Izvor: B92, 07.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prve poruke predsednika Sarkozija
Pariz, Brisel, Vašington, Beograd -- Novoizabrani predsednik Francuske u obraćanju javnosti poslao poruke o jedinstvu nacije i Evrope, ali i o sporovima sa SAD.
Novi predsednik Francuske, kandidat umerene "degolističke" desnice Nikolas Sarkozi, osvojio je 53,06 odsto glasova na izborima, konačni su rezultati Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske. Ministarstvo je saopštilo i da je kandidatkinja Socijalističke partije Segolen Roajal osvojila 46,94 odsto glasova u drugom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krugu izbora održanom juče, na koji je izašlo 84,77 odsto glasača.
Sarkozi je u svom prvom obraćanju okupljenim pristalicama obećao je da će biti predsednik svih Francuza: "Svim onim Francuzima koji nisu glasali za mene želim da poručim da za mene postoji samo jedna Francuska."
Sarkozi je Briselu poručio da je "ceo život bio Evropljanin". "Želim da pozovem naše evropske partnere, sa kojima je naša sudbina čvrsto povezana, da im kažem da sam ceo život bio Evropljanin. Večeras se Francuska vratila u Evropu", rekao je on.
Sarkozi je poručio da će Francuska biti prijatelj SAD i pored zatezanja odnosa zbog američke invazije na Irak 2003, ali je dodao da i dalje postoje razlike u pitanjima poput globalnog otopljavanja.
"Želim da im kažem da je prijateljstvo i prihvatanje da jedan od prijatelja može da dela drugačije i da velika nacija poput Sjedinjenih Država ima dužnost da ne ometa borbu protiv globalnog otopljavanja, već da treba da vodi u ovoj borbi jer je budućnost celog čovečanstva na kocki", poručio je novoizabrani predsednik.
Segolen Roajal je, posle pobede Sarkozija i produžavanja vladavine desnice za još šest godina, poželela novom predsedniku Francuske "sve najbolje u ispunjavanju svoje misije služenja francuskom narodu".
Ona je poručila da će i dalje raditi na obnovi levice, što je - kako je rekla - "uslov naših budućih pobeda".
Svetski lideri čestitali Sarkoziju
Najviši evropski i svetski zvaničnici čestitali su Nikoli Sarkoziju pobedu na predsedničkim izborima u Francuskoj, javile su agencije.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je danas pobedu Sarkozija i ocenio da će on imati pokretačku ulogu u rešavanju krize koja je nastala zbog odbacivanja evropskog ustava.
"Imam puno poverenje u Nikolu Sakrozija, čija ubeđenja poznajem i uveravam vas da će on biti pokretačka sila u donošenju rezolucije o ustavnom pitanju i konsolidovanju politike Evrope", navodi se u Barozovom saopštenju.
Francuska je, zajedno sa Holandijom, na referendumu, odbacila evropski ustav, što je izazvalo veliku krizu u EU.
Predsednik SAD Džordž Buš telefonirao je sinoć Sarkoziju kako bi mu čestitao na pobedi, rekao je portparol Bele kuće.
"Predsednik Buš se raduje radu sa novoizabranim predsednikom Francuske na daljem jačanju saradnje. SAD i Francuska su istorijski prijatelji i saveznici", rekao je portparol Bele kuće.
Nemačka kancelarka Angela Merkel čestitala je Sarkoziju pobedu i izrazila uverenje da će se "francusko-nemačko prijateljstvo" nastaviti i da će biti osnova za trajan mir, demokratiju i dobro stanje Evrope, saopštila je vlada Nemačke, koja predsedava EU.
Čestitke Sarkoziju uputili su i britanski premijer Toni Bler, holandski Jan Peter Balkenende, španski premijer Hoze Luis Sapatero, kao i šef italijanske vlade Romano Prodi, koji je poručio da su Italija i Francuska "vekovima delile istu sudbinu".
Izraelski potpredsednik Šimon Peres nazvao je Sarkozija "prijateljem Izraela" i pozdravio njegov poziv na mir na Bliskom istoku.
Tadić čestitao Nikoli Sarkoziju pobedu na izborima
Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je danas Nikoli Sarkoziju pobedu na predsedničkim izborima u Francuskoj.
"Siguran sam da će puna podrška Republike Francuske evropskim i evroatlanskim integracijama Srbije i ostatka Zapadnog Balkana pomoći unapređenju sigurne, napredne i ujedinjene Evrope", naveo je Tadić u čestitki.
On je dodao da je za ostvarenje te vizije neophodno da rešenje za budući status Kosova i Metohije bude prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu.
U čestitki Sarkoziju, Tadić je naveo da samo takvo rešenje može da konsoliduje demokratiju, obezbedi regionalnu sigurnost i dovede do istorijskog pomirenja Srba i Albanaca.
"Meseci i godine pred nama su od presudne vežnosti. Verujem da je u interesu Francuske i Srbije da se naši bilateralni odnosi prodube i da će naša saradnja i u budućnosti biti na obostrano zadovoljstvo naših građana", istakao je predsednik Srbije.
Bez promene u stavovima prema Srbiji
Bivši ambasador Srbije u Francuskoj Radomir Diklić kaže da pobeda Sarkozija neće doneti promene u francuskoj politici prema Srbiji.
Francuska politika je deo politike Evropske unije, i stavovi po pitanjima kao što su Kosovo ili saradnja Srbije sa Haškim tribunalom neće se promeniti, smatra Diklić.
"To su stvari koje Sarkozi nema kao prioritet. Osim toga, oko tih pitanja je potreban i konsenzus Evropske unije, a Francuska izuzetno želi da bude konstruktivna unutar Unije", kaže Diklić.
Policija rasterala grupe u Parizu i Lionu
Francuska policija suzavcem je rasterala grupu mladih koji su se okupili na trgu Bastilja u Parizu posle pobede Sarkozija i rasterala je još jednu grupu u Lionu. Oni su nezadovoljni takvim izbornim rezultatima.
Manja grupa mladih bacala je flaše, kamenice i druge predmete na policiju. Policija ih je rasterala suzavcem.
U Lionu, na jugoistoku Francuske, policija je rasterala grupu od oko 150 ljudi besnih zbog pobede Sarkozija. Tri osobe su uhapšene, a u sukobu s policijom lakše su povređena dva policajca.
Francuske vlasti pojačale su obezbeđenje na dan izbora, a policija je bila vidljivo prisutna u Parizu i nešto diskretnije u predgrađima, gde se nalaze siromašni kvartovi.
Sarkozi je veoma nepopularan među mladim stanovnicima tih blokova koji su demonstracijama pokazali svoju naklonost ka Roajalovoj u prvoj rundi izbora.
Mađarsko poreklo francuskog predsednika
Mađarski mediji danas sa izvesnim ponosom ističu da je novi francuski predsednik Nikola Sarkozi - mađarskog porekla. Zbog toga se i njegovo prezime izgovara na originalan mađarski način - Šarkezi, s tim da se "e" piše sa "o" iznad kojeg su dve tačke.
Naslednik Žaka Širaka potomak je Mihalja Šarkezija, koji je 1628. godine, zbog vojnih zasluga, dobio od cara Ferdinanda plemićku titulu.
Otac novog lidera Francuske, Pal Šarkezi, emigrirao je u tu zemlju 1948. i upisao se u Legiju stranaca. Iz nje je izašao pošto su hteli da ga pošalju u Vijetnam. Oženio se Grkinjom jevrejskog porekla Andreom Malah, s kojom je jedno kraće vreme živeo u Parizu i 1955. godine dobio sina.
Za kolevku brojne porodice Šarkezi u Mađarskoj smatra se naselje Boča sa sada 1.865 stanovnika, južno od Kečkemeta. Nikola Sarkozi je, kao ministar, prvi i poslednji put u tom naselju bio 9. aprila 1994, zajedno sa ocem i suprugom.
.jpg)
