Izvor: Danas, 08.Maj.2015, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinova parada
Ovogodišnja majska parada u Moskvi povodom 70. godišnjice kraja Drugog svetskog rata obećava da će biti najveći Dan pobede od kraha Sovjetskog Saveza. Više od 16.000 vojnika, 200 vojnih vozila i 150 aviona i helikoptera defilovaće Crvenim trgom. Biće to scena dolična sovjetskim liderima poput Leonida Brežnjeva i Nikite Hruščova uzimajući u obzir da se salutira ispred Lenjinovog spomenika.
Ipak, iako su ruski >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << saveznici iz rata bili od Evrope do Severne Amerike, nijedan zapadni lider neće prisustvovati komemoraciji - što je odraz zapadnog neodobravanja Putinove invazije na Ukrajinu i aneksije Krima.
Zaista, među najvišim zvanicama Vladimira Putina biće samo lideri Kine, Indije i Severne Koreje (u međuvremenu je Kim Džong Un otkazao svoj dolazak, prim. prev.), što naglašava koliko malo prijatelja Rusija ima ovih dana.
Nestvarna priroda ovog skupa odražava sve bizarniju prirodu Putinovog režima. Zaista, gledajući Rusiju danas kao da gledate poslednji nastavak filmskog serijala X-men, "Dani buduće prošlosti". Baš kao što X-men u tom filmu udružuju snage sa samima sobom iz prošlosti da spasu čovečanstvo, današnji Kremlj vraća se ruskoj sovjetskoj prošlosti što se vidi kao sadašnja borba za opstanak zemlje.
Kritično za ovu strategiju jeste propaganda koja danas stapa Zapad sa Nemcima koji su napali Rusiju 1941. istovremeno predstavlja ukrajinske zvaničničke kao "fašiste" i "neonaciste".
Kremlj se oslanja na ovakve navode zajedno sa podrazumevanom potrebom da brani Ruse u inostranstvu, da opravda agresiju protiv Ukrajine. U jednom svom govoru Putin je rekao: "Mi stalno predlažemo saradnju u ključnim pitanjima. Želimo da jačamo naš nivo poverenja te da naši odnosi budu zasnovani na jednakosti, otvoreni i pošteni. Ali ne vidimo recipročne korake". Mesec kasnije, Putin je ojačao sliku Rusa kao moralno superiorne žrtve okrutnog i beskompromisnog Zapada. "Mi smo manje pragmatični od drugih ljudi, manje proračunati", tvrdio je pre nego je dodao da ruska veličina i ogromna širina znači da "imamo velikodušno srce".
Nije teško uvideti paralele između Putinovog pristupa i pristupa Josifa Staljina koji je objavio na početku Drugog svetskog rata da "neprijatelj" ima za cilj da "uništi nacionalnu kulturu Rusije, da germanizuje njen narod i preobrati ga u robove". Razlika je, naravno, u tome da je nacistička vojska zapravo napala SSSR, dok je Ukrajina jednostavno želela da sama odredi svoju budućnost.
Ne braneći Staljina, mora se priznati ogromni sovjetski doprinos - uključujući i živote 26 miliona građana - savezničkoj pobedi u Drugom svetskom ratu. U to vreme, vojna parada na Crvenom trgu - sa oko 35.000 vojnika, više od 1.900 jedinica vojne opreme i 1.400 pripadnika vojnog orkestra bili su zaslužena svečanost. Sovjetsko rukovodstvo nije štedelo u vojnim prikazima koji su u odsustvu spoljnih vojnih pretnji, postali važno sredstvo za okupljanje nacionalnog jedinstva.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija koja više nije bila supersila svoje vojne spektakle stavila je na led. Ali je 2005, na obeležavanju 60. godišnjice od kraja Drugog svetskog rata, Putin održao veliku paradu - jedina kojoj su zapadni lideri, uvereni da će Rusija imati evropsku budućnost - prisustvovali.
Ton ovogodišnjeg Dana pobede je daleko manje predvidiv. Kako neko može da proslavlja kraj rata u vreme kada potomci onih koji su se borili (nesumnjivo vođeni nadom da će buduće generacije živeti u miru) ubijaju jedni druge u brutalnom malom ratu na istoku Ukrajine? Koja je poenta grandioznog vatrometa usred ispaljivanja stvarnih haubica i raketa?
Istoričar Robert Pakston veruje da svojim paradama zemlja može reći mnogo o sebi. U svojoj knjizi iz 1966. "Parade i politika u Višiju" opisuje kako maršal Filip Peten koristi raskoš, reakcionarnu politiku i naravno partnerstvo sa Adolfom Hitlerom da prevari svoju poraženu zemlju da je još važna u svetu. A državni brend autoritarnog tradicionalizma višijevske države pretvorio je porodicu i otadžbinu u predmet obožavanja, dok je Peten, bivši vojni komandant koji je služio kao neka kao vrsta vojnog kralja, proslavljan na tribinama.
Paralele sa Putinovom Rusijom su jasne. Putin vidi sebe kao novog cara. Njegova kagebeovska prošlost diktira mu stil rukovođenja, koji obuhvata ukidanje slobodnih i poštenih izbora, progon protivnika i promociju konzervativnih vrednosti koje ga, kao i Petena pre njega, dovode u suprotnost sa korupcijskim uticajem "nemoralnog" i "dekadentnog" Zapada.
Oslanjajući se na ovaj pristup, Putin je izgradio savez sa, na primer, sirijskim predsednikom Bašarom al Asadom i egipatskim vojnim vladarom Abdelom Fatahom el Sisijem. Kina, druga po veličini ekonomija sveta, koristan je dodatak ovoj kolekciji prijateljskih antidemokratskih država budući da i ona ima svoje strateške žalbe na račun Zapada.
Za razliku od Kine, međutim, Rusija nije supersila u usponu. Putin je možda pokušao da prikaže svoje akcije u Ukrajini kao borbu protiv fašizma. Ali to je zaista borba za relevantnost - borba koju nikada neće dobiti. Bez obzira koliko grandiozna parada bila, on ne može da sakrije istinu: ruski dani kao supersile su prošlost. Putinov patriotizam, kao i Petenov, uništen je.
Autorka je dekanka u Novoj školi u Njujorku i viša saradnica na Institutu za svetsku politiku, gde rukovodi Projektom Rusija
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
