Izvor: RuskaRec.ru, 15.Mar.2017, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savremenici o odricanju cara Nikolaja II od prestola
„Potpisujući Akt o odricanju, Nikolaj II, kao ni ljudi iz njegovog okruženja, nije očekivao da će monarhija u Rusiji biti srušena. On se odrekao prestola u ime svoga brata Mihaila, a ovaj je pod uticajem kadeta potpisao da se odriče ruskog prestola do odluke Osnivačke skupštine. Mi ne znamo koliko je veliko učešće cara Nikolaja Drugog u sastavljanju Manifesta o odricanju od prestola, ali ga je upravo on potpisao“, rekao je za TV kanal „Kultura“ Sergej Mironjenko, naučni rukovodilac >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << Naučnog arhiva RF. Kako svedoče istoričari, imperatorovo odricanje je jedno od ključnih događaja ruske revolucije. Bilo je raznih reakcija savremenika. Evo nekih dokumentovanih izjava iz tog perioda. Džordž Bjukenen, ambasador Velike Britanije u Rusiji: Budući da je jedini ishod nereda bio građanski rat, ruski imperator je 15. marta uručio generalu Ruzskom telegram koji je trebalo poslati u Petrograd. U telegramu se on odriče prestola u korist svoga sina. Nekoliko časova kasnije, car je pozvao dvorskog lekara profesora Fjodorova i zamolio ga da mu kaže istinu o carevićevom zdravstvenom stanju. Kada je saznao da je bolest neizlečiva i da njegov sin može umreti svakog trenutka, imperator je rekao: „Pošto Aleksej ne može služiti otadžbini onako kako bih mu ja poželeo, onda imam pravo da ga zadržim uz sebe“. Zbog toga, kada su uveče u Pskov stigli članovi Dume Gučkov i Šuljgin, imperator im je uručio ukaz u kome se odriče prestola u korist svog brata. Moris Paleolog, ambasador Francuske u Rusiji: Imperatorski voz je stigao u Pskov u osam časova uveče. General Ruzski je odmah došao na savetovanje kod imperatora i lako mu dokazao da ovaj treba da se odrekne prestola. On se uz to pozvao na jednoglasno mišljenje generala Aleksejeva i svih komandanata armija koje je putem telegrafa pitao za mišljenje. Imperator je naložio generalu Ruzskom da obavesti predsednika Dume Rodzjanka o svojoj nameri da se odrekne prestola. Večna ljubav poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Poslanik Državne dume Karaulov: Car Nikolaj Drugi se odrekao prestola u korist Mihaila Aleksandroviča. Mihail Aleksandrovič se odrekao prestola u korist naroda. U Dumi se održavaju grandiozni mitinzi sa ovacijama. Ne može se opisati oduševljenje. Mitropolit Evlogije (Georgijevski): Manifest o carevom odricanju je pročitan u crkvi. Čitao ga je protođakon i plakao. Mnogi vernici su ridali. Stari stražar nije mogao da zaustavi suze. Iz dnevnika seljaka Zamarajeva koji je živeo u Vologodskoj oblasti (oko 500 km severno od Moskve): Nikolaj Romanov i njegova porodica su svrgnuti, svi su uhapšeni i dobijaju namirnice kao i drugi, na kartice. Zaista, oni se nimalo nisu brinuli o dobrobiti svog naroda i narodno trpljenje se prekinulo. Oni su svoju državu doveli do gladi i mraka. Šta se radilo kod njih u dvorcu. To je užas i sram! Državom nije upravljao Nikolaj II nego pijanica Rasputin. Svi knezovi su dobili otkaze sa svojih dužnosti i smenjeni su, a među njima i vrhovni komandant Nikolaj Nikolajevič. Episkop omski i pavlodarski Silvestar: U sadašnjim uslovima car samodržac nije mogao uspešno da upravlja tako velikom državom. Bilo je potrebno da sam narod preko izabranih predstavnika uzme učešća u upravljanju. Međutim, car to nije učinio. Usledio je državni prevrat. Neizbežan tok života primorao je imperatora Nikolaja Drugog da se odrekne prestola. Tako se ispunio sud Božiji nad našim bivšim carem Nikolajem Drugim kao nekada nad Saulom. Poslednji carski bal porodice Romanov u koloru Vasilij Rozanov, religiozni filozof, pisac i publicista: Rusija je izbledela za dva dana. Najviše za tri. Čak i časopis „Novo Vreme“ nije mogao tako brzo da se ugasi, kako se ugasila Rusija. Potresno je što se ona u jednom trenutku sva raspala do najsitnijih detalja. Nikada ranije nije bilo takvih potresa, čak ni u vreme „Velike seobe naroda“. Velika kneginja Olga Aleksandrovna: U svim ovim kritičnim godinama Romanovi, koji bi mogli biti veoma čvrsta podrška tronu, nisu bili dostojni zvanja ili tradicije svoga roda. Suviše mnogo je nas iz roda Romanov ogrezlo u svetu egoizma gde je malo zdravog smisla, uključujući i beskrajna zadovoljavanja ličnih želja i ambicija. Ali ko se od njih brinuo za utisak koji je ostavljao? Niko. Mark Fero, francuski istoričar: Carevanje Nikolaja Drugog, koje mu je nametnula sudbina, pretvorilo se u košmar. On je preživeo dve revolucije, bio je svedok desetina atentata na ljude u svom okruženju, predsedavao je Dumom koju nije želeo da osnuje, učestvovao je na njenim sednicama, kao i na beskrajnim sednicama Saveta ministara. Pored toga, dva puta je morao da ratuje, a želeo je da bude apostol mira. Posle dugog boravka u zatočeništvu ubijen je, a i pre nego što se odrekao, i posle toga, njegova glavna briga je bila zdravlje njegovog sina, jedinog naslednika koji je bolovao od neizlečive bolesti hemofilije.
.jpg)
