Izvor: Politika, 12.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat bez "cara"
Američki generali odbijaju ponudu Bele kuće za funkciju specijalnog nadzornika vojnih operacija u Iraku i Avganistanu Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 11. aprila – "Procenio sam da mi je bolje da ne prihvatim ponuđenu dužnost nego da je prihvatim, dobijem čir i napustim je", objasnio je penzionisani marinski general Džon Šihan svoje odbijanje inicijative Bele kuće da ga vanredno, strateški, unapredi. Njegov potez izazvao je iznenađenje u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političkim vrhovima jer je odbacio "fantastičnu priliku" da zauzme novi položaj – "ratnog cara" SAD.
Ovu funkciju je Bela kuća zamislila, kako danas otkriva "Vašington post", da bi ublažila rastuće teškoće na glavnim frontovima. "Ratni car" bi, po tom projektu, bio – "glavni nadzornik i koordinator operacija u Iraku i Avganistanu". Čovek koji bi raportirao direktno predsedniku Džordžu Bušu ili njegovom savetniku za nacionalnu bezbednost Stivenu Hedliju, prevazilazeći "prepucavanja" koja su se ispostavila u radu različitih nadležnih resora.
Titula zvuči, međutim, mnogo bolje od frontovskih iskušenja i političkih razmirica u kojima se rađa. Tako misli i Šihan, koji podseća da se lično "nikad nije slagao sa osnovom za rat u Iraku" jer za to "nije postojao odgovarajući plan, dok su ujedno uveliko potcenjene posledice sankcija i vladavine Sadama Huseina na irački narod". General, koji je sredinom 1990-ih bio i jedan od komandanata NATO-a, kao jedan od razloga za odbijanje ponude naveo je okolnost što još najviše uticaja u ratnoj strategiji SAD imaju ljudi "starih pogleda" predvođeni potpredsednikom Ričardom Čejnijem koji ponavlja "pobedićemo, Al Kaida je tamo"...
Ponudu da zasednu u fotelju "ratnog cara" odbila su, navodi "Post", i dvojica Šihanovih penzionisanih kolega – general kopnene vojske Džek Kin i vazduhoplovni general Džozef Ralston. Njih dvojica nisu javno obrazložili svoj postupak. Obojica su, kao i Šihan, već imali specifična zaduženja u Bušovoj administraciji.
Bela kuća još nije javnosti potvrdila da projektuje novu funkciju, kako bi sebi olakšala teret "arbitraže" u čestim sporovima između Stejt departmenta i Pentagona. Njen predstavnik Gordon Džondro, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, samo je rekao da postoji lista kandidata za mesto zamenika predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost, zaduženog za Irak i Avganistan. Na tom položaju je još Megan O'Saliven, ali je najavila "odlazak". Umesto nje bi došao "car" sa znatno većim ovlašćenjima – predviđa "Post", napominjući da se traži ličnost od najvišeg poverenja kakvo kod Buša uživaju šefovi ministarstava spoljnih poslova i odbrane – Kondoliza Rajs i Robert Gejts.
Ali, takvog zasad nema iako je konkurs otvoren, doduše – samo "po pozivu". Teškoća u pronalaženju odgovarajuće ličnosti za tako važan posao potvrđuje da su smanjene Bušove mogućnosti da privuče vrhunske kadrove koji bi mu pomogli da nađe spas u katastrofalnom ratu (u Iraku), smatra Kurt Kembel, šef ovdašnjeg Centra za novu američku bezbednost i svojevremeni funkcioner Pentagona (kada je predsednik bio Bil Klinton).
Među stručnjacima nema saglasnosti o korisnosti funkcije "ratnog cara". "Zaista nam je neophodan neko ko će da koordinira ratne napore", kaže Frederik Kejgan iz Enterprajz instituta. Pojedinac ne može da sredi politiku koja je pogrešna, konstatuje Karlos Paskval, bivši koordinator u Stejt departmentu za obnovu Iraka a sada potpredsednik institucije Brukings.
U međuvremenu se povodom iračkog rata rasplamsavaju ovdašnji strateški sukobi između Bele kuće i Kongresa u kome sada premoć imaju njenim republikancima rivalski demokrati. Oba doma parlamenta uslovila su odobravanje dodatnih 100 milijardi dolara za ratne operacije – određivanjem roka za povlačenje trupa s najvećeg spoljnog bojišta.
Kongresmeni traže da se povlačenje iz Iraka kompletira u sledećoj godini, s tim što Predstavnički dom kao krajnji datum ističe 31. avgust a Senat – 31. mart. Šef Bele kuće se suprotstavlja bilo kakvom oročavanju te vrste i preti da će vetom sprečiti inicijative zakonodavaca.
Buš ponavlja da je "ratni predsednik". Takvim samodefinisanjem je donedavno privlačio većinu birača koja se na novembarskim parlamentarnim izborima okrenula – njegovim političkim protivnicima, dobrim delom zbog nezadovoljstva košmarizacijom rata u Iraku.
Predsednik se nada da bi i njemu i njegovim republikancima pomoglo osveženje u vidu "ratnog cara". Ali, takav zasad nije pronađen, dok ovdašnjom političkom scenom sve upadljivije "caruje rat".
M. Pantelić
[objavljeno: 12.04.2007.]
