskih", sa stopama rasta koje su povremeno znale da budu i iznad deset procenata godišnje.
Pomenuto poresko otkriće se, dabome, nije pri tom moglo povezati baš striktno sa Irskom, budući da su se pristalice "ekonomije ponude", takozvani "suplajsajderi", rađali na nekim drugim mestima, a njihove ideje, pre Iraca, stali da primenjuju neki drugi političari, pre svega Margaret Tačer, a za njom i Ronald Regan, te ostali sledbenici teoretičara predvođenih Arturom Laferom koji je, pak, rezonovao ovako: ako je poreska stopa nula, država neće imati nikakvih prihoda, ali će ona bez prihoda ostati i ako je ova stopa 100 (odsto), budući da, naravno, niko nije lud da rinta isključivo za nekog drugog. Lafer je onda nacrtao svoju poznatu krivu. Ta linija nalik na zvono pokazivala je da država uz pomoć većih poreza samo do određene granice može da ima i veće prihode, jer će isti početi da opadaju čim ljudi i kapitalisti, destimulisani preteranim uzimanjem iz njihovog džepa, stanu sve manje i manje da rade... Zato je, uostalom, grupa ekonomista i došla do zaključka da tek smanjenje poreza otvara prostor za veće investicije, štednju i, uopšte, zamah privrede koji onda, posledično, blagotvorno utiče čak i na dimenzije državnog budžeta, koji i uz manja zahvatanja može da bude možda i – veći!
Japanci – mimo sveta
Iako ovaj poreski recept sve zemlje, a pogotovo one iz takozvane grupe G7 (najbogatije, među kojima Japan, recimo, ima najveći korporativni porez od čak 40,69 odsto) ni izbliza nisu primenile, jasno je da se poreska redukcija, u osnovi, ipak pretvorila u – svetski trend. Danska je, recimo, ovaj porez sa 50 smanjila na 28, Švedska sa 51 na 25 i tako redom, dok se među novim članicama EU, opet, istakla Poljska smanjivši porez sa 38 na 19, a naročito Kipar obarajući isti sa 28 na – samo 10 procenata.
Upravo je toliki i naš porez na dobit kompanija. Deset odsto! Iz nekog svog razloga, doduše, valja priznati da KPMG ni u svom najnovijem izveštaju to nije uočio, pa smo, eto, na ovom mestu, mi morali da ga dopunjavamo. Ali, nije to ništa promenilo na suštini stvari: suština je da su u celom svetu, bar što se taksiranja tiče, bolje od nas ostale samo zemlje poput Kajmanskih ostrva, s porezima ravnim nuli! Te da su, budući da se te zemlje obično nazivaju poreskim rajevima, svi oni koji su poslednjih decenija ovde imali utisak da su još davno umrli a onda na Strašnom sudu osuđeni na pakao, zahvaljujući studiji KPMG (i našem skromnom prilogu) na kraju ipak morali da uvide u kolikoj su kobnoj zabludi poslednjih decenija živeli.
Sad mogu da budu sigurni da se ne nalaze u paklu. Već u raju. Onom poreskom!
Rodoljub Gerić
[objavljeno: 05.11.2006.]
