Izvor: RuskaRec.ru, 15.Feb.2017, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sergej Karjakin: Nova šahovska legenda
Danas je Sergej Karjakin najpoznatiji ruski šahista nove generacije. Njegov meč za prvenstvo sveta u novembru 2016. godine na internetu su pratile desetine miliona ljudi. O njemu se priča da on nalazi izlaz iz najtežih, gotovo beznadežnih šahovskih situacija. On ima idealni „poker fejs“ i uvek je učtiv i dobronameran. Karjakin je sušta suprotnost „tipičnog šahiste“. Nema naočare, ne nosi džemper, nije duboko zamišljen, nije pogrbljen i ne nosi šah pod miškom. Neki smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << da je Karjakin pravi lepotan i uspešan „poslovni projekat“. A neki ga smatraju genijem. Karjakin nije osvojio titulu, ali je šah osvojio Rusiju Sreli smo se sa njim u sportskom kafeu i pokušali da izbegnemo format „čaj sa novinarkom“. Želeli smo da „pobedimo“ Karjakina, ili bar da ga izbacimo iz uobičajenog koloseka, pa smo mu priredili malo iznenađenje. – Hoćemo da igramo nešto? – mirno upita on, gledajući ogroman plazma televizor i par džojstika. Naravno, nije u pitanju virtuelni šah. Igraćemo nešto malo primitivnije. Možda stari dobri fajting? – Može li Mortal Kombat? – upitah. – Može mali trening – složi se on i brzo isprebija mog junaka usred Imperatorskog dvorca. Karjakinov lični menadžer Kiril Zangalis zauzeo je poziciju u udaljenom uglu kafea i otvorio laptop. I sama činjenica da Karjakin ima ličnog menadžera je već presedan. Pre njega ruski šahisti to nisu mogli sebi priuštiti, jer je suviše skupo. Zangalis je odgovoran za reklamu. Njihova strategija se ukratko meže formulisati ovako: „Napraviti od šahiste superzvezdu. A recept je jednostavan: treba pobediti aktuelnog svetskog prvaka“. Prva runda: „Pronađi sponzore“ – Ja uopšte nemam vremena za kompjuterske igrice jer ili učestvujem na turnirima, ili se pripremam za turnire. Ako ćemo pošteno, mislim da su igrice obično gubljenje vremena. – U tom trenutku Karjakinov Sab-Ziro zadobija moćan udarac nogom, a velemajstor se slatko smeje. Ja sam ga, tobože, omela pričom i zato je izabrao pogrešnog junaka. – Ja sam kao dečak danima i noćima igrao Heroes III, a zatim sam, po svemu sudeći počeo da odrastam. Karjakin priča da je u Simferopolju, gde je rođen, njegovo detinjstvo bilo uobičajeno – igre i akrobacije sa društvom u dvorištu zgrade. Samo nije pohađao redovnu nastavu kao većina vršnjaka, nego je vanredno završio školu. U toku razgovora nekoliko puta je ponovio: „Ja sam isti kao i vi – volim da radim jednostavne stvari“. Možda to i jeste tako, ali sa 10 godina on je već učestvovao na turnirima u 15 zemalja, a sa 12 godina je postao najmlađi velemajstor u istoriji, da bi sa 14 pobedio na Šahovskoj olimpijadi u okviru reprezentacije Ukrajine. Pet godina kasnije se preselio u Moskvu. – U Ukrajini gotovo i da nisam imao nikakvu podršku. Nije bilo govora čak ni o plaćanju trenera i priprema. Tamo nije bilo dobrih trenera. A kada smo postali olimpijski šampioni 2004. godine, dobili smo od države 3.000 dolara, od kojih je zatim odbijen porez. – Da li je to malo? – To je ponižavajuće malo. Čak smo imali ideju da odbijemo tu nagradu. Da li će šahisti ponovo biti idoli mladih Rusa? Sada on živi izvan grada na Rubljovskom auto-putu (komšije su mu, između ostalih, i zvezde šou-biznisa i političari), vozi novi Mercedes, a kompjuter mu štiti „Laboratorija Kasperskog“ – oba brenda su njegovi sponzori. Imena drugih sponzora su prišivena na sakou (lider deviznog tržišta u Rusiji „Alьpari“ i najveći proizvođač titanijuma „VSMPO-AVISMA“). Pre nekih pet godina nijedna privatna kompanija nije htela da investira u šahiste. Karjakin i Zangalis su se trudili da investitore odviknu od pitanja zašto se šah tretira kao sport, i kome treba ta dosadna igra za autsajdere. – „Alьpari“ je bila prva kompanija koja je poverovala u mene. Zajedno smo smislili kampanju „Vratimo Rusiji šahovsku krunu“. Generalni sponzor za turnir u Njujorku, inače najteži u Karjakinovom životu, pronađen je samo 48 časova pre poletanja. Priprema za taj turnir trajala je pola godine i koštala je milion evra. Posle turnira više nije bilo problema sa sponzorima, iako je Karjakin izgubio. Druga runda: „Pobedi šampiona“ – Pitate zbog čega sam izgubio? Verovatno sam napravio grešku kada sam vodio na poene. U tom trenutku je trebalo da dotučem Karlsena Magnusa, a ja sam pokušao da završim pat pozicijom i povukao sam se u sebe. Sergej Karjakin, ruski vunderkind na putu do šahovskog trona Norvežanin Karlsen Magnus je aktuelni svetski prvak, inače Karjakinov vršnjak. To su dva vunderkinda. Sve vreme ih porede i poistovećuju sa istočnom i zapadnom šahovskom školom. Karjakin smatra da bi Magnus mogao biti nepobediv, jer on nema očiglednih slabih mesta. On je najuniverzalniji šahista u istoriji. Ali Karjakin ima pripremljenu taktiku, i to je, naravno, „velika tajna“. – A imate li vi slabih mesta? – Ja takođe sebe smatram univerzalnim šahistom, nemam tako mnogo slabih mesta. Na primer, Karlsen je bio očigledni favorit, ali je gubio klasičan deo meča. – Da li vas iritira što ljudi sve vreme porede vas dvojicu? – Sada ne, ali me je malo iritiralo u detinjstvu. Kad sam imao 14-15 godina već sam bio među prvih 100 šahista sveta, a on je bio daleko. Sticao se utisak da je on, da tako kažem, imao suviše veliki avans. A zatim je, potpuno zasluženo, postao broj jedan. Karjakinova prednost je u tome što on ne mora mnogo da razmišlja. Priđe i odmah povuče potez. Ono za šta drugima treba pet časova on odradi za jedan ili dva sata. I dok moja junakinja Kitana dobija teške batine, Karjakin priča kako je normalna stvar igrati protiv 70 protivnika, i to nije maksimalan broj. Međutim, nije nimalo lako pobediti 70 protivnika. Da bi čovek svakome od njih prišao i povukao potez treba da pređe 500 metara, a 10 poteza je već 5 kilometara. To je pravi sport. Kako da vaše dete postane šahovski velemajstor Treća runda: „Postati legenda“ – Kada planirate da odete u „penziju“? – Kada budem imao 50-60 godina, kad ne budem mogao tako brzo da mislim. – A onda? U politiku ili u biznis? – Da, mislim da ću se time baviti. – Politikom ili biznisom? – Još nisam odlučio. Sve zavisi od situacije. U svakom slučaju, to će biti vezano za šah. Ja već imam svoju ličnu šahovsku školu pri Moskovskom državnom univerzitetu. On ima i jake veze. Razgovara o šahu sa portparolom predsednika RF Dmitrijem Peskovom (i kaže da bi odigrao partiju sa Putinom kada bi predsednik imao vremena) i druži se sa vicepremijerom RF Arkadijem Dvorkovičem. Raduje se sjedinjenju Krima sa Rusijom. Njegova i Zangalesova strategija i dalje funkcioniše. Oni planiraju da 2018. godine odu kod Magnusa po šahovsku krunu, i „naravno da će je uzeti“. Na pitanje da li mu je krivo kad gubi, on odgovara: „Ne“. I opet čuveni „poker-fejs“. Kada je u jednom meču Noveržanin izgubio od Karjakina, prvi je pobegao sa konferencije za novinare. Pitam Karjakina otkud njemu tolika smirenost. – Važno je ne primati sve k srcu. – Znači, ograđujete se zidom? – Tako nešto. To je efekat „sklanjanja“. – Da li ste perfekcionista? – Ne znam... Postavite konkretnije pitanje. – Da li vam je veoma važno da budete prvi, da pobeđujete? – Zavisi u čemu. U kompjuterskim igrama ne moram po svaku cenu da vas pobedim, ali ne mogu namerno ni da vas puštam. I nije me pustio. Pobedio je kao od šale. „Ruska reč“ zahvaljuje sportsko-rekreativnom centru MATČ POINT za pomoć u snimanju. Šah – velika ljubav miliona Rusa
.jpg)
