Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spolja stabilno, iznutra krhko
Bernardini: Što pre postići politički dogovor u pogledu budućeg statusa pokrajine, u suprotnom situacija može veoma brzo da se pogorša
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 11. decembra – Karel Erjavec, slovenački ministar odbrane, izjavio je po povratku iz Prištine, gde je obišao slovenačke vojnike, da je zamenik komandanta Kfora general-major Roberto Bernardini ne samo pohvalio slovenački doprinos Kforu nego ga je ocenio i "veoma važnim". Što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je važno, s obzirom na to da se Slovenija sprema da od 1. 3. 2007. preuzme potpun nadzor nad rejonom oko Peći, koji sad kontroliše multinacionalni sastav vojnika pod komandom Italijana.
Erjavec kaže da je svestan da će se glavnina slovenačke vojske naći na Kosmetu u teškom periodu "kada će specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu pokrajine Ahtisari dati svoj zaključni izveštaj, posle izbora u Srbiji 21. januara". Zamenik Kfora upoznao je Erjavca sa trenutnom situacijom na Kosmetu, koja je "spolja naizgled stabilna, a veoma krhka, što znači da treba što pre postići politički dogovor u pogledu budućeg statusa Kosova, u suprotnom situacija može veoma brzo da se pogorša".
Treba podsetiti da je Slovenija jedina država u sastavu Kfora čija je policija bila aktivna na Kosmetu davno pre nego što su multinacionalne snage ušle u pokrajinu, tačnije pre 1991., kada je Slovenija bila deo nekadašnje SFRJ. Tada, međutim, slovenački policajci i specijalci nisu ni izdaleka uživali popularnost među stanovništvom koje je svedočilo da su upravo slovenačke jedinice "znale gadno da mlate" – tokom nereda i demonstracija.
Zanimljivo je da je ministar Erjavec kao naročito važno istakao da će slovenačka vojska sa više od 11 odsto svih svojih pripadnika prvi put nadzirati deo Kosmeta, u okviru NATO-a. Slovenačka vojska učestvuje u Kforu još od januara 2000, a od 2005. planski pojačava učešće svojih vojnika (trenutno ih je na Kosmetu 214), tako da će uskoro i faktički postati jedina zemlja sa teritorije bivše Jugoslavije koja će kontrolisati deo teritorije Kosova i Metohije, u 2007. godini. To nije neobično, s obzirom na to da je upravo Slovenija bila republika koja je uoči raspada bivše države pokazivala najveće razumevanje za pravo na samoopredeljenje kosmetskih Albanaca.
Interes Slovenije na Kosmetu najveći je među državama koje učestvuju u Kforu. Snage Kfora su na vrhuncu svog prisustva na Kosmetu brojale oko 50.000 pripadnika iz 39 država, pre svega članica NATO-a. Tako je Francuska veličine 543.965 km2 (47. država po veličini na svetu) sa 58,6 miliona stanovnika (21. na svetu) pre dve godine na Kosmetu imala oko sedam hiljada vojnika, isto koliko i SAD. Danas je ta brojka radikalno manja – prema podacima sa sajta francuskog ministarstva odbrane, Francuska na Kosmetu sada ima 2.150 vojnika i 50 policajaca. U odnosu na 138.000 vojnika, to znači da Francuska na Kosmetu drži 1,59 odsto svojih snaga.
Armija SAD broji oko 1,4 miliona vojnika, a na Kosmetu drži svega oko 1.700 vojnika, što je 0,12 odsto vojnog kontingenta SAD, države veličine 9.631.418 km2 (3. na svetu) sa 297,7 miliona stanovnika (takođe treće mesto).
Tu stižemo do Slovenije, države veličine 20.253 km2 (151. na svetu), sa 1,9 miliona stanovnika (140. na svetu) i čak 11 odsto svojih trupa na Kosmetu! U poređenju armija "velikih sila" sa snagom slovenačke vojske, Slovenija ima nesrazmerno više, tačnije 100 puta više svojih vojnika na Kosmetu nego Amerika, odnosno sedam puta više od francuskih snaga u Kforu. Što samo po sebi svedoči koliku važnost službena Ljubljana pridaje Kosmetu, pa u ključnom trenutku, kada treba da padne "političko rešenje", preuzima i nadzor nad delom teritorije pokrajine.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 12.12.2006.]
.jpg)
