Izvor: Blic, 24.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raketni štit uspešno testiran
Raketni štit uspešno testiran
Pentagon se ozbiljno priprema za najavljeno lansiranje balističkog projektila Severne Koreje, tipa 'taepodong-2', koji ima domet do severnih delova SAD. Pošto je raketni štit aktiviran pre tri dana, Pentagon je juče saopštio da je isti uspešno testiran.
Naime, u Zemljinoj atmosferi iznad Havaja oboren je projektil srednjeg dometa koji je ispaljen sa krstarice 'Šiloh'.
Iako je Pentagon saopštio da je testiranje bilo planirano >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mesecima unapred i da nema veze sa eskalacijom krize oko lansiranja rakete Severne Koreje, čini se da vojni stratezi u Vašingonu ne žele ništa da prepuste slučaju. Tome u prilog ide i činjenica da je u vežbi učestvovao i jedan ratni brod Japana čiji su radari pratili ispaljenu raketu pre nego što je presretnuta.
Ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld izjavio je juče da 'nema preciznih obaveštajnih podataka' kada će režim u Pjongjangu testirati interkontinentalni balistički projektil:
'Ima mnogo stvari koje znamo, ali, ne znamo da li je lansiranje neizbežno. Moraćemo da sačekamo i vidimo'.
Trenutno se u međunarodnim vodama nedaleko od obale Severne Koreje nalaze dva ratna broda SAD čiji bi radari prvi trebalo da uoče lansiranje i da obaveste komandu.
Juče je u Tokiju saopšteno da su Japan i SAD potpisali sporazum o proširenju saradnje na zajedničkom odbrambenom štitu od balističkih projektila.
Od dosadašnjih osam testiranja raketnog štita sedam je bilo uspešno. Pentagon je priznao da je bilo tehničkih problema sa sistemom u koji je uloženo 11 milijardi dolara ali da su oni rešeni.
Uporedo sa ratnim igrama teku i diplomatski napori da se kriza reši mirnim putem. SAD, Rusija, Kina, Japan i Južna Koreja pokušavaju da ubede komunistički režim u Pjongjangu da poštuje sporazum o moratorijumu na testiranje dalekometnih projektila i vrati se za pregovarački sto. Ambasador SAD u UN Džon Bolton izjavio je da je Vašington ' veoma ohrabren' stavovima Moskve i Pekinga, što pokazuje da je u ovom slučaju međunarodna zajednica zauzela jasan stav.
Istovremeno, u Senatu je izglasan i vojni budžet za 2007. koji će iznositi 414,5 milijardi dolara, što je za 11,5 milijardi manje od predloga predsednika Buša. Razlika bi trebalo da bude uložena u domaće socijalne programe, a predsednik ima ovlašćenje da uloži veto na odluku Senata. Od ukupne sume planirano je da 50 milijardi bude utrošeno na ratove u Iraku i Avganistanu.
A. Petrović
