Izvor: Vostok.rs, 30.Jul.2014, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi Svetski rat: sto godina kasnije
30.07.2014. - Raspale se sve kontinentalne imperije
Prvi pucnji Prvog svetskog rata čuli su se pre sto godina, ali njihov odjek čuje se do danas. Rat je prekrojio kartu Evrope, razorio sve kontinentalne imperije i označio kraj novim protivrečnostima. Niko od inicijatora nije računao da će se sve to otegnuti na nekoliko godina i da će imati takve razorne posledice.
Prvi svetski rat zatekao je Rusiju u vreme nezavršene modernizacije i prelaska sa agrarnog društva >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << na industrijalno. Tempo ekonomskog razvoja i modernizacije armije bio je visok, ali nedovoljan kako bi se stupilo u dugotrajni rat. Premijer Petar Stolipin je govorio: Nama treba mir: rat narednih godina, posebno zbog povoda nejasnog za narod, biće poguban za Rusiju ne samo sa vojne i pomorske tačke gledišta, već i sa finansijske i ekonomske.
Zaista, svi su shvatali da Rusiji nije potreban rat, ali ona jednostavno nije mogla da ostane po strani, smatra član Ruske Asocijacije istoričara Prvog svetskog rata Konstantin Pahaljuk:
- U toj situaciji koja je nastala uspešni razvoj Rusije zavisio je pre svega od njenog statusa velike sile. Ona nije mogla da ne stupi u taj rat koji joj je bio nametnut. Rusija je činila sve moguće da ga izbegne. To je i pismo Nikolaja Drugog Vilhelmu Drugom, pokušaj da se lokalizuje Balkanska kriza i da se ona iznese na međunarodnu raspravu...
Ipak nije više bilo moguće lokalizovati tragične događaje: Austrougarska je objavila rat Srbiji. Na kraju se Rusija našla pred složenim izborom: da odustane od zaštite interesa na Balkanu ili da stupi u rat.
Opaski povodom mogućeg tragičnog ishoda bilo je dosta, mada nije bilo moguće istupiti, smatra doktor istorije, profesor katedre za istoriju Ruskog instituta humanitarnih nauka i umetnosti Uralskog Federalnog univerziteta Olga Poršneva:
- Rusija nije bila zainteresovana za rat kao drugi učesnici. Ali ona je branila princip vernosti savezničkim odnosima sa Francuskom, kao i podrške Srbiji. Uz to vladalo je mišljenje da ako se Rusija ne umeša u konflikt, ona će izgubiti status velike sile i postaće vazal Nemačke.
Ali na kraju Rusija je izgubila status carevine. I ne samo Rusija – raspale su se sve kontinentalne imperije. Prvi svetski rat je rezimirao 19. vek, ideju progresa i svetskog razvoja. Ona je bila katalizator unutrašnjih protivrečnosti i provocirala je socijalne eksplozije u raznim zemljama. Rat je promenio svest u celini, kaže Konstantin Pahaljuk:
- Možemo govoriti o pojavi karakterističnoj isključivo za 20. vek, kao što je „masa“, razaranje prethodnih struktura društva i pojavi širokih magrinalizovanih zajednica. Upravo ove mase su postale ona socijalna baza na kojoj su mogli da niknu totalitarni pokreti: u Nemačkoj nacisti, kod nas boljševici. Da nije bilo rata, ne bi bio prekinut postupni tok razvoja našeg društva, mogućnost sličnih diktatura bila mi malo verovatna.
Prvi vojni konflikt svetskih razmera završen je pobedom Antante. Za Nemačku rat je završen Versajskim mirom i obavezom da nadoknadi postradalim zemljama čitavu štetu nanetu u toku bojevih dejstava. Pored toga, od Nemačke su odcepljene značajne teritorije. To, zajedno sa ograničenjem oružanih snaga i reparacijama, bilo je uzrok sve veće popularnosti ideje nacional-socijalizma, smatra Olga Poršneva:
- U Nemačkoj zbog osećanja poniženja koje je doživelo stanovništvo zbog uslova Versajskog mira, počela su da rastu ratoborna raspoloženja. U međuratnom periodu Nemačka je pokušala ponovo da računa na hegemoniju u Evropi, čak i u svetu. Dalekosežna posledica bila je katstrofa Drugog svetskog rata. Prvi svetski rat je odredi orazvoj sveta u 20. veku, desile su se promene u psihologiji naroda.
I od tada ove promene podstiču čovečanstvo na nove ratove. Masovni vojni konflikt mogao je da se razvije iz sirijske krize, ali ovog puta ruskom rukovodstvu je pošlo za rukom da prevede pitanje u diplomatsku ravan i da ne dopusti krvoproliće. Sada konflikt u Ukrajini prate mnogobrojne provokacije na račun Rusije. Ali zemlja koja je izvukla pouku iz prethodnih svetskih ratova neće dozvoliti da bude uvučena u novi sukob koji nikome nije potreban.
Marija Baljabina,
Izvor: Glas Rusije
