Izvor: Politika, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji granice, Albancima samoopredeljenje
Problemi koji mogu da uslede kao rezultat nepromišljenog rešenja za Kosovo i Metohiju neće ostati samo u okviru postjugoslovenskog ili postsovjetskog prostora
INTERVJU
Šef ruske diplomatske misije u Srbiji Aleksandar Aleksejev tvrdi da je informacija o takozvanom "non pejperu" – neformalnoj listi zahteva Moskve u vezi s pregovorima o statusu Kosmeta – zapravo "greška" i da takav dokument ne postoji. On, međutim, kaže da Rusija zaista ne vidi razlog zašto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pregovori moraju da budu okončani do kraja godine, što je bio jedan od zahteva u "non pejperu" o kojem je pisala "Politika". Protivljenje rokovima Aleksejev naziva principijelnim. "To nema veze s tim izmišljenim papirom. Za nas jeste najvažnije da bude postignut sporazum koji bi bio prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu. Pitanje vremena je pitanje drugog stepena", kaže on.
• Nedavno ste negirali da o Kosmetu postoji oštar sukob između Rusije i SAD, ali ste rekli da postoje neslaganja u Kontakt grupi i Savetu bezbednosti?
– Naša gledišta ne podudaraju se u svemu. Moramo da aktiviramo dijalog i radimo sa svim članicama Kontakt grupe kako bismo postigli rezultat. Ako postoje neslaganja, to je razlog da nastavimo s radom, a ne da ga završimo.
• Srpsko-albanski dijalog je u pat-poziciji. Mislite li da bi se on pokrenuo ako bi došlo do konsenzusa u Kontakt-grupi?
– Konsenzus u Kontakt-grupi bitan je za postizanje sporazuma. Radimo na tome da Kontakt-grupa nastupa kao jedinstvena institucija.
• Da li je rešenje budućeg statusa Kosmeta kao princip za Rusiju važnije u slučaju Južne Osetije ili Čečenije?
– Pitanje Čečenije u ovom kontekstu ne može da se pojavi. Ni u kom slučaju odlazak bilo kog dela teritorije, bilo gde, ne može da bude iskorišćen u slučaju Čečenije.
• Predsednik Rusije Vladimir Putin insistira da svako rešenje za Kosovo mora da bude primenjeno i na gruzinske pokrajine Abhaziju i Južnu Osetiju, koje žele da se otcepe i pripoje Ruskoj Federaciji.
– Polazimo od toga da će rešenje za Kosovo u svakom slučaju biti presedan. Problemi koji mogu da uslede kao rezultat nepromišljenog rešenja za Kosovo neće ostati samo u okviru postjugoslovenskog ili postsovjetskog prostora. Ti problemi mogu da se pojave u mnogo širem smislu.
• Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je pre neki dan u tom kontekstu spomenuo i pitanje Albanaca u Makedoniji i Srba u Republici Srpskoj?
– To su samo neki od problema koji mogu da se pojačaju.
• Zašto se Rusija toliko angažuje u vezi s Kosovom? Jasno je zašto to radi Zapad, koji tamo ima angažovane vojnike.
– Svi problemi slični kosovskom moraju da se rešavaju na osnovu međunarodnog prava. Kosovo može da postane element koji bi ugrožavao sistem bezbednosti i stabilnosti u Evropi. Zato moraju da se koriste principi međunarodnog prava i deset osnovnih tačaka Helsinškog završnog akta iz 1975. U tom dokumentu postoji kontroverza između principa koji bi morali da budu rukovodeći: jedan je realni integritet država, a drugi pravo nacije na samoopredeljenje. Kosovo je primer koliko je opasna ta kontroverza. Meni se čini da je došlo vreme da se opredelimo.
• Kako bi Rusija rešila tu kontroverzu?
– Mi smatramo da pravo na samoopredeljenje mora da se realizuje u okviru međunarodno priznatih granica. U okviru toga su ogromne mogućnosti. A ako počnemo s menjanjem granica, rezultati mogu da budu katastrofalni.
• Da li to za Kosmet može da znači neku vrstu autonomije u okviru postojećih granica Srbije?
– To je pitanje koja mora da se razmatra u okviru decentralizacije i mislim da će rešenje prihvatljivo za dve strane biti prihvatljivo za sve. Za nas je očigledna apsolutna neophodnost obezbeđivanja čvrstih osnova za normalan život nealbanskog stanovništva na Kosovu.
• Navodeći razloge za angažovanja Rusije na Kosmetu, niste spomenuli tradicionalno prijateljstvo između Srbije i Rusije. Koliko ti sentimentalni razlozi mogu da imaju ulogu u diplomatiji?
– Sentiment ima uticaj i na diplomatiju, kao i na sve. Ali u ovom slučaju ne bi trebalo na to skretati pažnju, jer je opasno da se formiraju grupe navijača, grupe koje bi navijale za jednu ili drugu stranu. Ipak, s obzirom na to da su tradicionalne veze u odnosima značajne, uloga ruskih diplomata u Beogradu je jako odgovorna, jer bilo koja nepromišljena reč može da nanese bol ljudima.
-----------------------------------------------------------
Biće više ruskog kapitala
• Često se mogu pročitati informacije o nezadovoljstvu Moskve zbog niske "propusnosti" za ruski kapital u Srbiji?
– To je jedan od smerova na kojem radimo. Nivo ulaganja nije zadovoljavajući, isto kažu i naši srpski partneri. Ali tu ne vidim političke probleme. Neophodno je raditi i to će biti ispravljeno.
• Gde je više problema, sa srpske ili ruske strane?
– Sa obe strane mnogo toga može da se uradi. Ne radi se o tome da se traži krivac, nego da moramo dobro da se organizujemo. Kao i svim Slovenima, mnogo nam je lakše da razmišljamo apstraktno nego da počnemo da radimo.
-----------------------------------------------------------
Više od 30 godina u diplomatiji
Aleksandar Nikolajevič Aleksejev rođen je 1951. godine, a u diplomatsku službu Sovjetskog Saveza stupio je 1973, kada je dobio prvo nameštenje u ambasadi SSSR-a u Švajcarskoj. Kasnije je radio i u ambasadi u Belgiji, i to u dva navrata – prvo, osamdesetih, kao sovjetski službenik, a zatim – devedesetih – kao ruski kadar. Pre četiri godine postavljen je za direktora Trećeg evropskog departmana ruskog ministarstva spoljnih poslova. Ambasador je u Beogradu od početka 2005. godine. Govori nemački, francuski, engleski i srpski jezik. Oženjen je, ima odraslog sina.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 25.07.2006.]
