Izvor: Politika, 06.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporna granica
Inicijativa u Sloveniji da se građani na referendumu izjasne o ulasku Hrvatske u EU
Od našeg stalnog dopisnika
LJUBLJANA, 5. jula – Pošto je Slovenija prva uručila notu Hrvatskoj preko ambasade u Ljubljani, hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija uzvratilo je notom Sloveniji preko ambasade u Zagrebu, saznaje "Politika". Hrvatska odbacuje navode Slovenije i uzvraća optužbama. Ovdašnji mediji nisu preneli vest o hrvatskoj noti, ali jesu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << inicijativu prvaka Janšine koalicije da građani na referendumu odluče sme li Hrvatska u EU.
Ovim su odnosi između dve države pali na najnižu tačku u poslednjih nekoliko meseci. Ljubljana je protestovala zbog "jednostranih hrvatskih teritorijalnih zahvata između naselja Hotiza i reke Mure", jer je "Hrvatska samoinicijativno izgradila most na Muri i put do zajedničkog malograničnog prelaza Sveti Martin – Hotiza". Slovenački MIP tvrdi da je time "povećana opasnost od poplava i ugrožena slovenačka državna teritorija, a Hrvatska radila bez saglasnosti Slovenije".
Rupelov zahtev
Ministar Dimitrij Rupel podsetio je kolege u Zagrebu da je takav potez u suprotnosti s poštovanjem "stanja na dan 25. juna 1991. i Zajedničkom izjavom o izbegavanju incidenata", potpisanom 10. juna 2005. na Brionima. Rupel zahteva da Hrvatska iz istih stopa dostavi dokumentaciju o gradnji mosta i druma bespravno podignutim na slovenačkoj zemlji, jer Zagreb mora da se uzdrži od jednostranog "prejudiciranja rešenja pograničnih pitanja između Slovenije i Hrvatske", pošto to nije u skladu s "evropskim načelima koje kandidati za ulazak u EU moraju da poštuju".
MIP Hrvatske otpisao je svojom notom i podsetio ministra Rupela da je "most kod Sv. Martina izgrađen između dve obale Mure koje u tom pojasu bez sumnje pripadaju Hrvatskoj", i da su radovi bili "usklađeni sa organima Slovenije, u okviru Sporazuma o pograničnom saobraćaju i saradnji". Ministar mora, turizma, saobraćaja i razvoja Hrvatske Božidar Kalmeta juče je odložio otvaranje mosta, odbacivši slovenačke optužbe da most i put menjaju stanje zatečeno na granici prilikom osamostaljenja dve države i da povećavaju pretnju od poplava za slovenačko naselje Hotiza. Odbačeni su i navodi da je most sagrađen bez saglasnosti zvanične Ljubljane, što nameće pitanje – ko govori istinu, Kalmeta ili Rupel.
Ljubljanski mediji preneli su vest da je Kalmeta odustao od mosta, ali ne i novost o uzvratnoj hrvatskoj noti, niti insinuacije koje upućuju na zaključak da je slovenačka strana pristala, pa odustala od gradnje mosta, koji je iskorišćen za novi međudržavni incident. Nerešeno pitanje granice u Međumurju, gde reka Mura predstavlja prirodnu među, nije prvi put razlog za razmenu teških reči između dve države. Tenzije rastu u vreme obilnih padavina, kad se voda izliva iz korita reke koja je u bivšoj zajedničkoj državi decenijama razdvajala i spajala ljude na tada nevidljivoj republičkoj crti.
Problem nisu samo nasipi
Posle osamostaljenja, sredinom devedesetih godina minulog veka, hrvatski organi iznenada otkrivaju da se deo zemlje za koju se smatralo da pripada Sloveniji – nalazi u Hrvatskoj. Princip o poštovanju "granica katastarskih opština" dosledno je primenjen na Muri, ali ne i u Piranskom zalivu (inače bi Hrvatska morala da prepusti Sloveniji sve zaseoke do reke Dragonje). Stanovnici sa slovenačke strane Mure tvrde da je "sve otišlo vragu" kad su hrvatski organi prisvojili nadležnost i na (dotad slovenačkoj) levoj obali reke. Hrvatski građevinski inspektor 1996. zabranjuje slovenačkim stručnjacima da podignu nasip uz levu obalu Mure kod Hotize, čime bi se od poplava zaštitila slovenačka sela.
Prema katastru polovina nasipa leži u Hrvatskoj, čije vlasti odbijaju da daju građevinsku dozvolu za sanaciju prve linije odbrane od poplava, pa je ta u lošem stanju, naročito u opštini Lendava (Slovenija). Meštani su ostali i bez skele zahvaljujući odluci hrvatskih organa koji su slovenačko "plovilo" proglasili "tehnički neispravnim", a onda je prevoz između obala preuzela islužena vojna lađa, koja nema tehničkih problema, jer je vlasnik s desne (hrvatske) obale.
Kad zapreti vodena stihija, žitelji se brane prastarom metodom – pripadnici civilne zaštite slovenačkog Pomurja spasavaju levu obalu Mure postavljajući džakove peska. Marija Pozsonec, jedini poslanik mađarske narodnosti u slovenačkom parlamentu, izjavila je da nisu problem samo nasipi, nego i "slovenačka spoljna politika" jer ne garantuje zaštitu od poplava.
Prilikom poslednjih bujica raspamećeni ljudi s obe strane reke, pokušavajući da zaštite svoju imovinu, gotovo su nasrnuli jedni na druge. Ljudska nesreća naterala je političare na razmišljanje, pa je predsednik Stipe Mesić zaključio da bi, ako "sa Slovenijom ne bude dogovora o izgradnji nasipa, moglo doći do štete, kako na našoj tako i na njihovoj strani".
Umesto dogovora, usledila je razmena protestnih nota potkrepljena predlogom političara na vlasti da Slovenija raspiše referendum o ulasku Hrvatske u EU. Zna se da Ljubljana deklarativno podržava Hrvatsku, dok slovenački predstavnici u odborima EU "sprovode politiku po ukusu domaće javnosti". U telefonskoj anketi, koju je svojevremeno sprovela slovenačka POP TV, na pitanje da li podržavate ulazak Hrvatske u EU, čak 95 odsto od 8.784 gledaoca odgovorilo je negativno.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 06.07.2006.]
.jpg)
