Izvor: Politika, 09.Nov.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavlje prošlo, problemi počinju
Republikanci ponudili prvu „maslinovu grančicu”. – Dileme oko toga ko odlazi iz Obaminog kabineta, a ko dolazi
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Slavlje zbog izborne pobede trajalo je veoma kratko: zadovoljstvo zbog uspešno obavljenog izbornog posla zamenile su brige zbog političkih problema koji predstoje. A ima ih mnogo, teških, na svim frontovima.
Prvi i najhitniji je dolazeća „fiskalna litica”, paket automatskih kresanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << budžetskih stavki i povećanja poreza koji, ako se u Kongresu u međuvremenu ne postigne međupartijski kompromis, automatski stupaju na snaga 1. januara, po ranijem sporazumu usvojenom prilikom usvajanja budžeta. Ova pretnja je izazvala nervozu Volstrita i pad berzanskih indeksa samo dan posle izbora, a najcrnji scenario je da će njeno dejstvo biti nova recesija.
Da li će Barak Obama, pošto mu to nije pošlo za rukom u prvom, uspeti da front odbijanja republikanaca savlada u drugom mandatu? Pre četiri godine, na prvom susretu sa kongresnim liderima o istoj temi, fiskalnim problemima, kada su odbili njegov plan, hladno im je rekao: „Gospodo, ja sam dobio izbore”.
Pošto ih to nije impresioniralo onda, teško da će i sada. Čini se međutim da je neuspeh da povrate Belu kuću republikance malo otreznio, ili bar naterao na razmišljanje.
S obzirom na hitnost rešavanja fiskalne krize, prva stvar koju je Obama uradio po povratku iz Čikaga u Vašington bilo je telefoniranje liderima opozicije na Kapitol hilu, Džonu Bejneru i Miču Mekdonaldu, sa novim pozivom za saradnju u rešavanju zajedničkog problema.
Glavna prepreka koju treba savladati jeste to kako naći sredinu između Obaminih želja da oštrije oporezuje imućnije zemljake, one koji godišnje zarađuju više od 250.000 dolara, što uključuje i domaće milionere i milijardere i odbijanja republikanaca da aminuju bilo kakvo povećanje poreza, jer to po njima donosi udar na ekonomski rast. A fiskalna konsolidacija je neminovnost – smanjivanje budžetskog deficita koji se ustalio na preko bilion dolara i smanjivanje državnog duga koji je već dostigao 100 odsto bruto nacionalnog proizvoda (16 biliona).
Odgovor koji je stigao od Bejnera, predsedavajućeg Predstavničkog doma, gde su republikanci obnovili većinu (demokrate su sačuvale svoju prednost u Senatu), bila je prva „maslinova grančica” poslata na drugi kraj Pensilvanija avenije, gde je Bela kuća. Republikanci će pristati na „povećanje prihoda” (ne doduše povećavanjem poreza, već zatvaranjem poreskih rupa), pod uslovom da predsednik pokaže volju da smanji socijalne izdatke, koji su, prema Bejneru, glavni generatori deficita.
„Birači nisu overili neuspehe i preterivanja iz predsednikovog prvog mandata, već su mu samo pružili dodatno vreme da zajedno sa Kongresom dovrši započete poslove”, glasila je poruka Mekonela.
Potpredsednik Džo Bajden je međutim ocenio da su, kad je reč o poreskoj politici, odnosno oporezivanju bogatih, birači više za pravo dali pristupu vlade, a da je na opoziciji da preispita svoje stavove.
Pogađanje je u svakom slučaju počelo i obe strane su svesne da mora da se završi brzo, a ko će više da popustiti zavisiće od procena svake strane koliko će ustupcima ili tvrdoglavošću politički dobiti, odnosno izgubiti.
Koliko i fiskalni problemi, posleizbornu pažnju privlače i personalni: ko odlazi iz Obaminog kabineta i ko popunjava upražnjena mesta. Već ranije je najavljeno da su se „umorili” državna sekretarka Hilari Klinton, sekretar za odbranu Leon Paneta, šef finansija Timoti Gajtner, sekretar za energiju Stiven Ču, sekretar unutrašnjih poslova Ken Salazar...
Utakmica za novog šefa diplomatije pri tome je najzanimljivija. Kandidata da zamene prilično uspešnu suprugu bivšeg predsednika Bila Klintona, koja bi mogla da bude predsednički kandidat demokrata 2016, ima nekoliko. Prema medijskim spekulacijama, glavni rivali za to mesto su senator (i predsednički kandidat iz 2004) Džon Keri i ambasadorka SAD u UN Suzan Rajs.
Keri je zadužio Obamu u nekoliko važnih prilika. Pozvao ga je, kao tada još neafirmisanog senatora iz Ilinoisa, da bude prvi govornik na njegovoj inauguraciji za izazivača Džordžu Bušu, podržao je njegovu kandidaturu 2008, a u ovoj kampanji bio mu je glavni sparing partner u pripremama za debate sa Mitom Romnijem.
Kerijev hendikep je međutim što bi njegov odlazak u Stejt department ostavio upražnjenim jedno senatorsko mesto, sa rizikom da ga popuni neki republikanac.
Suzan Rajs je pak bliska Obami, ali njen problem je što bi naišla na velike prepreke tokom potvrde njenog postavljenja u Kongresu, gde bi republikanci otvorili dosije „Bengazi”. Rajsova je naime u prvim momentima posle pogibije ambasadora Krisa Stivensa u Libiji govorila da je bila reč o protestu koji se oteo kontroli, da bi vlada naknadno zauzela stav da je to bio planirani teroristički napad.
Svi funkcioneri koji su najavili odlazak pristali su inače da na svojim mestima ostanu dok njihovi naslednici ne prođu hod po trnju u Kongresu.
Milan Mišić
objavljeno: 09.11.2012.
