Izvor: Politika, 09.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rana za ranom
Naglo povećanje broja vojnika SAD izbačenih iz stroja u Iraku. – Novi zahtev za smenu na čelu Pentagona Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 8. oktobra – Septembar je bio užasan, a ako nastavi kako je počeo, ovaj oktobar bi mogao da bude najgori mesec za Amerikance od početka rata u Iraku, upozorava Džon Pajk, direktor virdžinijske internetske organizacije Globalna bezbednost, koja razmatra vojna pitanja. On nije paničar, već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << analitičar zabrinut zbog najnovijih zvaničnih podataka o povećanim mukama supersile na njenom glavnom i najvećem savremenom svetskom frontu.
Broj ranjenih američkih vojnika je tamo u septembru dostigao najviši mesečni nivo u bezmalo poslednje dve godine, saopštio je Pentagon. Teže ili manje opasne rane za tih 30 dana zadobilo je njih čak 776.
Izbacivanje iz stroja se povećava. Samo u prvoj nedelji oktobra je, prema službenoj statistici, ranjeno oko 300 pripadnika trupa SAD.
Dok su mediji mahom usredsređeni na evidentiranje poginulih, više od 2.700, današnji "Vašington post" prenosi ocene armijskih stručnjaka po kojima je broj ranjenih vojnika najpouzdaniji pokazatelj povećanja žestine sukoba. Jer, dodaju, broj smrtnih ishoda je manji nego u prošlim ratovima zbog jače tehničke zaštite i efikasnije medicinske pomoći.
Takođe, navode da je odnos ranjenih i poginulih u Iraku osam prema jedan, dok je u vijetnamskom ratu bio tri prema jedan.
Ranjavanje a ne smrt je danas glavno merilo za procenu razmera borbi, smatra i Entoni Kordsman iz vašingtonskog Centra za strateška i međunarodna izučavanja. Za tri i po godine rata, u Iraku je ranjeno više od 20.000 vojnika SAD, ističe se bez podataka o takvim stradanjima na suprotnoj strani i među civilima.
Do sadašnjeg ubrzanog nizanja rane za ranom došlo je, procenjuje se, zbog povećanja borbenog angažmana američkih trupa, u Bagdadu i zapadnoj provinciji Anbar. Posebno u prestonici, gde gerilci, izmešani među šest miliona građana, vrebaju takoreći iza svakog ćoška i iznenadnim udarima neutrališu tehnološku prednost stranih jedinica.
I novi planovi Amerikanaca tako se izjalovljavaju, tvrde ovdašnji eksperti koje citira "Post". Krenuli su u ofanzivu da bi "sprečili da sektaški sukobi prerastu u otvoreni građanski rat", a pojačani su okršaji između islamskih frakcija. Proklamovali su da će glavninu borbenih zadataka preuzeti snage lojalne novim vlastima, a ispostavlja se da strane trupe moraju više i neposrednije da se uključe u borbe, u kojima se jednoj ili drugoj strani pridružuju lokalne policijske snage koje bi trebalo da uspostave mir u ime autoriteta koji pretenduju na opštenacionalnu prihvaćenost.
– Nova zaoštravanja pobijaju svojevremenu tezu ministra odbrane Donalda Ramsfelda da će iračke trupe biti osposobljene da same spreče građanski rat – kaže Majkl O'Henlon, vojni analitičar iz vašingtonske institucije "Brukings". Šefu Pentagona se upućuju kritike i za druge "ratne greške" pa ne prestaju zahtevi da podnese ostavku, što i on i predsednik Džordž Buš istrajno odbijaju.
Ramsfeld je personalizacija neuspeha SAD u Iraku, naglašava danas komentator "Posta" u tekstu pod naslovom "Vreme je da on ode". Autor podseća da su se i ranije u ratnim vremenima šefovi Bele kuće odricali neefikasnih i nepopularnih ministara odbrane, pa to preporučuje i Bušu. Mogao bi, dodaje, da tako ojača svoje i nacionalne pozicije i da od nekog drugog dobije sveže ideje, umesto što se sada pribojava da bi otkazom Ramsfeldu dao krila gerili u Iraku i povećao šanse domaće opozicije na novembarskim parlamentarnim izborima. Kao eventualne naslednike Ramsfelda predlaže, uz ostalo, i veterane kao što su šef diplomatije u predsedničkom mandatu Buša Starijeg Džejms Bejker i Zbignjeva Bžežinskog, nekadašnjeg predsedničkog (Džimija Kartera) savetnika za nacionalnu bezbednost a i sada uticajnog globaliste.
Vlast, međutim, ostaje na svojim pozicijama, i strateškim i kadrovskim, iako je uzdrmavaju i učestali skandali na unutrašnjem političkom poprištu. Podrška opoziciji raste, ali ostaje pitanje koliko su njeni vođi kadri da tu naklonost materijalizuju na biralištima.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 09.10.2006.]
