Izvor: Press, 06.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspada se Belgija
Skoro tri meseca nakon parlamentarnih izbora, šanse da Belgija dobije novu, funkcionalnu vladu sve su manje. Naime, sve nade su pale u vodu pošto je glavni pregovarač Valonac Elio di Rupo u petak podneo ostavku na tu funkciju, a politički lideri ne pokazuju ni najmanju spremnost za kompromis oko ključnog pitanja, statusa Brisela.
Nemogućnost formiranja vlade ne samo da je pitanje raspada države vratilo u diskurs flamanskih separatista predvođenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << najjačom parlamentarnom strankom Novom flamanskom alijansom, nego su o ozbiljnoj mogućnosti da Belgija prestane da postoji počeli da govore i sami Valonci, koji su vatrene pristalice federacije.Građani u pripravnosti
Tako je ministarka u prelaznoj vladi za zdravstvo i socijalna pitanja, valonska socijalistkinja Loret Onkelinks izjavila da bi građani Belgije trebalo da se „pripreme za mogući raspad zemlje".
- Nadajmo se da do toga neće doći, jer ako se zemlja raspadne onaj najslabiji platiće najveću cenu. Sa druge strane, mi ne možemo ignorisati da to želi veliki deo flamanske populacije - rekla je ona.
Po prihvatanju ostavke lidera Socijalističke partije Elija di Rupa, kralj Albert imenovao je predsednike dva parlamentarna doma, Valonca Andrea Floa i Flamanca Danija Pitersa, za vođenje pregovora o formiranju vlade.
Prethodna dva pregovarača, Elio di Rupo i lider Nove flamanske alijanse Bart de Vever, odustali su od ove funkcije, prvi frustriran nemogućnošću postizanja bilo kakvog kompromisa sa flamanskim separatistima, a drugi, kako se stiče utisak, samo da bi dao alibi i ojačao svoju teoriju o neminovnosti raspada federacije.
Podeljena na dve homogene celine, Valoniju i Flandriju, sa Briselskim regionom koji danas predstavlja valonsku enklavu na flamanskoj teritoriji, Belgija se već neko vreme nalazi na ozbiljnom raskršću na kojem jedan od puteva vodi ka raspadu zemlje.
Problemi između dve etničke zajednice traju praktično još od stvaranja države, pre skoro dve stotine godina, a belgijski ustav menjan je od 1970. čak pet puta kako bi Valonija i Flandrija dobile što veću autonomiju u okviru federalne zajednice.
Flamanci traže više
Dve zajednice uživaju, pored ostalog, široku samoupravu na poljima kulture, urbanog razvoja, prirodne sredine, poljoprivrede, zapošljavanja, energije, sporta, istraživanja.
U sadašnjim pregovorima, međutim, Flamanci traže više - samoupravu po pitanju socijalne zaštite, oporezivanja i zdravstvene zaštite, na poljima koja bi ozbiljno ugrozila ovlašćenja centralnih vlasti.
Valonci odavno strahuju da bi ovo moglo ugroziti finansijske tokove iz prosperitetnije Flandrije, od kojih umnogome zavise.
Tu je i problem briselskog regiona, nekada nastanjenog većinom Flamancima, a danas valonske oaze u Flandriji koju, kako tvrde Valonci, Flamanci žele da asimiluju.
