Izvor: Politika, 05.Avg.2014, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škoti će odlučivati srcem
Nijedan ekspert ne može da kaže da li će Škoti imati više ili manje para ukoliko glasaju za nezavisnost, ali se može proceniti da će oni biti socijaldemokratija skandinavskog tipa
Pojedini ekonomisti se hvale kako je njihova nauka toliko usavršena da je postala egzaktna kao matematika. Ali prognoze britanskih i škotskih eksperata o tome da li će stanovništvo Škotske imati plići ili dublji džep, bude li ova teritorija proglasila nezavisnost posle referenduma 18. septembra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međusobno su dijametralno suprotne, i demantuju stručnjake koji tvrde da se u ekonomiji sve može precizno izračunati.
U isto vreme, pre neki dan, lansirani su rezultati dva istraživanja vrhunskih ekonomskih timova: ono koje je naručilo Ministarstvo finansija Ujedinjenog Kraljevstva došlo je do zaključka da će Škoti godišnje u svom džepu imati 1.400 (1.756 evra) funti više ako ostanu u Velikoj Britaniji. Ono koje je rađeno po nalogu škotske vlade tvrdi upravo suprotno, da će svaki stanovnik nove nezavisne države imati puniji novčanik za po hiljadu funti godišnje.
Ovo je dovoljno da zbuni i ekonomiste, a kamoli one koji sa ovom naukom nemaju veze. Obe strane lažu kad kažu da barataju potpuno preciznim parametrima, tvrde pojedini nezavisni analitičari na Ostrvu. Uz mnoge nepoznanice trenutnih finansijskih kretanja u svetu, odvajanje Škotske dodaje ovoj jednačini enigmu koju je nemoguće rešiti unapred. U taj „Dosije iks” uključeni su psihološki, politički, društveni, a ne samo ekonomski elementi.
Kampanja „za” i „protiv” (nezavisnosti) danas će se posebno raspaliti jer će se na prvoj televizijskoj debati sresti Alister Darling, lider „unionista”, i Aleks Salmond, škotski premijer i vođa škotskog pokreta za odvajanje. Obojica su vrhunski ekonomisti, Alister je bio dugogodišnji britanski ministar ekonomije, dok je Salmond bio ekonomski savetnik Rojal bank ov Skotland, i to baš za naftne resurse. Ni ta debata, kako se prognozira, nikom od gledalaca neće smanjiti pometnju.
Poslednja ispitivanja javnog mnjenja govore u prilog ostanku u sastavu Velike Britanije (46 odsto u odnosu na 40 odsto). Uz 14 odsto neodlučnih. To je ista ona proporcija kakva je bila u Kvebeku šest nedelja pred referendum 1995, kada su kanadski federalisti za dlaku (1,2 odsto) nadjačali pobornike nezavisnosti.
Savetnici škotskog premijera traže da Salmond ostane optimista, ali da se uzdrži od napada na Alistera, već da svu svoju retoriku upotrebi da ubedi neodlučne, piše „Gardijan”, pozivajući se na insajderske izvore u Edinburgu.
Mnogi sada tvrde da o ishodu škotskog referenduma neće presudno odlučivati ekonomske prognoze, već će se pre svega odlučivati u kakvoj zemlji Škoti žele da žive. U Edinburgu se ističe da je po broju svojih stanovnika Škotska slična Danskoj. Sa oko 5,5 miliona duša, ona može biti manje podložna potresima u kriznim vremenima. Jer država može da pomogne biznisu da se prilagode i odreaguju na neke buduće ekonomske šokove. Uz to, svi glavni igrači mogu da se skupe u jednu prostoriju i dođu do dogovora, ono što je prema mišljenju nekih analitičara nemoguće u većim zemljama kao što su Velika Britanija ili Francuska. Škotska će međutim imati neke dodatne kratkoročne troškove koje je do sada pokrivala Velika Britanija. Moraće da na primer otvori nove ambasade širom sveta.
To što Škotska ima bogate rezerve nafte i gasa, ne mora da bude odlučujuće za prognozu o budućem blagostanju, tvrdi britanski novinar i bivši političar Kris Hjun. Prosperitet više zavisi od ljudskog faktora, njihove obučenosti i dovitljivosti, kaže Hjun, i kao primer prosperitetne zemlje navodi Švajcarsku. Svi statistički podaci se sada porede, i kada je o obrazovanju reč, Škoti na testovima pokazuju mnogo bolje rezultate u matematici i jeziku, dok su Englezi bolji u nauci.
Sve u svemu, ako Škotska odluči da ode iz Britanije, za sve će biti bolje da to bude „plišani rastanak”, preovlađujuće je mišljenje među umerenim posmatračima.
Referendum 18. septembra može da ispiše nove stranice u udžbenicima iz istorije, ali neće biti ništa novo u knjigama iz geografije. Ostajemo susedi, konstatuje Kris Hjun.
Sva je prilika da će Škoti ipak odlučivati srcem, a ne merenjem dubine džepa. Jer ovi severnjaci skloniji su skandinavskom modelu društva, nego konzervativni Englezi. Po oceni mnogih analitičara, Evropa bi uskoro mogla da dobije na svom severu još jednu socijaldemokratiju nordijskog tipa.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 05.08.2014.
