Izvor: Vostok.rs, 13.Avg.2012, 21:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samoproglašena kancelarija za samoproglašenu pokrajinu
13.08.2012. -
U poslednje vreme evropski i balkanski listovi su pisali: Istorijski dan – Kosovo je de-fakto suvereno, Kraj nadzorne nezavisnosti, U jesen će Kosovo steći suverenitet, Međunarodna građanska kancelarija se zatvara, Kosovo postaje nezavisno.
Mnogima nije jasno: Međunarodna misija napušta Kosovo? Da li je Kosovo spremno za samostalnost? Da bi odgovorili na ta pitanja setimo se da je u skladu sa odlukom 1244 (1999) na Kosovu razmešteno međunarodno građansko >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << prisustvo – Misija UN (MMOONK), i prisustvo za bezbednost (KFOR). Bile su još Snage za Kosovo i Misija UN za poslove privremene administracije na Kosovu (MOONVAK). Međunarodna građanska kancelarija i Međunarodna rukovodeća grupa nigde nisu evidentirane.
Pokušajmo da shvatimo o čemu je reč.
Kada su SAD spremale nezavisnost Kosova, one su bile sigurne da će se sve odvijati bez i malo teškoća. Za one, koji sumnjaju, vole istinu i za javno mnjenje bila je pripremljena priredba pod nazivom Pregovorni proces pod rukovodstvom Martija Ahtisarija 2005.-2007. godine. Marti Ahtisari je smatrao svojim zadatkom da razradi konačni status Kosova, pripremi ga i, prema mogućnostima, nametne stranama da usvoje paket sporazuma o nezavisnosti pokrajine. Iza planiranog neuspeha pregovornog procesa usledeo je predlog g-nu Ahtisariju da pomogne u razrađivanju takozvanog evropskog plana za Kosovo. Iskusan u balkanskim poslovima političar latio se posla, ubeđen da je jedina vitalna varijanta za Kosovo nezavisnost pod nadzorom međunarodne zajednice. Početkom 2007. godine u Parizu je specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari podneo svoj plan budućeg statusa pokrajine generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, a zatim u Beču članovima Kontaktne grupe, koja se sastoji od predstavnika Rusije, SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije.
Jedan od važnih elemenata predloga Ahtisarije bilo je buduće međunarodno građansko i vojno prisustvo na Kosovu radi nadzora ostvarivanja Plana regulisanja i pružanja nadležnim vlastima Kosova pomoći u osiguranju stabilnosti na čitavoj teritoriji. U dokumentu se ne pominje reč nezavisnost, ali faktički smisao predloga se sastojao upravo u tome. Amerikancima je nezavisnost Kosova izgledala rešena.
Neočekivano za mnoge predlog Ahtisarija nadzornoj nezavisnosti na Kosovu nisu podržale Moskva i Kina na sednici SB UN u martu 2007. godine. Nije prihvatila taj plan ni Srbija. Međutim, Plan Ahtisarija, odbijen od strane SB UN, mada je to čudno, nastavio je postojanje. Na njega su se pozivali Albanci, jednostrano proglašavajući samostalnost u februaru 2008. godine. U Deklaraciji o nezavisnosti Kosova se isticalo da ona Deklaracija odražava volju… naroda, te je u skladu s preporukama specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i njegovog Sveobuhvatnog predloga o rešenju pitanja statusa Kosova. Havijer Solana, Visoki predstavnik za opštu spoljnu politiku GS UN predlagao je razmestiti na Kosovu misiju za osiguranje zakona i imenovati specijalnog predstavnika EU za Kosovo, kako je predviđeno prema planu Ahtisarija. Ne čekajući odluku SM Misija za uspostavljanje zakona i reda na Kosovu (EULEKS) počela je razmeštanje svojih struktura na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije. Na EULEKS je prešao veći deo funkcija Misije UN na Kosovu (MOONK), koja je upravljala južnom sprskom provincijom od 1999 godine. Zadatak misije je preneti Albancima evropske norme funkcionisanja pravnog, ekonomskog i političkog sistema, pomoći u stvaranju ministarstava, resora i administrativnih službi. Osim toga, SAD su tražile razmeštanje na Kosovu Međunarodne rukovodeće grupe na osnovi plana Ahtisarija.
Moskva je čvrsto držala odbranu u SB UN. V. Čurkin je ubeđivao da je forsiranje rešenja o suverenizaciji Kosova kontarproduktivno…, da plan Ahtisarija ne može da služi platformom za razradu konačnog rešenja SB UN za Kosovo, jer se u njegovoj osnovi krije protivrečnost u odnosu na međunarodno pravo, kao i Statut UN, kršenje suverenih prava jedne od država-članica, a to ne samo stvara očigledni presedan za svetsku praksu, već i može da ima nepredvidljive negativne posledice za regionalnu i međunarodnu stabilnost. Razmeštanje Misije EU u oblasti vlasti zakona i Međunarodne rukovodeće grupe Moskva smatra protivpravnim, jer su počele bez neophodne sankcije SB UN. U Moskvi je izazvalo nedoumicu i vladanje g-na Fejta, koji je izjavio da će se od 15. juna 2008. godine upravljanje Kosovom vršiti na osnovi kosovskog ustava, a uloga glavnog međunarodnog predstavnika u pokrajini će pripadati njemu. Taj nezgrapni pokušaj da prisvoji funkcije glavnog međunarodnog proedstavnika na Kosovu se grubo kosi sa odredbom 6 odluke 1244 (1999), u skladu sa kojom pomenuta punomoćja pripadaju Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara UN na Kosovu. Zato «međunarodni građanski predstavnik» na Kosovu nema nikakva prava i legitimni status, zato ne sme da ostvaruje akcije prenosa funkcija ili svojine MOONK misiji EU.
Takvo reagovanje Moskve nije obeshrabrilo zapadne partnere. Bez obzira na sve, plan Ahtisarija… se i dalje ispunjavao. Već 28. februara 2008. godine, odnosno, 10 dana posle proglašenja nezavisnosti pokrajine, tobože na molbu kosovskih lidera grupa država, koje su priznale Kosovo (SAD, Velika Britanij, Francuska, Nemačka, Italija, Austrija, Belgija, Slovenija, Hrvatska, Češka, Danska, Letonija, Litvanija, Estonija, Finska, Mađarska, Irska, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Švedska, Švajcarska, Turska) stvorila je Međunarodnu rukovodeću grupu (MRG) i Međunarodnu građansku kancelariju (MGK). Odnosno, samoproglašenu kancelariju za samoproglašenu pokrajinu. Mandat MGK je 28. februara u Beču uručila MGR: to je bila užurbana akcija bez odobrenja priznatih međunarodnih organizacija. Na čelu kancelarije se našao isti g-n Fejt, holanski diplomata. On je ranije bio visoki činovnik u rukovodstvu NATO-a, u sekretarijatu Saveta Evrope, njegov poslednji položaj je zamenik generalnog direktora Saveta za vojno-politička pitanja.
Grupa je dobila ogromne zadatke: na osnovi plana Ahtisarija da sprovede u život odluku o nezavisnom statusu Kosova i zatim doprinese integraciji Kosova u EU. Oblik ostvarivanja zadataka je pružanje usluga u svojstvu saveta vladi Kosova i liderima pokrajine.
Kancelarija je bila manja, osnovno mesto u njenoj strukturi su zauzimali: odelenja bezbednosti, administracije, prijema građana, veze s javnošću, pravno odelenje. Zato su glavni «rad» ostvarivala dva odelenja: za politička pitanja i pitanja zajednice. U vezi s slabošću snaga vrste delatnosti kancelarije su postale: objavljivanje saopštenja, organizacije konferencija, prijem posetilaca i gostiju, a, sudeći po fotografijama na sajtu – brojne ekskurzije.
Postepeno su rukovodeću grupu u medijima počeli da nazivaju Međunarodna građanska misija, a njenu delatnost kontrolom uspostavljanja nadzorne nezavisnosti. Kada su odlučili da kancelariju zatvore, listovi su počeli da pišu da u septembru nezavisnost prestaje da bude nadzornom, a Kosovo postaje sasvim nezavisno. P. Fejt saopštava u intervjuu da je plan Ahtisarija ispunjen. Predsednik Kosova Jahjaga takođe doprinosi smutnji po tom pitanju, izjavljući da Odluka u Beču je ostavrivanje vekovnog sna, jer vraća narodu Kosova ono što mu pripada.
Dakle, na Balkanu je ponovo došlo do legalizacije samoinicijitvnog organa, koji mora da dokaže svetu da ono što zamisle SAD, ispunjavaće se nezavisno od odluka SB UN, ili EU. Galama oko zatvaranja manje kancelarije mora da unese zabludu neupućenima i predstaviti situaciju na Kosovu kao da su međunarodne organizacije ocenile pripremu Kosova za nezavisnost odličnom ocenom, te mogu da napuste Kosovo. To takođe mora da podstakne one, koji još nisu priznali Kosovo, da ga što pre priznaju. Međutim, podsetimo, Kosovo je priznala 91 država od 193 članice UN. Zato spisak onih, ko nije priznao, velik je, na njemu su i jake države, koje, nadamo se, neće podbaciti, neće uhvatiti mamac međunarodnih trkača. Umesto reči Albancima bi davno trebalo da pređu na delo: obnavljaju srušene hrišćanske svetinje, vraćaju Srbe-izbeglice, uspostavljaju ekonomsku i socijalnu strukturu. Tek tada će imati pravo da kažu da su stali na put demokratije. Za sada se oni uzdaju samo u prodornu snagu SAD, inertnost Evrope i bespomoćnost Srbije. Odlazak Međunarodne kancelarije je, izgleda, uslovljen njenom beskorisnošću u rešavanju globalnih zadataka, koje su joj odredili.
Jelena Guskova,
Izvor: Golos Rossii
