Izvor: Politika, 17.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija ucenjuje Hrvatsku
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 17. januara – Šta je međudržavni sporazum, a šta službena beleška, to je težište svađe između Ljubljane i Zagreba koja je sinoć eskalirala novim pretnjama Janšine administracije Hrvatskoj da će u Briselu isposlovati odlaganje ili čak zamrzavanje ulaska suseda u Evropsku uniju. Zaoštravanja su počela uoči Nove godine, u očekivanju zvanične Ljubljane da Zagreb povuče odluku o stupanju na snagu Zaštitne ekološko-ribolovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zone (ZERP), kojom je Hrvatska u skladu sa konvencijom o morskom pravu UN proširila svoj pojas u Jadranu i na deo u kome su do sada lovili slovenački i italijanski ribari.
Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel kalkulisao je u ovdašnjim medijima sve do 1. januara kada će, zahvaljujući i pritiscima evropskog komesara za proširenje Olija Rena, Zagreb poništiti odluku o ZERP-u, potvrđenu u Saboru. Očekivao je da će ZERP nestati čim bude formirana nova hrvatska vlada, ali iskazalo se da je i ova Sanaderova ista ona koja je o ZERP-u odlučivala. Jasno je da Sanader ne može olako da odustane od ZERP-a jer su tu i sve hrvatske stranke jedinstvene da Slovenija nije u pravu kada Hrvatskoj nameće odustajanje od njenih suverenih prava, što potkrepljuje i argumentacija eksperta Davorina Rudolfa da ZERP nije iskoračenje iz međunarodnog prava i da je istu mogućnost iskoristila i Renova Finska, proširivši svoju ekološko-ribolovnu zonu na uštrb mora svojih komšija.
Sloveniji u ZERP-u nije sporna „zaštita Jadrana”, ali jeste to što joj (od)uzima pravo kontrole celog Piranskog zaliva i što (hrvatske) karte koje definišu ZERP „prejudiciraju sporne pogranične kote u korist Hrvatske”. Ljubljana se poziva na ulogu predsedavajuće EU čiji je stav da ZERP (dakle, nekoliko spornih kvadratnih kilometara kopna i vode) nije stvar bilateralnih pregovora (sa Hrvatskom) već problem cele Unije, dok mediji u Ljubljani verbalna prepucavanja na liniji Ljubljana–Zagreb prate rodoljubivo-ratobornom retorikom tipa „ZERP – pobeda ili poraz?”.
Slovenačka diplomatija je pribegla taktici „štapa i šargarepe” – Rupel u istom dahu tvrdi da podržava „Hrvatsku na njenom putu u EU” i da je to ostvarivo, ali „samo ako Hrvatska ispuni određene zahteve”, tačnije ako se pokori diktatu slovenačkih teritorijalnih aspiracija. Iako Rupel dodaje da „Slovenija ne želi da preti”, hrvatski politički vrh shvata njegove reči upravo tako, posebno pošto je poručio kolegama u Zagrebu da „mora doći do promene hrvatske politike, inače će se Hrvatska naći u problemu”.
Vlada premijera Janeza Janše htela bi da šesnaestogodišnja pogranična sporenja sa Hrvatskom prelomi tokom predsedavanja i uoči „ulaska Hrvatske u Uniju”. Zagreb, međutim, odbacuje ucene: „ZERP važi, a pokrenućemo razgovore sa predstavnicima Slovenije, Italije i evropske komisije o mogućim nejasnoćama”. Reči novog hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Jandrokovića dočekane su na nož u Janšinom kabinetu, koji uzvraća da nema ništa od pregovora o ZERP-u, ni na nivou kvadrilaterale (Zagreb–Ljubljana–Rim–Brisel), niti dvostranih.
Na to se u emisiji „S predsednikom na kavi” Hrvatskog radija odazvao predsednik Stjepan Mesić; komentarišući komplikacije sa Slovenijom, Mesić odgovara da nije dobro što sa slovenačke strane stalno dolaze neke pretnje, i zaključuje: „Mi Sloveniji nismo nikada pretili, nikada nismo rekli da ćemo joj, ako nam spreči ulazak u Uniju, obustaviti ulazak na hrvatsko tržište.”
Uprkos Mesićevom pozivu da „Slovenija omekša pretnje”, premijer Janša to odbacuje, optuživši u utorak Hrvatsku da ne poštuje međudržavne dogovore. Rasplamsala se debata da li razgovor o ZERP-u iz 2004. ima snagu međunarodnog sporazuma (koji Hrvatska mora ispoštovati), ili je to tek „službena zabeleška sa zajedničkog sastanka”, kako tvrdi Sanaderova strana. Rupel je u sinoćnjoj informativnoj emisiji „Odmevi” (odjeci) na TV Slovenija izjavio da „Slovenija gubi strpljenje”, uz upozorenje Zagrebu da će Ljubljana isposlovati zamrzavanje nastavka pregovora za ulazak u EU i dugoročno zakočiti pristupanje Hrvatske Uniji.
-----------------------------------------------------------
Ostavljena u čekaonici EU
Izveštač Evropskog parlamenta za Hrvatsku Hanes Svoboda ocenio je da je „u opasnosti” težnja Hrvatske da do 2011. uđe u Uniju, a da su sve manje šanse da se to desi i do 2012. Svoboda je za današnju „Slobodnu Dalmaciju” podsetio da Hrvatska mora prihvatiti „pravila evropskog kluba” pošto su „Italija i Slovenija u klubu, a Evropska komisija ih podržava; kad bude Hrvatska u klubu (EU), onda će smeti da menja pravila”, inače će tvrdoglavošću samo „produžiti aktuelno stanje”. Iako je i Svoboda primetio da „Slovenija možda nije baš korektna kad je Hrvatska u pitanju”, Brisel je u međuvremenu odbio da otvori pregovaračko poglavlje o pravosuđu i ljudskim pravima, što je hrvatska javnost saznala tek posle mesec dana. Evropska komisija je stavila na led i projekte iz programa „Phare 2006”, a uz to je za pet miliona evra smanjila sredstva za program „Ipa” (pomoć državamakandidatima). Kristina Nađ to objašnjava „privremenim merama opreza” koje će komisija da povuče kad Hrvatska otkloni „nedostatke”. Kako piše riječki „Novi list”, iako visina zamrznutog novca nije obelodanjena, suma se kreće oko 130 miliona evra.
[objavljeno: ]
