Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2024, 16:53

Poziv biciklistima da poštuju saobraćajne preporuke i savete

Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na bicikliste da, u cilju povećanja svoje i bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju,poštuju savete i preporuke, jer u najvećem broju stradaju upravo biciklisti.

Zbog toga je Agencija za bezbednost saobraćaja, u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije, DDOR osiguranjem i EKO Serbia, pokrenula kampanju posvećenu bezbednosti biciklista u Srbiji, čiji je slogan "Gledaj da te vide, vozi se biciklom", navodi se u saopštenju ABS. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

U 2023. godini je poginulo 46 biciklista, što čini devet odsto od ukupnog broja poginulih lica, dok je u 2022. poginulo 37 biciklista, što znači da je došlo do povećanja za oko 24 odsto.

Drugim rečima, u proseku, godišnje u Srbiji život izgubi skoro 50 biciklista i bude povređeno njih oko 1.400, a ovi podaci dobijaju na težini kada znamo da su vozači dvotočkaša procentualno najmanje zastupljeni u saobraćaju.

Prema podacima iz 2023. godine, u Srbiji procenat biciklista koji upotrebljavaju zaštitne kacige je svega 15,7 odsto, odnosno 84,3 odsto biciklista ne koristi kacigu (na uzorku većem od 5. 500 biciklista), dok je taj procenat u 2021. godine iznosio 3,7odsto.

Najveći procenat upotrebe evidentiran je u beogradskim opštinama, a samo u poslednje tri godine značajno je povećana upotreba kaciga onih koji voze bicikle, čemu su doprinele dosadašnje kampanje posvećene većoj bezbednosti biciklista.

Kako se navodi u saopštenju, kada se posmatra način na koji su nastradali biciklisti u saobraćajnim nezgodama, uočava se da u najvećem broju slučajeva - 65 odsto biciklisti poginu tako što ih vozilo "sustigne".

Najveći broj biciklista pogine u vreme sumraka i prvog mraka, od 16 do 21 časova.

Kako se ističe u saopštenju, u većem broju zadobijaju smrtne posledice na državnim putevima, gde su i veće dozvoljene brzine kretanja vozila, dok lakše i teže povrede češće dolaze u naselju, to jest u nezgodama koje se događaju na ulicama u naselju.

Upotreba bicikla u svakodnevnom životu stanovnika Srbije je u porastu.

Pravilna upotreba bicikla i svetloodbojnog prsluka u noćnim uslovima i uslovima smanjene vidljivosti je naročito bitna kako bi se broj nezgoda u kojima učestvuju vozači bicikala smanjio.

Važan faktor koji doprinosi nastanku saobraćajnih nezgoda je loša uočljivost.

U zavisnosti od doba dana, različita je i ugroženost učesnika u saobraćaju, u noćnim uslovima vozač automobila će pre uočiti pešaka u tamnoj odeći, nego biciklistu u istoj takvoj odeći.

U uslovima smanjene vidljivosti i noću, događa se više saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, nego danju - noću se dogodi skoro trećina saobraćajnih nezgoda sa teško povređenim licima.

Takođe, više saobraćajnih nezgoda se događa u sumrak nego u svitanje zbog većeg broja biciklista u kasnim poslepodnevnim satima, odnosno ranim večernjim satima.

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) proglasila je pešake, bicikliste, vozače i putnike na motociklima i mopedima ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju, s obzirom na povećanu verovatnoću da budu teško povređeni ukoliko dođe do saobraćajne nezgode, u odnosu na vozače i putnike u putničkim automobilima, autobusima, teretnim vozilima i drugim kategorijama motornih vozila.

Dakle, ranjivi učesnici u saobraćaju čine 44 odsto poginulih lica u saobraćaju u Srbiji.

Agencija za bezbednost saobraćaja Srbije apeluje na bicikliste da se, u cilju povećanja svoje i bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju, pridržavaju saveta i preporuka. Zakopčana zaštitna kaciga na glavi, u slučaju pada sa bicikla, može biciklisti spasiti život ili zaštititi od povreda glave.

Zatim, savet biciklistima je da voze ispravan bicikli koji odgovara dimenzijama i drugim karakteristikama vozaču, a ručice na upravljaču treba da su čvrste i pravilno podešene.

Sedište treba da je podešeno na odgovarajuću visinu, tako da stopala obe noge budu u stanju da dodirnu zemlju (odnosi se na mlađe i neiskusne bicikliste), ili kada vozač sedi na biciklu koleno mora biti ispravljeno u situaciji kada je stopalo jedne noge na pedali u najnižem položaju.

Kočnice moraju da budu ispravne. Pneumatici na točkovima bicikla treba da budu napumpani pod odgovarajućim pritiskom.

Svetla (belo svetlo na prednjoj i crveno na zadnjoj strani bicikla) moraju biti ispravna i postavljena na odgovarajuće položaje, kao i zvonce ili sirena.

Kada biciklista prelazi preko kolovoza, trudi se da se ponaša kao da je pešak - pogleda pažljivo levo, desno, levo. Kada proceni da je bezbedno započnje prelazak kolovoza, gurajući bicikl pored sebe.

Biciklisti treba da koriste ručne signale, da upozore druge učesnike u saobraćaju i/ili im daju obaveštenje o nameri kretanja.

U noćnim uslovima i kada je smanjena vidljivost, osim što bicikl mora biti osvetljen, biciklista mora na sebi da ima svetlu odeću i odeću sa retroreflektujućim materijalima.

Biciklista treba da se kreće u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza, ali ne uz sam ivičnjak. Ukoliko se udalji na bezbedno i dozvoljeno rastojanje od ivičnjaka biće uočljiviji za vozače motornih vozila i izbećiće slivnike, poklopce od kanalizacije i različiti otpadni materijal koji se može naći uz samu ivicu kolovoza.

Brzinu kretanja biciklista treba da prilagodi tako da uvek može da uspori ili se zaustavi na vreme. Dok se vozi, kako se ističe u saopštenju, ne koristi se mobilni telefon i poštuje se saobraćajna signalizacija i pravila saobraćaja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...