Izvor: Politika, 06.Okt.2012, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španija kao babaroga
Upotreba španske ekonomske krize u predsedničkim kampanjama
Španija je kao uragan protutnjala kroz predsedničke kampanje u Starom i Novom svetu. Kao babarogu najpre ju je upotrebio još bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Plašio je sugrađane da će, ukoliko umesto njega izaberu socijalistu Fransoa Olanda, Francuska doživeti sudbinu svog iberskog suseda. Francuzi ga nisu poslušali: ipak su glasali za novog predsednika.
Nešto pre toga, na prevremenim izborima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Madridu se promenila vlada, pa je na njeno čelo, umesto socijaliste Hosea Luisa Sapatera, došao konzervativni Marjano Rahoj, čija je narodnjačka stranka dobila apsolutnu većinu u parlamentu. U početku je bio miljenik i Brisela i Berlina, stegnuo je kaiš do poslednje rupice, nije baš bio rad da se susreće sa Olandom, koji je u Berlinu smatran za disidenta u evropskoj politici štednje. Posle smene na vlasti u Španiji je kriza dodatno zaoštrena, zbog sasecanja budžeta povećan je i ovako veliki broj nezaposlenih, nezadovoljstvo se razlilo po ulicama.
U Njujorku, gde je došao da poput svojih kolega iz sveta učestvuje na otvaranju jesenjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Rahoja je sačekala naslovna strana „Njujork tajmsa”: na njoj velika slika kontejnera iz kojeg „gladni Španci vade ostatke hrane”. I to je nekako preživeo, vratio se u Španiju, čestitao policajcima što su uspešno suzbili još jedan talas demonstracija, kad ga je pogodio novi nalet cunamija.
U planetarno najgledanijem TV duelu, Mit Romni, američki republikanski predsednički kandidat zloupotrebio je neveselo stanje u Španiji kao svoje oružje protiv američkog predsednika Baraka Obame. Ukoliko on bude u novembru izabran, Romni obećava da neće dozvoliti da Amerika krene „putem Španije”. Američki republikanci tradicionalno su bliski sa španskim naprednjacima, pa je uvreda došla iz neočekivanog pravca u najtežem trenutku.
Južnije, u Latinskoj Americi, Ugo Čaves, najvatreniji orator protiv „američkog imperijalizma”, takođe je završavao svoj kampanju. Venecuelanski predsednik nada se da ća u nedelju na izborima dobiti poverenje da u četvrtom mandatu izvede zemlju u socijalizam 21. veka. Kao primer užasa koji se dešava drugima, i on je uzeo Španiju. Pogledajte Španiju, rekao je Čaves pred morem okupljenog sveta obučenog u crvenu boju revolucije. Obećao je Venecuelancima da im se „Španija neće desiti”. Ukoliko glasaju za njega, oni daju svoj glas za „domovinu, socijalizam, život”, tvrdi predsednik Čaves. Ako pak njegov protivkandidat pobedi, zlosrećne Venecuelance zadesiće „španski scenario”.
Španci su se naljutili zbog bombe koja je pala na njihov imidž. Uspešan izlazak iz krize zavisi i od toga kakva se slika o njihovoj zemlji stvara u inostranstvu, konstatuju madridski mediji, koji naročito zameraju Mitu Romniju što je pred višemilionskom publikom dodatno poljuljao poverenje stranih investitora i zajmodavaca.
Samo pre četiri godine, podsećaju se Španci, Barak Obama pominjao je njihovu zemlju kao primer za ugled „u razvoju alternativnih izvora energije”. Koliko je vremena prošlo od tada i kako je moguće da je Španija postala opšte mesto za slom i nesreću? Čude se takođe kako će Romni, ako postane predsednik SAD, moći posle „ovakve uvrede” da „sarađuje sa Španijom, članicom NATO-a, gde se nalaze strateške američke vojne baze”.
Ovaj događaj poslužio je i kao svojevrsni podsetnik. Ne tako davno Rahoj je zlosrećno branio Španiju govoreći da ona „nije Uganda”. Odgovoreno mu je iz ove afričke zemlje da „Uganda nije Španija”. A sada su se, eto, u jednom saglasili posvađani lideri Južne i Severne Amerike. Ni jedan ni drugi ne žele da njihove zemlje postanu kao Španija. Ugandu niko više ne spominje.
---------------------------------------
Poricanje krize
Dok Evropa i dalje bezuspešno traži lek za ekonomsko-finansijsku kriza koja je drma već nekoliko godina, izjave evropskih zvaničnika i eksperata polako postaju predmet podsmeha svetske javnosti. Koliko su Evropljani daleko od pravog rešenja za krizu, možda najbolje ukazuju izjave zvaničnika i eksperata kojima su oni protekle dve godine poricali da su određene zemlje pred finansijskim ambisom:
„Španije nije Grčka” – Elena Zalgado, španska ministarka finansija, februar 2010.
„Portugalija nije Grčka” – „Ekonomist”, april 2010.
„Grčka nije Irska” – Jorgos Papakonstantinu, grčki ministar finansija, novembar 2010.
„Španije nije ni Irska ni Portugalija” – Elena Zalgado, španska ministarka finansija, novembar 2010.
„Irska nije na ’grčkoj teritoriji’” – irski ministar finansija Brajan Lenihan, novembar 2010.
„Ni Španija ni Portugalija nisu Irska” – Anhel Gurija, generalni sekretar OECD, novembar 2010.
„Velika Britanija nije Portugalija” – Džeremi Vorner, pomoćnik urednika „Dejli telegrafa”, maj 2011.
„Francuska nije Grčka” – Kristijan Nojer, šef Banke Francuske, jun 2011.
„Italija nije Grčka” – investiciona kuća „Fišer”, septembar 2011.
„SAD nisu Italija” – Džin Sahadi, komentatorka Si-En-Ena, novembar 2011.
„Italija nije Španija” – Ed Parker, direktor rejting agencije „Fič”, jun 2012.
„Španija nije Uganda” – španski premijer Marjano Rahoj, jun 2012.
„Uganda ne želi da postane Španija” – šef diplomatije Ugande, jun 2012.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 06.10.2012.
