Izvor: Politika, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija se seća žrtava terorizma
Moskva – U Rusiji je juče obeležen Dan solidarnosti u borbi protiv terorizma, u znak sećanja na žrtve i stradale u terorističkim napadima u Beslanu, Moskvi, Buđonovsku, Volgodonsku i u drugim mestima na severnom Kavkazu.
Tačno u 13.05, kada je pre tri godine odjeknula prva eksplozija i počela operacija oslobađanja talaca, na ruševinama škole u Beslanu održan je minut ćutanja u znak sećanja na žrtve.
Prema zvaničnim podacima, u terorističkom napadu na školu od 1. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do 3. septembra 2004. godine život su izgubile ili su kasnije preminule 333 osobe, uključujući 317 talaca, od kojih su 186 deca.
Teroristi su do 3. septembra 2004. godine u toj školi držali 1.128 talaca, spaseno je 918, a u celoj operaciji je ranjeno 728 talaca i žitelja grada, 55 pripadnika Federalne službe bezbednosti, Ministarstva za vanredne situacije, policije i vojske.
Minutom ćutanja za žrtve terorističkih akata počeo je juče i sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina sa članovima Vlade Rusije.
Na mestu tragedije okupilo se više hiljada ljudi. Bivši taoci, rođaci i prijatelji žrtava donosili su cveće i palili sveće u sportskoj sali u kojoj su teroristi držali taoce sa postavljenim eksplozivom unaokolo.
Učenici su i ove godine nad Beslanom pustili u vazduh 333 bela balona, a na memorijalnom groblju pročitana su imena svih poginulih.
Predsednik Državne dume Boris Grizlov izjavio je 1. septembra u Severnoj Osetiji da istraga o terorističkom aktu u školi u Beslanu nije okončana i da će do januara naredne godine biti završena ispitivanja svedoka i sve neophodne ekspertize, a da će u Podmoskovlju biti izvršena rekonstrukcija celog događaja.
Međutim, advokat oštećenih Tajmuraz Čedžemov izjavio je da će se povući iz istrage, jer je "počeo da dobija pretnje".
On je, kako je preneo Itar-Tas, rekao da je početkom avgusta preko telefona dobio pretnju ubistvom i da to povezuje sa učešćem u istrazi, a da je pretnje počeo da dobija kada je predao zahtev za utvrđivanje odgovornosti zvaničnika.
Predsednica komiteta Majke Beslana Suzana Dudijeva najavila je da će sada oštećeni sami štititi svoje interese, ali da će u budućnosti angažovati novog advokata. Majke Beslana najavile su i da će uputiti ruskom predsedniku sopstveni dokumentarni film o terorističkom aktu, napravljen na osnovu dokumenata dobijenih tokom suđenja jedinom preživelom teroristi Nurpaši Kulajevu, osuđenom na doživotni zatvor, piše list "Komersant".
Oštećeni, okupljeni u organizaciji Glas Beslana, traže odgovornost članova operativnog štaba koji je rukovodio operacijom oslobađanja, smatrajući da je napad na teroriste sa upotrebom minobacača uzrok pogibije tolikog broja talaca.
Teroristi su, predvođeni čečenskim separatistom Šamiljem Basajevom, uzeli oko 1.500 talaca i polovinom juna 1995. u pokrajini Stavropolj u Buđonovsku, kada je poginulo 147 osoba, a više od 500 ranjeno.
Teroristi su tražili početak pregovora o prekidu borbenih dejstava u Čečeniji i povlačenje federalne vojske iz te ruske republike.
Godinu dana kasnije teroristi su, sa Salmanom Radujevom na čelu, u dagestanskom gradu Kizljaru napali gradsku bolnicu i porodilište i kao taoce držali više od 2.000 ljudi.
Tokom borbe sa čečenskim ekstremistima poginula su 24 lokalna meštanina i devet vojnika.
U Dagestanu su u novembru 1996. u gradu Kaspijsku teroristi postavili eksploziv u zgradu u kojoj su živeli pripadnici federalnih snaga, kada je poginulo 69 osoba, od kojih 20 dece.
Tri godine kasnije na sličan način postavljen je eksploziv u Bujnaksku, kada su poginule 64 osobe, od kojih 23 deteta, a 146 osoba je ranjeno.
Teroristi su postavljali eksplozije i u zgradama u Moskvi, tako da je 1999. godine u jednoj stambenoj zgradi poginulo 109 ljudi, a više od 200 ranjeno.
Iste godine u septembru u još jednoj zgradi odjeknula je moćna eksplozija, u kojoj su život izgubile 124 osobe, od kojih je trinaestoro dece.
Među brojnim eksplozijama na javnim mestima – u podzemnim prolazima i na stanicama metroa, u kojima je od 2000. godine život izgubilo više od 80, a ranjeno približno 600 ljudi – ostao je upamćen i napad oko 50 terorista na Pozorište na Dubrovki 23. oktobra 2002. godine.
U sali se nalazilo više od 800 gledalaca, a u operaciji oslobađanja talaca poginulo je 129 ljudi, dok su čelnik terorista Movsar Barajev i 50 ekstremista, među kojima i 18 žena, ubijeni.
Tanjug
[objavljeno: 04.09.2007.]
