Izvor: Kurir, 03.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPREČIO SVETSKI RAT
Agent KGB Feklisov, koji je pomogao Rusiji da dođe do nuklearne bombe, imao ključnu ulogu kao posrednik za vreme Kubanske raketne krize
Novi zadatak odveo je Aleksandra Feklisova u Vašington, gde je od 1960. do 1964. godine, delovao pod imenom Aleksandar Fomin.
Kao šef sovjetskih obaveštajnih operacija, Feklisov je igrao ključnu ulogu kao posrednik između Kremlja i Vašingtona za vreme Kubanske raketne krize 1962, događaja koji je izazvao najveću opasnost od >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nuklearnog rata. On je bio taj koji je predložio ono što će postati osnova Rezolucije o Kubanskoj raketnoj krizi - uklanjanje raketa sa Kube u zamenu za obećanje SAD da neće invadirati to ostrvo.
Oktobra 1962, kada je svet napeto očekivao početak nuklearnog rata, agent KGB u Vašingtonu Feklisov (poznat u Americi kao savetnik sovjetske ambasade Fomin) sreo se sa Džonom Skalijem, poznatim novinarom TV Ej-Bi-Si i prijateljem porodice Kenedi. Zaprepastio ga je pretnjom: ako SAD napadnu Kubu, SSSR će udariti na Zapadni Berlin. Skaliju je opisao apokaliptičan prizor: lavina od više hiljada sovjetskih tenkova, uz snažnu podršku ratnih aviona, počistiće sve na svom putu. Skali je prebledeo i odjurio da o razgovoru informiše braću Kenedi.
Sovjetski ambasador u SAD Anatolij Dobrinjin odbio je da potpiše šifrovani telegram sa Feklisovljevim izveštajem o tom razgovoru; shvatio je da bi ta, krajnje rizična igra, mogla da završi katastrofom i nije hteo da preuzme odgovornost. Nije bilo jasno da li je tu igru odobrio tadašnji predsednik SSSR Nikita Hruščov, da li je bila ideja KGB, ili možda Feklisovljeva samoinicijativa. U svako slučaju, Feklisovljeva pretnja sprečila je pohod Amerikanaca i mogući svetski rat.
Pretnja napadom na Zapadni Berlin bila je, po tadašnjim diplomatskim shvatanjima, udarac ispod pojasa. Ali igru su igrale specijalne službe po svojim pravilima: nije bilo kompromisa i uzajamnih ustupaka obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi.
Ali sovjetsko-američki odnosi u jesen 1962. ne bi mogli da se nazovu normalnim. Cela kubanska nuklearna epopeja bila je zamišljena kao specijalna vrhunska tajna operacija, „na granici avanture“, kako je kasnije u svojim memoarima priznao Hruščov i opovrgao uverenje da je namera da se na Kubi postave nuklearne rakete bio sovjetski odgovor na postavljanje američkih projektila u Turskoj. - Ne, mi nismo smeli da izgubimo Kubu iz ideoloških razloga. Bio bi to veliki udarac marksističko-lenjinističkom učenju, to bi nas potisnulo od latinoameričkih država, ponizilo naš prestiž. I kako bi na nas potom gledali? Sovjetski Savez - tako moćna država, a ništa ne može da učini, osim pustih izjava, osim protesta i iznošenja pitanja na razmatranje u UN - objasnio je on.[ antrfile ]
DOŽIVEO DUBOKU STAROST
Bivši agent Aleksandar Feklisov umro je 28. oktobra u 93. godini. Feklisov, koji je penzionisan 1986. godine, obučavao je špijune, bavio se istraživačkim radom i doktorirao iz oblasti istorije. Takođe je učestvovao u u tajnim operacijama koje su rečeno njegovim rečima „suviše sveže da bi se o njima pričalo“.
