Izvor: Politika, 17.Mar.2014, 15:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Simferopolj: Krim proglasio nezavisnost

Rusija je predložila da zajedno sa SAD i Evropskom unijom formira Grupu za podršku Ukrajini, da se utvrdi njen neutralni vojno-politički status, priznaju rezultati referenduma o Krimu, ruskom obezbedi status drugog zvaničnog jezika i usvoji novi ustav Ukrajine i na osnovu njega održe izbori.

SIMFEROPOLJ – Vrhovni sovjet (skupština) Krima usvojio je danas na vanrednoj sednici rezoluciju o nezavisnosti i obratio se Rusiji za „prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s pravima novog subjekta federacije i statusom republike, a dan posle održavanja referenduma o statusu i gradska skupština Sevastopolja donela je odluku o stupanju u sastav Rusije kao grada sa federalnim statusom, javile su ruske agencije.

„Proglašava se Krim nezavisnom suverenom državom - Republikom Krim, u kojoj grad Sevastopolj ima poseban status”, navedeno je u prvoj tački Rezolucije koja je, kako se navodi, usvojena na osnovu referenduma na kom su se birači izjasnili za prisajedinjenje Risji i istupanje iz sastava Ukrajine.

Ističe se da Krim namerava da gradi odnose sa drugim državama „na osnovu jednakosti, mira, dobrosusedstva i drugih opštepriznatih principa političke, ekonomske i kulturne saradnje među zemljama”.

Skupština se, takođe, obratila UN i svim državama sveta da je priznaju.

„Republika Krim obraća se UN i svim državama sveta sa pozivom da priznaju nezavisnu državu koju su formirali narodi Krima”, navodi se u dokumentu.

Komisija krimske skupštine saopštila je konačne rezultate, po kojima je na referendumu za ujedinjenje Krima s Rusijom glasalo 96,77 odsto birača a 2,51 odsto birača za Krim kao deo Ukrajine.

Agencije izveštavaju i da je Gradska skupština Sevastopolja, u kom je stacionirana ruska Crnomorska flota, na današnjoj vanrednoj sednici jednoglasno usvojila rezoluciju o stupanju u sastav Rusije kao odvojen subjekt federcije - grad sa federalnim statusom, i ovlašćen gradski čelnik Aleksej Čalij da potpiše odgovarajući sporazum s Rusijom.

Odbornici su, takođe, utvrdili konačne rezultate referenduma, po kom je 95,6 odsto stanovnika glasalo za stupanje u sastav Rusije a u rezoluciji je „grad Sevastopolj” nazvan „Gradom herojem”.

Za Rezoluciju o nezavisnosti glasalo je, kako navodi Itar-Tas s, 85 poslanika krimske skupštine.

Kako je javila nedavno osnovana krimska agencija Kriminform, aktivnosti državnih organa Ukrajine na teritoriji Krima se obustavlja, a odluke i zakoni Vrhovne rade Ukrajine (skupštine), kao i drugih ukrajinskih državnih organa, usvojene posle 21. februara ove godine od danas ne važe.

Istovremeno, skupština je državnu imovinu Ukrajine proglasila „državnom imovinom Republike Krim”.

Poslanici su doneli odluku da od 30. marta vremenska zona na teritoriji poluostrva bude ista kao u Moskvi.

Predsednik krimske vlade Sergej Aksjonov rekao je danas da Krim ne namerava da bude izdržavan i da u Rusiji neće „praznih ruku”.

„Ubeđen sam da mi možemo i sami da zarađujemo”, rekao je on.

Oktobra 1921. godine formirana je Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (AS SR) u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici (US SR).

Prema statističkim podacima iz decembra prošle godine, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).

Zvanični Kijev i vodeće zapadne zemlje ne priznaju referendum, dok je Rusija saopštila da je održavanje referenduma u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN.

-----------------------------

Moskva predložila način za rešavanje krize u Ukrajini

MOSKVA – Rusija je predložila da zajedno sa SAD i Evropskom unijom formira Grupu za podršku Ukrajini, da se utvrdi njen neutralni vojno-politički status, priznaju rezultati referenduma o Krimu, ruskom obezbedi status drugog zvaničnog jezika i usvoji novi ustav Ukrajine i na osnovu njega održe izbori.

Kako je danas saopštilo rusko Miništarstvo inostranih poslova, Moskva je spremna da sa inostranim partnerima bez odlaganja pristupi formiranju višestranog mehanizma za pomoć u rešavanju krize, Grupe za podršku u sastavu koji bi bio prihvatljiv za sve ukrajinske političke snage, prenela je RIA Novosti.

„Pripremili smo i predali pre nedelju dana našim glavnim partnerima u SAD, Evropi i drugim regionima ruske predloge o tome kako bi mogla da bude organizovana spoljna pomoć potezima koje treba sami Ukrajinci da preduzmu radi izlaska iz krize”, navedeno je u saopštenju ruskog MIP-a.

U saopštenju se podseća na aktivno zalaganje zapadnih zemalja za formiranje Kontakt-grupe koja bi trebalo da se bavi uspostavljanja dijaloga Moskve i Kijeva.

„Aktuelnu situaciju u Ukrajini nismo stvorili mi, već je ona rezultat duboke krize ukrajinske države koja je dovela do polarizacije društva i jakog zaoštravanja antagonizma između različitih delova zemlje”, naglašava zvanična Moskva i dodaje da napori međunarodne zajednice treba da budu usmereni na pomoć na prevladavanju tih protivrečnosti.

Po predlogu Rusije, Grupa za podršku Ukrajini trebalo bi da se rukovodi principima uvažavanja interesa multinacionalnog sastava Ukrajine, podrške legitimnim težnjama svih Ukrajinaca i svih regiona zemlje da žive bezbedno u skladu sa njihovim tradicijama i običajima, da slobodno upotrebljavaju maternjih jezik, imaju nesmetan pristup svojoj kulturi i održavaju veze sa svojim sunarodnicima i susedima, preneo je Itar-Tas s.

Među principima je i „nedopustivost obnavljanja neonacističke ideologije”, potreba da se ukrajinski političari „ograde od ultranacionalista i prekinu njihovi pokušaji da destabilizuju različite regione”, priznavanje značaja mira i svenacionalnog konsenzusa u Ukrajini za promovisanje „konstruktivnih odnosa u evroatlantskom regionu na osnovu ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja interesa svih zemalja koje se tu nalaze”.

Grupa bi trebalo da uputi Ukrajince da neodložno ispunjavaju obaveze iz Sporazuma o rešavanju situacije u Ukrajini od 21. februara (između smenjenog predsednika Viktora Janukoviča i lidera ukrajinske opozicije), obaveze o oduzimanju nelegalnog oružja, oslobađanju nelegalno zauzetih zgrada, ulica i trgova, kao i organizovanja objektivne istrage o nasilju od decembra prošle do februara ove godine.

Takođe, Grupa bi tražila da se na osnovu odluke Vrhovne rade (skupštine Ukrajine) bez odlaganja sazove ustavotvorna skupština sa podjednakom predstavljenošću svih ukrajinskih regiona radi pripreme „novog federativnog ustava”, u kom bi, između ostalog, bili utvrđeni principi zaštite prava i sloboda i drugi principi „koji osiguravaju političko uređenje Ukrajine kao demokratske federativne države, koja ima suverenitet i neutralan vojno-politički status”.

Nacrt ustava koji bi bio usvojen bio bi stavljen na referendum.

Ruski bi uporedo sa ukrajinskim jezikom imao status drugog državnog jezika, a ostali jezici imali bi status u skladu sa Evropskom konvencijom o regionalnim jezicima i jezicima manjina.

Regioni bi samostalno na neposrednim izborima glasali za organe svoje zakonodavne i izvršne vlasti i imali bi široka ovlšćenja, koja odražavaju kulturno-istorijsku specifičnost svakog od njih, u pitanjima ekonomije i finansija, socijalne oblasti, jezika, obrazovanja, održavanja međuregionalnih odnosa, uz obezbeđenje prava nacioalnih manjina koje žive u svakom subjektu federacije.

Po predlogu, bilo bi zabranjeno i kažnjivo mešanje u pitanja crkve i međukonfesionalnih odnosa.

Odmah posle usvajanja novog ustava, trebalo bi zakazati opšte izbore za najviše organe vlasti Ukrajine, uz istovremeno održavanje izbora za zakonodavnu i izvršnu vlast u svakom subjektu federacije, uz objektivan međunarodni nadzor.

Predlaže se priznanje i uvažavanje prava Krima da „određuje svoju sudbinu u skaldu sa rezultatima slobodnog izražavanja volje njegovog stanovništva tokom jučerašnjeg referenduma”, a državno uređenje Ukrajine uspostavljeno na osnovu ciljeva i principa navedenih u predlogu, suverenitet, teritorijalna celovitost i neutralan vojno-politički status garantovale bi Rusija, EU i SAD i utvrđivanje u rezoluciji u Savetu bezbednosti UN.

Krim dobio 295 miliona evra pomoći od Rusije

SIMFEROPOLJ– Predsednik krimske vlade Sergej Aksjonov je danas izjavio da je Rusija Krimu danas poslala finansijsku pomoć u iznosu od gotovo 295 miliona evra, samo dan nakon što su građani te pokrajine velikom većinom glasova izglasali izdvajanje iz Ukrajine.

„Ruska Federacija je danas republici dala 15 milijardi rubalja finansijske pomoći”, napisao je na svom nalogu na Tviteru Aksjonov, a prenela agencija AFP.

Vlasti Krima, koje podržava Moskva, objavile su da je 96 odsto stanovnika tog crnomorskog poluostrva glasalo za otcepljenje od Ukrajine i pripajanje Rusiji na jučerašnjem referendumu koji su zapadne sile proglasile nezakonitim.

Proruski lider Krima Sergej Aksionov je objavio da je, prema konačnim rezultatima, 96,6 odsto stanovnika glasalo za otcepljenje od Ukrajine i pripajanje Rusiji.

Vrhovni sovjet (skupština) Krima usvojila je danas na vanrednoj sednici rezoluciju o nezavisnosti i obratio se Rusiji za „prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije”.

Rublja druga zvanična valuta Krima, grivna do 2016.

SIMFEROPOLJ– Skupština Krima danas je proglasila rublju za drugu zvaničnu valutu pored ukrajinske grivne, nakon što je to poluostrvo na referendumu glasalo za izlazak iz sastava Ukrajine i pripajanje Rusiji.

U saopštenju krimskog parlamenta se navodi da će grivna nastaviti da bude korišćena na Krimu do 1. januara 2016. godine, preneo je Frans pres.

Posle jučerašnjeg referenduma, prvi potpredsednik krimske vlade Rustam Temirgalijev izjavio je za Itar tas da će prvi koraci vlade Krima biti prelazak na rublju i obnavljanje rada baze podataka.

Tanjug

objavljeno: 17.03.2014.

Nastavak na Politika...