Izvor: B92, 16.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekordne cene nafte
Beograd -- Cena sirove nafte je tokom 2004. porasla za oko 30%, i dostigla nivo koji nije zabeležen od početka osamdesetih.
Poslednji skok cena najviše je pogodio zemlje uvoznice koje sada strahuju od porasta cena energenata.
Problem je u tome što više cene goriva mogu da dovedu do neželjenog rasta inflacije i da uspore privredni rast, što je sve nepopularno među biračima. Najveći izvoznici nafte podeljeni su u dve grupe - u jednu spadaju zemlje kao Saudijska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Arabija i Kuvajt, koje smatraju da treba povećati proizvodnju da bi cene pale, i s druge strane, države poput Venecuela, koje se protive potezima koji odgovaraju velikim potrošačima, pre svega Americi.
Cena sirove nafte je na Njujorškoj berzi premašila 40 dolara za barel - glavni razlog je globalni privredni bum. Porast potražnje premašio je očekivanja u razvijenim zemljama, kao i u Kini čija je privreda u ekspanziji, i Americi koja se ekonomski oporavlja. Kako za B92 kaže stručnjak za naftu u britanskom magazinu Ekonomist, Džerard Volš, potražnja za naftom u Kini je samo tokom ove godine skočila za 20%, ali velike su šanse da dođe do pregrevanja njene privrede i da potražnja na kraju počne da pada: "Na prelasku iz 2005. u 2006. godinu razvoj svetske privrede će se usporiti. To će se sigurno desiti i u Kini, što će dovesti do pada potražnje za naftom. S druge strane, postoji rizik da se usporavanje privrednog rasta u Kini pretevori u rapidni kolaps. Ako se to desi onda će to imati dramatične posledice na potrošnju nafte."
OPEK, organizacija koja okuplja 11 država u razvoju, čiji prihodi pre svega zavise od izvoza nafte, drže polovinu svetskog tržišta i povećanjem i smanjenjem ponude utiče na svetsku cenu nafte. Međutim, kako za B92 kaže ekonomista iz OPEK-a, Alkiraigi Abdulrahmad, članice Opeka ponekad nisu dovoljne da bi obuzdale osciliranje cena: "Često je potrebno i da drugi veliki proizvođači izvan ove organizacije usklade svoju ponudu sa članicama OPEK-a. To se pre svega odnosi na Rusiju, Meksiko i Norvešku, koji mogu da doprinesu da se obuzda nagli skok cena nafte."
Međutim, Džerald Volš iz Ekonomista smatra da je upravo OPEK početkom godine imao pogrešne procene: "OPEK je u januaru smanjio proizvodnju, jer je zaključio da će na tržištu u ovo doba godine biti previše nafte. Desilo se upravo suprotno i sada imamo nedovoljno nafte na svetskom tržišu. OPEK je sada podigao kvote i proizvodi sa maksimumom kapaciteta, i tako će ostati dok se ne postigne ravnoteža ponude i tražnje, a to se najverovatnije neće desiti do kraja godine, što znači i da cena nafte do tada neće značajno pasti."
Pored pogrešnih pocena proizvođača, na cenu nafte utiču i događaji kao što je nasilje na Bliskom istoku, etničke tenzije u Nigeriji i štrajkovi u Venecueli. Krajem jula, sukob između ruske vlade i najveće naftne kompanije JUKOS, doveo je do pada proizvodnje, pa samim time indirektno i do skoka cena nafte.
