Izvor: Večernje novosti, 17.Feb.2015, 19:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slobodan Pajović: Argentina u zamci stereotipa

Svedoci smo sve učestalijeg izveštavanja o događajima u Argentini, koja se nalazi u predizbornoj godini punoj političke neizvesnosti i okrutne političke borbe za vlast. Čitajući tekstove, dolazi se do zaključka da su oni pre svega naglašeno kritični prema predsednici Argentine Kristini Fernandes Kiršner i njenom načinu vođenja politike u nama prijateljskoj zemlji, koja je uvek pružala podršku nastojanjima Srbije da odbrani nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet, i to uprkos >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pritiscima koji su dolazili iz najuticajnijih centara moći na Zapadu.Pored toga, naše dve države nedavno su obeležile značajan datum u diplomatskoj istoriji: 86 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa! O tome gotovo da nije pisano u domaćim novinama.Evidentno je i da se u našoj javnosti kreira stereotipna slika o Argentini, njenoj predsednici, političkom životu, demokratiji, naručenim ubistvima (tužioca Alberta Nismana i odluke predsednice da raspusti obaveštajne službe, koje su prema njenom tumačenju, još uvek bile tesno povezane sa diktaturnom prošlošću), ekonomiji i, sve to, u nedostatku drugih informacija ili pogleda na sva ta događanja - koja su odista komplikovana i kontradiktorna. Ono što se nameće kao činjenica jeste da su svi ti članci, analize i vesti bili kompatibilni sa već duže vreme formiranom negativnom "matricom" o argentinskoj predsednici, a samim tim i o toj državi.U naslovima su poneki naši listovi išli čak i dalje od, recimo, uglednog španskog El Mundo, koji je još 2012. godine objavio članak pod nazivom "Zašto se mrzi Kristina Fernandes Kiršner?" (nakon što je njena vlada nacionalizovala postrojenja španske multinacionalne kompanije YPF), pa sve do američkog The New Yorker, koji je pod naslovom "Nesretne pustolovine Kristine Kiršner u Kini", između ostalog, objavio da argentinska predsednica "glumi u dugoj političkoj sagi koja je mešavina grčke tragedije i komične opere". Nekoliko godina ranije (2010), ugledni španski list El Pais objavio je članak o tome da je američki Stejt department tražio izveštaj o podeli rada između predsednice Argentine i njenog tada još uvek živog supruga, kao i tvrdnji da argentinska predsednica uzima sedative kako bi savladala stres.Pri tome, treba da znamo da je Kristina Fernandes Kiršner održavala tesnu saradnju sa preminulim liderom bolivarijanske revolucije Ugom Čavesom ili da se odlučno i oštro suprotstavila interesima američkih privatnih fondova koje je nazvala "lešinarskim" i za koje je rekla da mogu ugroziti budućnost Argentinaca.Moramo znati da je Argentina punopravna članica G-20, da ima odlične odnose sa Rusijom i ostalim državama članicama BRIKS i, posebno, sa Kinom - koja je postala jedan od glavnih strateških partnera zvaničnog Buenos Ajresa. Dovoljno je reći da je predsednica Fernandes Kiršner tokom nedavne posete Kini potpisala 20 sporazuma o saradnji u raznim oblastima, a posebno značajne u saobraćajnoj infrastrukturi i izgradnji novih nuklearnih elektrana kineskom tehnologijom. To nismo mogli da saznamo, ali smo doznali sve detalje o tome šta je argentinska predsednica napisala na svom tviter-profilu o problemima Kineza prilikom izgovora nekih španskih reči.Ukratko, sve nas ovakav način jednostranog, pojednostavljenog i naglašeno negativnog izveštavanja o predizbornoj godini u Argentini treba da podseti na ne tako daleku prošlost kada je naša zemlja opravdano ili ne bila izložena sličnoj stereotipizaciji, koja je posledično kreirala toliko negativan imidž o Srbiji da ga i danas, skoro petnaest godina nakon bombardovanja SR Jugoslavije, teško popravljamo.I konačno, da bi prosečan srpski građanin shvatio političku situaciju u Argentini, potrebno je mnogo ozbiljnije i temeljnije objasniti šta je to peronizam i ko je bila Eva Peron, jer nije dovoljno napisati da je Peronova bio kontroverzna ličnost, a da sadašnju predsednicu Argentine porede sa Evom Peron zbog stila odevanja. Politička istorija Argentine je mnogo kompleksnija, a značaj Perona i Eve prevazilazi nacionalne i regionalne latinoameričke okvire.Dr Slobodan Pajović, Megatrend univerzitet

Nastavak na Večernje novosti...