Izvor: Politika, 10.Mar.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo kvote vode žene u vrh biznisa
U Nemačkoj usvojen zakon da u nadzornim odborima vodećih kompanija mora da bude najmanje 30 odsto žena
Kada u društvu nešto ne ide lako, prirodnim putem, onda zapadne demokratije pribegnu uvođenju kvota ili na našem podnebljurazumljivijeg i već oprobanog sistema „ključa”. Već se smatra standardom to da se u zemljama u razvoju kvote za učešće žena na rukovodećim položajima, pa i na političkim funkcijama, recimo, uglavnom usvajaju pod međunarodnim pritiskom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer u takvim državama ne postoje dovoljno jake snage koje mogu da oslabe otpore i razviju svest o učešću barem trećine žena, ako je već ravnopravnost daleki san.
Zanimljivo je da je čak i u Nemačkoj tek u desetoj godini vladavine kancelarke Angele Merkel takav zakon donet dva dana pre 8. marta, nakon višegodišnjih neuspešnih pregovora i burnih rasprava.
Nemački parlament je u petak usvojio zakon koji predviđa da od sledeće godine u nadzornim odborima vodećih kompanija bude najmanje 30 odsto žena. Za novi sistem kvote glasali su poslanici vladajuće koalicije, dok su pripadnici opozicije, Zeleni i Levica, bili uzdržani jer su smatrali da ta mera nije dovoljna.
A situacija u Nemačkoj u prošloj godini je takva da je najnovija studija Nemačkog instituta za ekonomsko istraživanje utvrdila da su žene činile 18,6 odsto članova nadzornih odbora u 100 najvećih nemačkih kompanija.
Komentarišući donošenje ovog zakona „Njujork tajms” je napisao da se Nemačka konačno pridružila trendu u Evropi da zakonskim uvođenjem kvota postigne ono što se prirodnim putem ili opštim pritiskom nije moglo postići.
InstitucijeEU su predlagale da kvota u nadzornim odborima za žene iznosi 40 odsto. Taj predlog nije prošao, ali je lestvicu postavio mnogo više nego što su nacionalna rukovodstva spremna da prihvate. Tako je predlog kvote od 30 odsto za žene u Nemačkoj naišao na veliki otpor konzervativaca, koji su se protivili nametanju zakona iako se dobrovoljni sistem, koji je 2001. takođe usvojen pod pritiskom, završio neuspehom u preduzećima.
Protivnici uvođenja kvote za žene smatraju da se kvotama krši princip zasluge, da se favorizuje pol kandidata nauštrb kvalifikacija, da je princip nedemokratski i da diskriminiše muškarce. Trebalo bi se setiti da su se svi ovi argumenti mogli čuti u Evropskom parlamentu (EP)kada je po ključu na jedno od tri čelna mesta (Evropska komisija, Evropski savet i visoki predstavnik) morala da bude izabrana žena.
I pored svih pritisaka, Evrostat, zavod EU za statistiku, objavio je da su žene u evrozoni u 2013. u proseku zarađivale 16,4 odsto manje od muškaraca. Evrostat je naveo da je najveći jaz između zarada muškaraca i žena zabeležen u Estoniji, gde su žene imale za 29,9 odsto manju platu. Slede Austrija sa 23 odsto, Češka sa 22,6 odsto i Nemačka sa 21,3 odsto razlike. Najmanja razlika u platama bila je u Sloveniji (3,2 odsto), potom na Malti (5,1 odsto), u Poljskoj (6,4 odsto), Italiji (7,3 odsto) i Hrvatskoj (7,4 odsto). Evrostat je zabeležio da su 2013. godine dve trećine vodećih funkcija u preduzećima držali muškarci.
U Austriji, u kojoj se tek vodi debata o uvođenju kvote za žene u upravnim odborima, ministarka za pitanja žena Gabrijele HajnišHosek nema podršku koalicionog partnera. Ipak, ona je povodom 8. marta predložila da se minimalac za žene poveća na 1.500 evra i podsetila da i dalje 39 odsto žena u Austriji zarađuje manje od muškaraca.
Kvotu od 40 odsto žena na rukovodećim položajima u Evropi prva je uvela Norveška još 2003. godine, koja je, uz ostale nordijske države (ali i Ruandu – jedinu državu na svetu u kojoj većinu predstavnika u parlamentu čine poslanice), i inače vodeća po pravima žena i njihovoj zastupljenosti u parlamentu.
Međutim, i nordijskim ženama je, iako su među prvima u Evropi ostvarile politička prava (prvenstveno pravo glasa), bilo potrebno gotovo 70 godina da postignu današnji nivo ravnopravnosti. Na „kvoti 40” pridružile su im se kasnije Španija, Francuska i Island, dok su Italija, Belgija i Holandija na trećini zastupljenosti žena u upravnim odborima.
Britanija je poznata kao najžešći protivnik donošenja obavezujućekvote i zadovoljila se nivoom „dobrovoljnih napora” da se pridruže „klubu 30 odsto”.
„Njujork tajms” podseća da se u poslednje vreme u SAD, bez zakonskih okvira, učešće žena u odboru direktora polako povećava na 17 odsto, iako je taj rast veoma spor. Pojam državnih „ženskih” kvota za odbore u firmama nailazi na veoma rasprostranjen otpor u SAD. Prošle godine dvadesetak velikih američkih kompanija oformilo je „klub 30 odsto u SAD” kako bi pogurali firme ka cilju od 30 odsto žena. U Silicijumskoj dolini, kompanije kao što je, recimo, „Tviter”, postavile su žene na direktorska mesta posle kritike da u njimavladaju muškarci.
B. Mitrinović
objavljeno: 10.03.2015.
