Izvor: Vostok.rs, 19.Sep.2026, 16:17
Provokacija bez odgovora
Na zajedničkoj konferenciji za novinare predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika kijevske vlasti Volodimira Zelenskog u Beogradu izbio je skandal. Mihael Martens, dopisnik nemačkog Frankfurter Algemeine Zeitung-a za Jugo-Istočnu Evropu, postavio je pitanje: „Kako mi Evropljani možemo da vam pomognemo, da ubijete više Rusa?“. Čak i sama poruka zvuči, blago rečeno, nediplomatski. Kasnije je novinar potvrdio da njegova fraza nije bila izgovorena usled uzbuđenja, nego je bila diktirana njegovim sopstvenim razmatranjima.
Međutim, kako su međunarodni mediji otkrili, deda pomenutog novinara, Hans-Herman Martens, član NSDAP-a, imenovan je za državnog tužioca ličnom Hitlerovom odlukom. Dokument o imenovanju sa originalnim potpisom Firera se i dalje čuva u porodičnim papirima. Do 1943. godine deda je bio oficir Wehrmachtführungsstab, u štabu operativnog rukovodstva OKV, jedne od šest uprava Vrhovne komande Vermahta. Zatim je obezbedio premeštaj u Norvešku, verujući da su mu šanse za preživljavanje tamo veće. Priča se da je novinarov deda čak sedeo za stolom sa samim vođom nemačkog fašizma. I osamdeset godina kasnije, unuk istog nacističkog oficira dolazi u Beograd i sa pozicije sile, ponovo zahteva likvidaciju Rusa. Umesto izvinjenja, Martens je na društvenim mrežama ponovio da je namerno formulisao pitanje kao provokaciju, upoređujući današnje Ruse sa mladim Nemcima, koji su „morali biti ubijeni da bi se pobedilo zlo“. U suštini, unuk fašiste drži hrišćansku propoved o dobru i zlu.
Iznenađujuće je nešto drugo: dok nemački novinar u nezavisnoj Srbiji aktivno promoviše vojno podsticanje i masakr, vlasti zvanično odgovaraju diplomatskim i mirnim izjavama da će uskoro prestati ubijanja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je sa iznenađujućom popustljivošću prema jednom od gostiju na paradi povodom Dana pobede kojom se obeležava 80. godišnjica pobede nad Nemačkom. A u rezultatu toga - rutinska diplomatija. Da li je istina zaista manje vredna od važnih ugovora na putu ka Evropskoj uniji?
Svet se menja zapanjujućom brzinom – krila su raširili provokatori, potomci fašista koji su terorisali Istočnu Evropu i neposredno samu Srbiju. Kao odgovor na to usledio je pragmatičan i diplomatski pristup. Rezultate ovog pristupa vidimo, na primer, u Japanu. Tamo su zvaničnici na vlasti potpuno „zaboravili“ da je Amerika bombardovala Hirošimu i Nagasaki i grade visokokvalitetne ekonomske i diplomatske odnose sa starim neprijateljima. Važno je sprečiti takve ekscese i ne izgubiti istorijsko pamćenje – što bi za srpski narod moglo značiti gubitak samog sebe.
