Izvor: Deutsche Welle, 08.Dec.2021, 10:15
Robert Habek – zeleni superministar
Nova nemačka koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala formira, kako sami kažu, „klimatsku vladu“. Tu centralno mesto zauzima ministar za klimu i privredu Robert Habek iż Zelenih. Očekivanja su ogromna.
Do 2030. države sveta moraju da preduzmu ozbiljne mere protiv klimatskih promena. Ozbiljne mere moraju da se preduzmu i kako bi se postigao cilj Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. – da se ne dozvoli da prosečna temperatura na Zemlji poraste za više od 1,5 stepeni.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << />
To zahteva sve više naučnika, a na to se, već u preambuli svog koalicionog ugovora, poziva i nova nemačka vlada: „Ostvarivanje ciljeva zaštite klime u Parizu naš je glavni prioritet. Zaštita klime osigurava slobodu, pravdu i održivi prosperitet. Neophodno je ponovo uspostaviti socijalno-tržišnu privredu kao društveno-ekološko-tržišnu privredu.“ Pod tim se u suštini podrazumeva da industrijska zemlja Nemačka mora u značajnoj meri da smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Novo super-ministarstvo
Koalicioni partneri to nameravaju da postignu uz pomoć pre svega tri mere: ubrzanim ukidanjem proizvodnje električne energije dobijene uglja i to već do 2030. Masovnim širenjem obnovljivih izvora energije takođe do 2030. uz istovremeno napuštanje motora s unutrašnjim sagorevanjem. A organizaciono, s novim, pojačanim Ministarstvom privrede, koje će dobiti dodatne nadležnosti u oblasti zaštiti klime. Na njegovom čelu biće Robert Habek, kopredsednik stranke Zelenih.
Zatvoriti rudnik lignita ovde u Garcvajleru u Severnoj Rajni Vestfaliji do 2030? Sukobi se već sada mogu naslutiti...
Očekivanja su ogromna, možda i prevelika za tog 52-godišnjeg supruga i oca četiri odrasla sina. Jan Kovalcig, stručnjak za klimu u ekološkoj grupi „Oksfam“, u intervjuu za DW kaže: „Najvažniji zadatak za Habeka sada je da postavi Ministarstvo tako da ono bude okrenuto transformaciji. U prošlosti je Ministarstvo privrede bilo svojevrsni antipod Ministarstvu za zaštitu životne sredine i u velikoj meri je delovalo protiv zaštite klime.“
Ekspanzija obnovljivih izvora energije u Nemačkoj poslednjih godina je usporena. Često su za to bile krive „borbe“ između dva nadležna ministarstva. Ministarstvo zaštite životne sredine zastupalo je interese zaštitnika klime, a Ministarstvo privrede interese tradicionalne industrije, posebno energetskih koncerna.
Habek je sada dobio odlučujuće nadležnosti u zaštiti klime, a Ministarstva životne sredine i poljoprivrede, koja su isto tako važna za zaštitu klime, takođe vode političari iz redova Zelenih. Početni uslovi za zaštitu klime zato su bolji nego do sada.
Jan Kovalcig: U prošlosti je Ministarstvo privrede bilo svojevrsni antipod Ministarstvu za zaštitu životne sredine
Veoma ambiciozni ciljevi
Habeku je jasno kakav je herkulovski zadatak preuzeo. Do 2030. godine udeo energije dobijene od vetra i Sunca trebalo bi da se katapultira na 80 odsto (trenutno 48%). To konkretno znači da će se, umesto samo jedne, kao što je nedavno bio slučaj, uskoro na kopnu svakodnevno graditi do pet vetroelektrana. SPD, Zeleni i FDP to žele da postignu kroz značajno skraćivanje vremena planiranja, koje trenutno traje i po nekoliko godina.
Što se tiče postupnog ukidanja korišćenja uglja (za šta je rok stare vlade bio 2038. godina), ono bi trebalo da se okonča do 2030. S obzirom na velike sukobe koje izgradnja svake pojedinačne vetroturbine već izaziva u ruralnim sredinama, to zvuči veoma ambiciozno.
Habek ume da sasluša
Habek je 2012. imenovan za ministra za zaštitu životne sredine u Šlezvig-Holštajnu i uspeo je da za četiri godine udvostruči udeo obnovljivih izvora energije u toj najsevernijoj nemačkoj pokrajini. Razgovarao je s poljoprivrednicima i lokalnim političarima u regionima koji su posebno pogođeni ekspanzijom vetroelektrana i dosta njih uspeo je da uveri da proširenje ima smisla.
Habek je i nedavno, u intervjuu za „Zidojče cajtung“, rekao: „Klimatska neutralnost je gigantski projekt transformacije s ogromnim promenama i nametima koji se moraju ublažiti i promišljeno usmeravati i voditi.“ A Habek je, kažu mnogi njegovi saradnici, u tome pravi majstor.
On će morati mnogo da razgovara i pregovara, pa i sa svojim koalicionim partnerima, očekuje Jan Kovalcig. „Zeleni će u SPD-u i FDP-u imati samo veoma ograničene saveznike u zaštiti klime, a Habek će, iako je ministar, da zavisi od saradnje s članovima vlade iz drugih stranaka. Po nekoliko stvari je upitno da li oni zaista podržavaju ciljeve Pariskog sporazuma, dakle ne samo u govorima, već i u konkretnoj politici“, kaže Kovalcig.
Sukobi u koaliciji su neizbežni
Zeleni su mogli donekle da naslute kako će izgledati budući sporovi u vladajućoj koaliciji onda kada se novoimenovani ministar saobraćaja Folker Vising (FDP) snažno založio za olakšice za vlasnike dizel-vozila ako cene goriva porastu zbog planiranog povećanja poreza na ugljen dioksid. U koalicionom ugovoru o tome nema ni traga, Zeleni i SPD reagovali su na to sa nerazumevanjem.
Organizacija za zaštitu životne sredine „Grinpis“ takođe jasno stavlja do znanja šta očekuje od novog ministra. Stručnjak za klimu te organizacije Martin Kajzer za DW kaže: „Najveći problem za Roberta Habeka jeste to kako da ubrza širenje obnovljivih izvora energije nakon gotovo deset godina stagnacije pod vladom Angele Merkel i to tako da već sledeće godine može da se zaključi da će se 2030. obustaviti korišćenje uglja. To naime očekuju i pokreti za zaštitu klime, kao i glasači Zelenih.“
To će sigurno biti najteži izazov za Habeka: 20.500 ljudi zaposleno je na površinskim kopovima lignita, uglavnom u Saksoniji, u Brandenburgu, Saksoniji-Anhalt i Severnoj Rajni Vestfaliji. Uz velike napore postignut je i onaj raniji ugovor, o postupnom ukidanju do 2038. Do tada će država upumpati 40 milijardi evra u regione tim pogođene strukturnim promenama.
Uprkos svom tom novcu, postupno ukidanje korišćenja uglja tamo je i dalje krajnje nepopularno. Pomeriti rok sa 2038. na 2030. godinu biće izazov za koji će biti potrebna sva snaga Roberta Habeka, koji inače važi za smirenog političara.
Ministri klime i privrede Robert Habek (Zeleni) i finansija Kristijan Lindner (FDP)
Kom odlučuje o finansiranju?
Liberali i SPD sigurno će biti za sporiji tempo kada je u pitanju zaštita klime od onog koji traže Zeleni, ali sve tri strane ipak su se složile da smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte treba da bude zadatak svih resora. Habek je dugo ukazivao da smatra da se borba protiv klimatskih najbolje može voditi s pozicije ministra finansija. Na kaju krajeva, tamo se donose odluke o tome za koju politiku i za koje projekte se izdvajaju milijarde.
No, Ministarstvo finansija dobili su Liberali, a njihov predsednik Kristijan Lindner preuzima mesto ministra. Za Habeka ostaje mesto vicekancelara. I kabinet novog super-ministarstva – za klimu i privredu.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.
.jpg)
