Izvor: Politika, 15.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratni premijer i srpski glasovi
Srbi u Sloveniji ogorčeni što je društvo "Mihajlo Pupin" podržalo Alojza Peterlea u trci za predsednika
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 14. oktobra – Vest da je rukovodstvo srpskog društva "Mihajlo Pupin" uoči predsedničkih izbora dalo mig sunarodnicima kako da glasaju izdvojivši kandidata desnog centra koji će 21. oktobra, prema istraživanjima javnog mnjenja, najverovatnije zameniti Janeza Drnovšeka na čelu države, primljena je s ogorčenjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u zajednici Srba širom Slovenije. Razlog nije što je "Pupinov" šef Milovan Čikić od osam predsedničkih kandidata pozvao u goste samo Alojza Peterlea, već što je Peterleu istom prilikom uručio legitimaciju počasnog člana i u ime ovdašnjih Srba i posebnu zahvalnicu, "kopiju beogradske Narodne univerzitetske biblioteke".
Po obrazovanju istoričar, Peterle je, kako sam kaže, bio "niko i ništa do 1990", a zatim osnivač stranke demohrišćana Slovenije koja u Demosovoj koaliciji osvaja vlast na prvim višestranačkim izborima. Peterle 16. maja 1990. postaje premijer. Tokom njegovog mandata usvojeni su akti kojima nijedan narod sa tla bivše SFRJ nije dobio status manjine (za razliku od Italijana i Mađara kojih ima trideset puta manje) i 26. februara 1992. iz registra stalnog stanovništva izbrisano nekoliko desetina hiljada ljudi poreklom iz ostalih republika SFRJ, većinom Srba.
Promociju Peterlea u počasnog člana srpske asocijacije nadgledao je njegov šef izbornog štaba Marko Pogorevc. Da podsetimo, Pogorevc je bio savetnik vlade i šef kabineta ministra policije koji je Dragojli Popović 13. septembra 1994. povodom njene potrage za nestalim bratom, "izbrisanim" Srbinom Dragomirom Petronjićem (koga je slovenačka policija nezakonito odvela s kućnog praga u Celju i izručila hrvatskoj strani usred rata, a čiji je leš otkriven u masovnoj grobnici kod Jajca i sahranjen prošlog utorka u rodnom Prijedoru), lakonski odgovorio da je Dragomir "3. 9. 1992. poslat preko slovenačko-hrvatske državne granice", što je tada bio "uobičajen postupak policije". Postupak, čiji rezultat je i Dragomirova likvidacija, kasnije je osuđen kao nezakonit, a "brisanje" ljudi odbacio je Ustavni sud Slovenije. "Zaprepastilo me je da Milovan Čikić, bivši poverenik za dijasporu Republike Srbije u Sloveniji, odaje takvo priznanje Alojzu Peterleu. Počasni član može biti neko ko se istakao zalažući se za načela za koja se bori društvo koje priznanje dodeljuje. Peterle ne samo da nikad nije radio u skladu sa principima civilizovane međuetničke komunikacije, nego je radio protiv njih", upozorava Aleksandar Todorović, predsednik Civilne inicijative izbrisanih aktivista Slovenije. "Zar je zaboravljeno da je Peterle kao predsednik vlade bio na čelu lanca zapovedne odgovornosti kada se dogodilo birokratsko etničko čišćenje – 'izbris' neslovenaca 'južnjačkih korena' u Sloveniji? On je bio jedan od tvoraca tragedije mnogih porodica čiji su članovi bili objekat 'brisanja' – preko deset hiljada Srba i oko 2.000 dece srpskog roda. Nisam čuo da je Peterle ustao da se priznaju nacionalne manjine među kojima je srpska najbrojnija, pet puta veća od ustavom zaštićenih Italijana i Mađara", ogorčen je Todorović.
I predsednik krovne organizacije 16 srpskih društava u Sloveniji Ilija Janković smatra gest čelnika "Mihajla Pupina" skandaloznim: "Nisam znao za Čikićevu nameru da Peterlea proglasi počasnim članom. Taj čovek ništa nije učinio da doprinese rešavanju gorućeg statusnog pitanja ovdašnje srpske populacije".
Milenko Vakanjac, predsednik Srpskog kulturnog kluba, to objašnjava predizbornim udvaranjem. "Srbi sa ostalim nepriznatim etničkim zajednicama sa prostora bivše SFRJ čine čak 11 odsto biračkog tela u Sloveniji. Srbi su najveća nepriznata etnička zajednica, pa se nameće pitanje kako je moguće da se Peterle ovako 'obraća' populaciji koja nema ni najmanju mogućnost za očuvanje svog nacionalnog identiteta?" Čikiću je Peterle uručio dve sopstvene knjige na poklon "biblioteci Mihajla Pupina", čije mu "ime mnogo znači" jer je mnogo uradio za Sloveniju. Nije pominjao zašto je Slovenija dozvolila uništenje Pupinove zadužbine na Bledu. A kakav je odnos matice prema sopstvenoj dijaspori, svedoči iskustvo Ilije Jankovića sa bivšim šefom diplomatije iz Beograda. "U zadnji čas je otkazao sastanak u ambasadi i pozvao nas u pravoslavnu crkvu u Tivoliju. Tamo se divio kako nam je ovde super. Skoro sam zaplakao od muke!"
--------------------------------------------------------------------------
Gastarbajterska manjina
Peterle je u razgovoru za "Politiku", pošto je primio počasnu legitimaciju i zahvalnicu, odbacio mogućnost da oko 40.000 Srba prema popisu iz 2002. odnosno 101.656 građana koji su na pitanje popisivača odgovorili da im je maternji srpski jezik – dobiju status manjine u Sloveniji. Ovdašnje Srbe smatra doseljenicima, gastarbajterima.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 15.10.2007.]
