Izvor: Vostok.rs, 15.Apr.2013, 20:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija u Centraloj Aziji: međusobna zavisnost
15.04.2013. -
Centralna Azija skoro uvek je bila u epicentru svetskih procesa. Aktuelna vremena nisu izuzetak. I mada same po sebi centralnoazijske republike nikada nisu igrale osetnu ulogu, zbog geogrfskog položaja ostajale su primetni objekat geopolitike.
Danas se mnoge od tih država nalaze u žalosnom stanju – u ekonomskom, političkom i civilizacijskom smislu. Slična situacija je opasna ne samo po njih same. Na udaru je čitav kontinent. Centralna Azija može se nazvati >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ključem za sistem transkontinentalne bezbednosti. Odatke i pažnja koja se poklanja izradi mehanizama uticaja na procese koji se tamo odvijaju.
Kada Rusija govori o Centralnoj Aziji kao zoni svojih prioritetnih interesa, to nisu puke izjave, već duboka svest o svojoj istorijskoj odgovnosti za dešavanja u južnom podnožju i pred centralnoazijskim narodima, i pred sopstvenim, čiju bezbednost nije moguće osigurati ako se ne pokrije azijski pravac. Očigledna je svojevrsna zavisnost. Mnogi problemi mogu da budu rešeni samo zahvaljujući zajedničkim naporima, porastom integracije. Govori stariji naučni saradnik Instituta za politička i socijalna istraživanja Crnomorsko-Kaspijskog regiona, ekspert za Centralnu Aziju iz Instituta za Istok RAN Andrej Arešev.
- Za Rusiju Srednja Azija je vrlo važna u kontekstu onih integracionih projekata koje pokreće Moskva zajedno sa svojim partnerima. Ovi projekti bili bi uzajamno korisni i povećali bi standard u zemljama regiona. I delimično bi skinuli sa dnevnog reda prilično akutni problem za Rusiju – problem radne migracije iz Srednje Azije. Ali glavno interesovanje je problem bezbednosti na teritoriji regiona. Postoje različiti faktori rizika. Između ostalog teritorijalne protivrečnosti, porast transgraničnog terorizma, ekstremizma. A takođe mešanje spoljnih sila u unutrašnje stvari regiona. Uz sve to Rusija ne može da ostane po strani zbog slabo zaštićenih grnaica i velikog toka migranata iz Srednje Azije na teritoriju RF. Rusija je zainteresovana za evolucioni karakter promena u Srednjoj Aziji.
Alternativa integraciji zemalja postosovjetskog prostora ne postoji. Pitanje je mehanizama, principa i algoritama realizacije projekta. Kretanje u tom pravcu koči neusaglašenost dejstava samih centralnoazijskih republika. Ponovo dajemo reč Andreju Areševu.
- Protivrečnosti među susedima, koliko se može suditi, prilično su velike. On esu vezane, naravno, i sa ličnim faktorom. Ali takođe protivrečnosti između Kazahstana i Uzbekistana, na primer, vezane su za pretenzije na vođstvo u regionu. Protivrečnosti između Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgizije su vezane za vodeni problem koji je izuzetno akutan u Centralnoj Aziji i nadalje će se zaoštravati. Takođe u pitanju su pogranični problemi, problemi vezani za razne nacionalne enklave, etničke manjine. U sovjetsko vreme nacionalno i teritorijalno razgraničavanje u Srednjoj Aziji je izvršeno, da tako kažemo, polazeći od udobnosti državne uprave. I nezavisne države koje su se formirale posle 1991. godine suočile su se sa nizom spornih pitanja. Dobro bi bilo da se ovi problemi ne pretvore u otvorene konflikte. Protivrečnosti u odsustvu bilo kakve formirane koncepcije regionalne integracije i dalje će se negativno odražavati na odnose među susedima.
U celini, samostalnim državama Centralne Azije biće vrlo teško da reše čitav niz problema nagomilanih u poslednje dve decenije. Sa druge strane, i Rusija ne može da osigura bezbednost južnih granica bez podrške svojih suseda. Procvat Centalne Azije povoljaj je Moskvi i u ekonomskom, i u socijalnom, i u političkom planu. Pa i sa tačke gledišta samoidentifikacije obnova veza sa nekada bratskim narodima može da bude za Rusiju reper u teškom traganju za obnovljenom nacionalnom idejom.
Sergej Duz,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
