Izvor: Politika, 02.Nov.2012, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Sendi” scenario za 7. novembar
Najskuplja predsednička trka u američkoj istoriji mogla bi da ima i najkomplikovaniji ishod
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Brojevi su nepromenjeni: pet dana uoči izbora, jedna istraživanja prednost daju Mitu Romniju, a druga Baraku Obami. Tumačenja tih brojeva su različita: svaki od izbornih štabova ih „spinuje” tako da pobedu svog kandidata prikazuje kao izvesnu.
Ova predsednička trka je najskuplja u američkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istoriji: i Obama i Romni su u kampanje uložili po više od milijardu dolara, u šta nije uračunato ono što su potrošili takozvani superpolitički komiteti, sa kandidatima formalno nepovezane organizacije finansirane od bogatih korporacija.
Zbog svih okolnosti koje prate ove izbore, u opticaju su „olujni scenariji” za iduću sredu, 7. novembra, ako brojanje i sabiranje rezultata donese komplikacije koje su u istoriji američke demokratije dosad bile veoma retke ili bez presedana.
Na mogućnost da se tako nešto dogodi ukazuju baš pomenuta sondiranja biračkog raspoloženja po kojima Romni ima nešto veće izglede da osvoji većinu glasova na nacionalnom nivou, dok Obama ima lakši put do većine onih važnijih, elektorskih.
Glasa se naime u celoj Americi, ali se pobednik proglašava u svakoj federalnoj državi, čime uzima sve tamošnje elektorske. Elektori, institucija od pre dva veka, još iz vremena usvajanja američkog ustava, ustvari su delegati svake države kojih ima onoliko koliko ta država ima predstavnika u Kongresu. Svaka tamo šalje po dva senatora (ukupno ih je 100) i onoliko poslanika u Predstavničkom domu (ukupno ih je 435) srazmerno broju svojih stanovnika.
Kad se pridodaju i tri delegata iz Vašingtona, koji ima status distrikta, ukupan broj elektora je 538.
Scenario da jedan kandidat osvoji većinu glasova, a drugi postane predsednik zato što dobije većinu elektora, viđen je već četiri puta, a najsvežiji primer je iz 2000, kada je Klintonov potpredsednik Al Gor dobio oko pola miliona glasova više od guvernera Teksasa Džordža Buša, ali je republikanac postao predsednik sa 271 elektorskim glasom, tek kad ga je Vrhovni sud proglasio pobednikom glasanja na Floridi (gde je guverner bio njegov rođeni brat), i to samo sa razlikom od 537 glasova.
Šta međutim ako se desi malo verovatno, ali ne i nemoguće: da Obama i Romni osvoje po 269 elektora, to jest rezultat bude nerešen?
To je tek „Sendi scenario”. Ono što bi u tom slučaju usledilo, bilo bi najpre naknadno prebrojavanje glasova u svim državama (ili samo tamo gde neki kandidat smatra da je oštećen), ne bi li se namakla prednost od dva elektorska glasa i rezultat 270:268.
Istovremeno, izborni štabovi bi počeli lobiranje elektora koji u mnogim državama nisu pravno u obavezi da glasaju za onog predsedničkog kandidata koji je u njihovoj državi osvojio najviše glasova. Paralelno s tim, ukazuje jedna analiza „Njujork tajmsa”, vodila bi se borba za naklonost članova Kongresa.
Ako ponovno brojanje ne bi promenilo nerešeni rezultat u broju osvojenih elektora, oni bi tek 17. decembra u prestonicama svojih država formalno glasali za predsednika, pri čemu samo u polovini država oni imaju zakonsku obavezu da glasaju za onoga ko je tamo osvojio najviše glasova.
Ako se nijedan elektor tom prilikom ne predomisli, predsednik se bira u Predstavničkom domu, s tim što svaka država u ovom slučaju ima samo po jedan glas. Prema trenutnom odnosu snaga, koji se posle izbora najverovatnije neće bitno promeniti, republikanci kontrolišu 33 delegacija država, demokrate 16, dok je jedna neopredeljena.
To bi podrazumevalo veliku prednost za Romnija, ali samo u slučaju da je 6. novembra osvojio i većinu ukupnih glasova. Ako je to Obamin rezultat, onda je situacija malo delikatnija, mada je malo verovatno da bi republikanci i u takvim okolnostima glasali za njega.
Romni predsednik za potpredsednika ne bi međutim po ovom scenariju imao kandidata sa svog izbornog listića, Pola Rajana, nego bi ga birao Senat, gde će po svemu sudeći većinu sačuvati demokrate. A kad bi kojim slučajem i tamo svako imao po 50 senatora, onda bi presudio sadašnji potpredsednik Džo Bajden, koji bi sasvim sigurno – glasao za sebe.
Dakle u Beloj kući bi sedela dva ljuta protivnika: predsednik Romni i potpredsednik Bajden! Malo verovatno, ali, rekosmo, ne i nemoguće.
Milan Mišić
objavljeno: 02.11.2012.
Pogledaj vesti o: Vašington
