Izvor: Politika, 26.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporna počast
Za 90 godina ništa se nije promenilo u britanskoj "opakoj politici", poruka je pisma objavljenog u jučerašnjem londonskom "Dejli telegrafu", sa potpisima pisca Harolda Pintera, novinara Džona Pilgera i bivšeg koordinatora UN za pomoć Iraku Denisa Holideja.
I onda su, kao i sada, britanski avioni sejali bombe, gađana su mesta u Avganistanu, Egiptu, Iranu i Iraku, dok je u julu i avgustu ove godine iz britanskih ratnih aviona izručeno više bombi nego sveukupno u prethodne tri godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a trupe u Avganistanu učestvovale su u stotinama vazdušnih napada, podseća se u ovom javnom obraćanju, s nesvakidašnjim povodom, otkrivanjem spomenika nekadašnjem premijeru Dejvidu Lojdu Džordžu, šefu vlade od 1916. do 1922. godine.
Bronzana statua političara, koji važi za jednog od dvojice najvećih britanskih državnika 20. stoleća, drugi je – odnosno prvi – naravno Vinston Čerčil, postavljena je juče ispred zdanja Parlamenta, na istoimenom trgu u centru Londona, na ceremoniji koju su potpisnici nazvali sramnom.
Osim politike sile, šef poslednje liberalne vlade Ujedinjenog Kraljevstva osuđuje se i zbog neskrivenog rasizma, nezamislivog sa današnjeg stanovišta o političkoj korektnosti. "Zadržavamo pravo da bombardujemo crnje", bila je navodno rečenica kojom je Lojd Džordž opravdavao akcije protiv boraca za nezavisnost u udaljenim delovima imperije.
Takav čovek ne zaslužuje da bude ovekovečen, smatraju autori pisma, inače poznati i kao aktivni učesnici mnogobrojnih kampanja protiv rata u Iraku. Utoliko i njihova inicijativa protiv počasti jednom lideru iz prošlosti nosi snažan pečat osude sadašnjosti. U pismu se izražava zabrinutost zbog velikog broja civilnih žrtava na britanskim ovovremenim bojištima i navodi zastrašujući podatak o 116.000 Iračana ubijenih u vazdušnim napadima od početka invazije 2003. godine.
Dejvid Lojd Džordž u istoriju je ušao kao jedan od utemeljivača države socijalnih davanja i radničkog zakonodavstva, uveo je osmočasovno radno vreme za rudare, penzije i socijalno osiguranje, bio učesnik mirovne konferencije u Versaju i, kako se ističe u biografskim karakteristikama, znatno uticao na posleratne prilike u Evropi.
Mada izuzetno uspešan ratni premijer, koji je Britaniju odveo u pobedu, mandat je završio iznuđenom ostavkom 1922. posle afere sa prodajom lordovskih titula. Ista sudbina je osamdeset i pet godina kasnije zadesila laburističkog rekordera Tonija Blera. Njegovom padu, pored rata u Iraku, doprineo je upravo skandal sa trgovinom mestima u Domu lordova i tajnim finansiranjem stranke. Jedino što je za Blerov prisilni odlazak nađena boljezvučeća formulacija. On se elegantno povukao, a o njegovim istorijskim učincima sporiće se verovatno neke buduće generacije.
[objavljeno: ]
