Izvor: Blic, 29.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva dama šef države
Argentinska prva dama Kristina Fernandes de Kirhner pobednik je predsedničkih izbora koji su juče održani u Argentni, pokazuju ankete napravljene po izlasku sa birališta. Prema rezultatima ankete napravljene po izlasku sa birališta De Kirhnerova je osvojila između 42 i 46 odsto glasova, što joj osigurava pobedu u prvom krugu, preneo je Rojters.
Ukoliko to budu potvrdili i zvanični rezultati, Kristina Fernandes de Kirhner (54), koja je takođe i senator levog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << centra, postaće prva žena predsednik u Argentini, i naslediće svog supruga, predsednika Nestora Kirhnera. Prema anketama, drugo mesto u predsedničkoj trci pripalo je takođe ženi, bivšem poslaniku i borcu protiv korupcije Elisi Kario, koja je osvojila između 23 i 25 odsto glasova.
Fernandesova je bila prvi savetnik Nestoru Kirhneru tokom njegovog četvorogodišnjeg mandata.
Na izborima 27,1 miliona birača koji imaju zakonsku obavezu da glasaju treba da izaberu i nekoliko desetina članova donjeg i gornjeg doma parlamenta, kao i devet provincijskih guvernera, uključujući i uticajnog guvernera provincije Buenos Ajres, u kojoj živi 40 odsto Argentinaca.
Ne želi da je porede s hilari Klinton
Prva dama Argentine nije davala intervjue za argentinske medije sve do pretposlednjeg dana predsedničke kampanje, kada je razgovarala sa provladinim novinarom za radio-stanicu „La Red". Ona nije objavila nikakve specifične političke planove, ali je odbacila poređenja sa Hilari Klinton, američkom senatorkom. „Hilari i ja imamo nekoliko zajedničkih stvari: obe smo bile senatorke, advokati i žene predsednika, ali ne više od toga", kazala je De Kirhnerova. „Ne želim da me porede sa Klintonovom, kao ni sa Evitom Peron, bivšom prvom damom Argentine, niti sa bilo kim drugim", dodala je ona i naglasila da „nema ničeg boljeg do biti svoj".
Veliki izazovi
Novi predsednik zemlje preuzima funkciju 10. decembra uz velike izazove, koji su bledi u odnosu na one sa kojim se Nestor Kirhner suočio kada je preuzeo mandat 2003. godine. Naime, neisplaćen dug od 100 milijardi dolara odneo je dve trećine štednje najvećeg broja Argentinaca preko noći. Kirhner je pomogao Argentini da se izvuče iz te krize i uživao je popularnost 60 odsto stanovništva. Ali, kako je godišnja stopa rasta od osam odsto u zemlji, kojoj je zavidela Latinska Amerika, počela da slabi, tako je i njegova popularnost počela da bledi.
Sada, iako su izašli iz krize, žestoko ponosni Argentinci bore se sa surovom realnošću, odnosno da četvrtina od ukupno 39 miliona ljudi još uvek živi ispod linije siromaštva. Suočavaju se i sa visokom inflacijom, gorućom energetskom krizom i lošom investicionom klimom. Kriminal - pljačke banaka, ulične pucnjave i obijanja stanova - kvare noćni život ovog veselog naroda i dovodi do toga da se Argentinci nerado druže izvan stanova. Mnogi se žale da je vlada previše blaga prema kriminalcima. Strani investitori nerado ulažu u Argentini, uprkos njenom ekonomskom oporavku. Ekonomisti procenjuju da Argentina gubi šest milijardi dolara godišnje od potencijalnih stranih ulaganja. Inflacija je postala najveći politički problem. U vladinim izveštajima se navodi da ona iznosi 8,6 odsto na godišnjem nivou, ali nezavisni ekonomisti tvrde da je ona gotovo duplo veća.
Po pitanju energije, De Kirhnerova je najavila da će ustanoviti veći broj elektrana, kao i da će nastaviti s muževljevom politikom, odnosno bliskom saradnjom s Ugom Čavesom, socijalističkim predsednikom Venecuele, i Evom Moralesom, levičarskim predsednikom Bolivije koja izvozi prirodan gas u Argentinu.
Takođe je najavila i jasne razlike u odnosu na politiku njenog supruga. „Promena je samo početak", bio je slogan njene kampanje, ali je još uvek nejasno na šta se to tačno odnosi. Ona nejasno govori o kreiranju novih radnih mesta, jačanju demokratskih institucija i finansiranju novih škola, bolnica i autoputeva. Uprkos nejasnom političkom programu, glasači koji poštuju dostignuća njenog supruga, spremni su da joj pruže šansu.
„Od 28. oktobra, pa nadalje, obezbedićemo izmene, ne samo ekonomskog i političkog modela, već i vrednosti posla, zdravlja, stanovanja, porodice i nacionalnog dostojanstva", rekla je De Kirhnerova.
Kristina - od prve dame do predsednice
Kristina Fernandez de Kirhner:
Rođena 19. februara 1953. Upoznala se sa suprugom Nestorom na studijama prava na Univerzitetu u La Plati. Venčavaju se 1975. Imaju dvoje dece - Maksima i Florenciju
Politička karijera: Godine 1995. izabrana da predstavlja Santa Kruz u Senatu, a 1997. postaje članica Poslaničkog doma. Godine 2001. opet dobija mesto u Senatu Nestor Kirhner: Izabran za gradonačelnika Rija Galjegosa 1987. Postaje guverner Santa Kruza 1991. u 42. godini. Izabran za predsednika Argentine 2003. Rukovodi oporavkom zemlje uz pomoć Fernandezove, koja mu je bila glavna savetnica. On se raduje što će postati „prvi džentlmen" zemlje
Hilari Rodam Klinton:
Rođena 26. oktobra 1947. Upoznaje se sa budućim mužem Bilom Klintonom na studijama prava na Jejlu. Venčavaju se 1975. Imaju jedno dete Čelsi, rođenu 1980. Politička karijera: Članica istrage za impičment predsednika Niksona za vreme skandala „Votergejt". Izabrana u Senat 2000. godine kao predstavnica Njujorka
Bil Klinton: Javni tužilac Arkanzasa od 1977, izabran za guvernera Arkanzasa 1978, kada je imao 32 godine. Kada je izabran za predsednika SAD 1992, Hilari postaje njegova glavna savetnica. Glavni pobornik izbora supruge za predsednicu SAD; u šali kaže da će postati „prvi momak" Amerike CDC/JS
.jpg)
