Izvor: Politika, 07.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat pojačava drame i u SAD
Oko polovine anketiranih američkih vojnika u Iraku reklo da ne bi prijavilo ubijanje ili ranjavanje nevinih civila. – Fukujama: Kako se povući. – Rekordno nizak Bušov rejting
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6. maja – Oružani front u Iraku zaoštrava duele i u političkom i u etičkom i nervnom sistemu Amerikanaca. Takav "bumerang efekat" ispoljava se u razgovorima na ulicama Vašingtona, skupovima zvaničnika, napisima analitičara, istraživanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << civilnog i vojnog mnenja.Ovdašnja preispitivanja pojačaće, reklo bi se, i juče objavljeni rezultati prvog istraživanja Pentagona o moralu njegovih pripadnika na najvećem bojištu današnjice. Oko polovine anketiranih vojnika u Iraku je izjavilo, na primer, da ne bi prijavilo kolegu iz jedinice da je ubio ili ranio nevinog civila. Manje od polovine je reklo da veruje da treba poštovati dostojanstvo neboraca. Svaki deseti je priznao da je na neki način maltretirao civile. Oko 40 odsto je takođe kazalo da treba dozvoliti torturu – zarad spasavanja života pripadnika kopnenih i marinskih jedinica, ili da bi se izvukla važna informacija od zarobljenog pobunjenika.
Stresne okolnosti
Takva opredeljenja "nisu u skladu s komandnim pravilima koja zabranjuju torturu zarobljenika i nehumano postupanje prema civilima" – reči su Vorda Kaselsa, pomoćnika ministra odbrane za medicinska pitanja, koje prenosi "Vašington post". Aktivisti za zaštitu ljudskih prava smatraju, međutim, da rezultati ankete pokazuju da je nasilje američkih vojnika prema zarobljenicima i civilima u Iraku – šire i da se ne radi samo o izolovanim slučajevima, kako se zvanično objašnjavalo, kao što je bilo seksualno zlostavljanje zatvorenika u Abu Graibu. "Pokazuje se da nema odgovarajuće ni obuke ni nadzora postupaka naših vojnika" – smatra Stiven Šapiro, direktor pravnog sektora u Američkoj uniji za građanske slobode.
Armijski psiholozi deo objašnjenja za ratna zastranjivanja pripisuju – vojničkim stresovima, pojačanim činjenicom "da prvi put u našoj istoriji, vojnici na borbenoj liniji bivaju i po šest-sedam meseci", kako navode pukovnik Karl Kastro i major Denis Mekgurk. U Vijetnamskom ratu se više ginulo, ali su okolnosti u Iraku stresnije jer su vrlo retke zone u kojima vojnici SAD mogu da se osećaju bezbedno – ističu eksperti.
Gotovo svaki peti ispitanik pati od depresije, uznemirenosti ili stresa, dodaju istraživači. I navode druge drame: oko 20 odsto vojnika je najavilo razvod braka ili raskid intimne veze, kojima je naškodio njihov dug boravak na ratištu.
Uporedo rastu "razvodi i raskidi" i u ovdašnjoj političkoj eliti. Predsednik Džordž Buš je vetom stopirao zakon opozicionog mu Kongresa kojim se tražilo da povlačenje trupa iz Iraka počne do 1. oktobra ove godine i da se završi do 1. aprila 2008. I većina anketiranih građana je za povlačenje, ali nikome zasad nije jasno kako da se to izvede: kongresmeni bi da ga izdejstvuju, ali ne bi da trupe ostave bez neophodne dodatne finansijske potpore. Sve bi trebalo da postane jasnije tek u septembru kad komandant operacija u Iraku, general Dejvid Petreus, podnese izveštaj o rezultatima sadašnje ofanzive, u kome je dosadašnji sastav pojačan sa oko 30.000 vojnika.
Povlačenje trupa je neizbežno, ali je pitanje kako da se ono izvede bez dodatnih tragedija – sugeriše Frensis Fukujama, tvorac polemične doktrine "Kraj istorije". Po njemu, u Iraku je situacija po Amerikance teža nego svojevremeno u Vijetnamu, jer sada uz sebe nemaju saveznika kakvog su tamo imali u bivšem Južnom Vijetnamu.
"Zombi zona"
Člankom u "Los Anđeles tajmsu" izrazio je strepnju i da će produženo američko vojno prisustvo pojačati "regrutaciju terorista" i da bi odlazak mogao da dodatno rasplamsa građanski rat, uz nadu da bi se povlačenjem SAD možda došlo do situacije da sukob odluči premoć ili tolerancija lokalnih snaga. Nismo poraženi, ali ni pobeda nije na vidiku, kaže i upozorava da Vašington mora da nađe izlaz iz postojeće "zombi zone".
U međuvremenu je Bušov rejting pao "na najniže grane" – izveštava "Njuzvik". Po anketi tog nedeljnika, aktuelnog šefa Bele kuće podržava samo 28 odsto ispitanika. Isto tako slabu podršku imao je, navodi se, samo svojevremeni predsednik Džimi Karter – 1979. godine (kad su islamski revolucionari držali američke diplomate kao taoce) posle čega nije uspeo da bude reizabran.
Raskorak između javnog mnenja i "realnosti" u kojoj se kreće vlast SAD nikada nije bio veći nego sada – ističe komentator prestoničkog dnevnika. Pominjući primere iz istorije, on zaključuje da će republikanci izgubiti mesto u Beloj kući na izborima u novembru 2008. godine – ako Buš dotad ne okonča rat u Iraku. Hroničari napominju da se od Buša stoga distanciraju i predsednički pretendenti unutar njegove Republikanske partije. U nedavnom zajedničkom nastupu, njegovo ime su pomenuli – samo jednom.
Magazin "Tajm" nije Buša čak svrstao ni među 100 najuticajnijih ljudi u svetu, iako su se na listi našli i pojedini njegovi domaći saradnici i spoljni neprijatelji. Takvo zanemarivanje uticaja aktuelnog predsednika SAD je preterano, ocenjuju posmatrači, ali se slažu da je – indikativno. Jer, i mnoge stvari u svetu već neko vreme idu – mimo iskazane volje Vašingtona.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 07.05.2007.]
.jpg)
