Izvor: Press, 22.Sep.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat oko Arktika
Stručnjaci smatraju da bi Severni pol mogao da postane nova ratna zona jer su zbog ubrzanog otapanja leda na krajnjem severu Zemlje za mineralna bogatstva zainteresovane Rusija, Norveška, Kanada, Danska i Amerika
Arktik bi mogao da postane nova ratna zona, smatraju stručnjaci. Ubrzano topljenje leda i pretpostavka da se na Severnom polu kriju neviđena mineralna bogatstva mogli bi da dovedu do novih ratova, prvenstveno između Rusije, Norveške, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Kanade, Danske i Amerike, koje smatraju da polažu pravo na delove Severnog pola. Da bi se sprečili novi sukobi u Moskvi, juče je počeo samit kojem je prisustvovalo više od 300 delegata, koji će pokušati da se dogovore o saradnji na severu Zemlje.
Ogromne zalihe nafte
Pretpostavlja se da se četvrtina ukupnih svetskih zaliha nafte i gasa nalazi ispod Arktičkog okeana. Resursi u tom regionu ubrzo će postati dostupni jer se led topi velikom brzinom. Centar borbe navedenih zemalja je podvodni deo zvani greben Lomonosov, za koji se veruje da krije najveća mineralna bogatstva.
Borba oko teritorije na Arktiku počela je pre desetak godina, kad je bilo jasno da će led zbog klimatskih promena početi da se brzo topi.
Još 2001. Moskva je predala Ujedinjenim nacijama dokaze da ima pravo na teritoriju na Severnom polu, ali su oni odbijeni. Pre tri godine jedna ruska ekspedicija postavila je titanijumsku zastavu na dnu okeana ispod Severnog pola, kao simbol svojih pretenzija.
Kanada i Danska, takođe, planiraju da podnesu dokaze Ujedinjenim nacijama da imaju pravo na deo teritorije. Kanađani se nadaju da će pred UN dokazati da imaju više prava na teritoriju Severnog pola od Rusije.
Da se sprema novi rat za mineralna bogatstva ide u prilog i najava Rusije da će potrošiti 48 miliona evra na istraživanja, koja će dokazati da joj pripada deo Arktika. Prošle nedelje kanadski ministar spoljnih poslova čak je otputovao u Rusiju da bi diskutovao sa tamošnjim zvaničnicima o namerama Moskve.
UN traže dokaze
Nekoliko dana pre te posete Rusija je potpisala sporazum sa Norveškom, kojim je okončan 40-godišnji spor dve države oko granice u Barencovom moru i Severnom ledenom okeanu. Moskva je tada navela da je sporazum napravljen tako da sa obe strane granice postoji prostor za istraživanje nafte i gasa.
Za države uključene u spor, ključno je to da nađu naučni dokaz da je greben Lomonosov u stvari podvodni produžetak njihovog kontinenta. Naime, prema UN Konvenciji o pravu na more, obalski narod može da tvrdi da ima ekskluzivna ekonomska prava na prirodne resurse na morskom dnu ili ispod njega do 200 nautičkih milja (370 kilometara) van njihove kopnene teritorije. Ukoliko se, međutim, kontinent nalazi na većoj udaljenosti, država mora da obezbedi dokaze prema kojima komisija UN preporučuje uspostavljanje spoljne granice.
Uprkos očiglednoj borbi za teritorijalna prava, Moskva je izjavila da nema planove za razvoj i dodala da ima potrebu za međunarodnom saradnjom.
