Izvor: Deutsche Welle, 01.Dec.2020, 15:56

Srbija frilenserima: Prvo da platite, pa da razgovaramo

Poreska uprava Srbije bi da oporezuje frilensere – čak i retroaktivno. Njihovo udruženje najavljuje protest, a problem sumiraju ovako: ozbiljna država najpre uređuje neku oblast, pa tek onda sankcioniše.

Nakon deset godina rada u velikoj kompaniji, kao osoba sa invaliditetom, pedesetjednogodišnji Dejan (pravo ime poznato redakciji) dugo nije mogao da nađe posao. Privremeni, neplaćeni poslovi, a potom četiri godine bez posla i novca, u porodici sa dvoje dece, dovele su >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << do drastične odluke: prodati garsonjeru kako bi se prehranila porodicu. U očaju, okrenuo se jedinoj mogućnosti koja se pojavila i postao onlajn-učitelj engleskog jezika za kinesku kompaniju. Plata: dva dolara po satu.

„Meni se uopšte nije dopadala ideja da radim posao za koji mi ne teče radni staž, a poslodavac ne uplaćuje poreze i doprinose. Imao sam 16 i po godina regularnog radnog staža i interesovalo me je da mi teče staž, ali od plate koje sam zarađivao u kineskoj firmi nisam mogao da odvojim novac za Fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) ili za zdravstveno osiguranje. Zarađivao sam tek za pristojan život, ništa više od toga. Međutim, potrošli smo pare od stana i nisam imao izbora, niti sam mogao da odbijem bilo kakav posao“, kaže naš sagovornik.

I N. Milosavljević je počela na sličan način 2015. godine kada je, nakon porodiljskog odsustva, ostala bez posla. Iako je u početku želela da to bude prelazno rešenje dok ne nađe drugi posao u nekoj stabilnoj kompaniji, obaveza oko deteta i zbog organizacije kućnih poslova, nastavila je sa poslom preko interneta, posebno zato što je od tog posla mogla da isplaćuje kredit za stan koji je podigla onda kada je imala stabilno zaposlenje.

-pročitajte još: Od sto evra svakome do ništa nikome

Porez – i to retroaktivan

Oba naša sagovornika interesovala su se u poreskoj upravi za plaćanje poreza za novac koji stiže iz inostranstva, i oba sagovornika su dobila iste odgovore: „Ne znamo o čemu se radi“ i „Ne postoji model za to“.

Čekanje na posao preko Službe za zapošljavanje bilo je uzaludno, mnogi su zato potražili rešenje kao frilenseri

A onda je, pre dva meseca, Poreska uprava pri Ministarstvu finansija naprasno odlučila ne samo da naplati poreze frilenserima, već i da to uradi retroaktivno, sa kamatama za poslednjih pet godina. Našli su se pogođeni pisci, prevodioci, nastavnici, dizajneri, programeri, administrativni radnici, istraživači, analitičari i mnogi drugi. Neki samouki, a neki sa fakultetskim diplomama koji u svojim strukama nisu mogli naći posao.

Frilenseri su saznali da će biti oporezovani onda kada ih je Poreska uprava pozvala da se dobrovoljno prijave i plate polovinu onoga što su zaradili u proteklih pet godina, i to sa kamatama koje te iznose uvećavaju i do 80 odsto, uz pretnju za prekršajnu i krivičnu odgovornost.

Ministar finansija Siniša Mali, pod čijom je nadležnošću Poreska uprava, izjavljivao je uz to da Poreska uprava nije ni morala da najavljuje naplatu poreza i da svako ko se bavi nekim biznisom u Srbiji mora da zna kakva je poreska politika Srbije.

Na pitanja DW o poreskoj politici prema frilenserima, iz Ministarstva su poručili: „Pitajte Poresku upravu o svemu tome, oni su nadležni“. A Poreska uprava, i pored obećanja da će svoje odgovore poslati, do zaključenja ovog teksta to nije uradila.

-pročitajte još: Manje doznaka iz inostranstva – udar na budžet Srbije?

Prvo da platite, pa da razgovaramo

Već skoro mesec dana na razgovor sa predstavnicima tih institucija čeka i Udruženje radnika na internetu koje je nastalo kao reakcija na, kako kažu, „skandalozni poziv Poreske uprave“.

„Ovo je pokrenulo i ’aktivan aspekt’, odnosno želju da izvršimo pritisak na državu da se najpre sistemski uredi naš položaj, a tek potom da razgovaramo o naplati. Svaka ozbiljna država najpre propisuje i uređuje neku oblast, pa tek onda sankcioniše. Dakle, upravo suprotno od onoga kako je ministar Mali definisao problem pred medijima: platite sav dug, pa ćemo onda razgovarati o vašem položaju“, kaže za DW Miran Pogačar, predstavnik Udruženja radnika na internetu.

Stranica Udruženja radnika na internetu

„Prema aktuelnom Zakonu o porezu na dohodak iz 2001, radnik na internetu je oporezovan kao da je sebi i poslodavac i zaposleni, odnosno snosi sve troškove rada, dok su, u slučaju tradicionalnih poslova, oni podeljeni između radnika i poslodavaca. Činjenica da su naši poslodavci u inostranstvu i da ne podležu našim zakonima, ne sme se prelomiti na leđima radnika koji su ionako u prekarnom položaju. Njih država ni na koji način ne štiti, niti im omogućava da uživaju socijalnu i zdravstvenu zaštitu koju je, međutim, itekako spremna da naplati – i to unazad i sa kamatom“, kaže Pogačar.

Teške posledice

Prema nekim istraživanjima, Srbija se nalazi u svetskom vrhu po broju digitalnih frilensera, a prema istraživanjima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), prosečan frilenser u Srbiji je nezaposleni fakultetski obrazovani muškarac, između 30 i 40 godina. Prema istom istraživanju, za čak četiri od pet frilensera u Srbiji to je jedini način zarade, a 89 odsto odsto njih radi za stranog poslodavca.

Zato Pogačar tvrdi da ogromna većina radnika na internetu neće moći da plati na desetine hiljada evra koliko iznose dugovanja koja su nekima od njih pristigla. „Taj novac se nije čuvao u slamarici već se njime kupovao hleb, plaćao krov nad glavom, školarine, lekarski pregledi, njime su se podizala deca i pomagali roditelji. Ako država nastavi sprovođenje ove sumanute ideje, ogroman broj ljudi će ostati bez krova nad glavom ili zapasti u dužničko ropstvo. To povlači i rast stope nezaposlenosti, i još veće stope emigracije mladih i perspektivnih ljudi“, kaže Pogačar.

Za četiri od pet frilensera u Srbiji to je jedini način zarade, a 89 odsto odsto njih radi za stranog poslodavca

Najava protesta pred vladom

Dejan sa početka priče kaže da i ne zna koliki je njegov dug, jer nije shvatio na koji način država obračunava poreze na devizni priliv iz inostranstva. Kaže i da će se on, njegova supruga i deca naći u veoma teškom položaju, posebno što je, kao osoba sa invaliditetom, teško zapošljiva kategorija.

Ni on ni N. Milosavljević nisu protiv naplate poreza, ali da to bude, kako kažu, razumno. „Da bih isplatila državi poreze za koje ništa nisam dobila, morala bih da radim, a da ne zaradim. Ne mogu da uzmem kredit i da na taj način isplatim dug, jer nijedna banka neće da odobri kredit frilenseru. Jedan deo zarade bio bi pokrivanje duga sa kamatom, a drugi deo zarade da platim 47 odsto regularni porez koji svakako sleduje na već zarađen novac. Dakle, ja bih u najboljem slučaju morala da živim sa samo tri odsto ostatka“, kaže N. Milosavljević.

Udruženje radnika na internetu ima podršku mnogih opozicionih partija i udruženja, a svoje nezadovoljstvo bi trebalo da, zajedno sa turističkim, ugostiteljskim i muzičkim radnicima, iskažu na protestu pred Ministarstvom finansija u sredu 3. decembra.

Frilenser Dejan situaciju za kraj opisuje ovako: „Frilenseri su kao krave muzare, a država ima dva izbora: da sada pokolje sve te krave zbog mesa koje će se brzo potrošiti ili da od njih ubira mleko u narednim decenijama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Deutsche Welle. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Deutsche Welle. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.