Izvor: S media, 10.Jul.2009, 20:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Protesti zbog samita G8

Oko 5.000 ljudi, stanovnika Akvile i altermondijalista, protestovalo u tom italijanskom gradiću gde je završen samit G8 najrazvijenijih zemalja sveta.

Protest zbog samita protekao je u miru i bez incidenata. Okruženi jakim policijskim snagama, demonstranti su u miru prošli sedam kilometara od sela Paganike koje je znatno oštećeno u aprilskom zemljotresu, do centra Akvile.

Na mestu koje označava ulazak u istorijski deo Akvile, zaustavila ih je policija, što je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << dovelo do kraće napetosti, javio je reporter AFP-a.

Manifestaciju su organizovali, kao mirni marš, gradjani Akvile, ali joj se pridružilo nekoliko pokreta altermondijalista. U nekoliko navrata, gradjani Akvile pozvali su megafonima na mir i čak intervenisali da bi se izbegli sukobi manjih grupa altermondijalista i policije.

"Mi smo svi žitellji Akvile", uzvikivali su demonstranti u koloni na čijem su čelu bile crvene sindikalne zastave ali i zastave sa dugom, simbolom mira.

"Došli smo iz Rima, iz solidarnosti sa gradjanima Akvile. Obnova nije stvarno počela, a poslednja tri meseca jedino što se radilo bila je priprema samita G8, a ne pomoć pogodjenima zemljotresom", izjavio je sidnikalni aktivista Enriko Bernoći.

"Kada G8 priča o krizi, to je da bi se pružila podrška bankama koje su krizu i prouzrokovale, a ne čini ništa da pomogne zaposlenima", rekao je demonstrant Paolo Leonardi.

Italijanski region Abruco čiji je centralni grad Akvila, 6. aprila pogodio je snažan zemljotres u kojem je 300 ljudi poginulo, a hiljade ostale bez kuća.



Grupa osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta završila u italijanskom mestu Akvila trodnevni samit, na kome su dogovorene mere za zaustavljanje klimatskih promena, obnavljanje pregovora o liberalizaciji svetske trgovine i pomoć siromašnim zemljama za se izbore sa nestašicom hrane.

Najvažnijim dostignućem samita agencije ocenjuju dogovor članica G8 (SAD, Rusije, Nemačke, Francuske, Britanije, Italije, Japana i Kanade) da u naredne tri godine izdvoje 20 milijardi dolara za povećanje investicija u poljoprivredu siromašnih zemalja i borbu protiv gladi.

U saopštenju, izdatom na kraju samita, navodi se da su bogate zemlje i dalje spremne da upute pomoć u novcu i hrani tamo gde je ona hitno potrebna, ali se naglasak stavlja na dugoročnu pomoć, kojim bi se siromašne zemlje osposobile da same sebe hrane.

U tekstu se ne navode detalji o tome koja će zemlja izdvojiti koliko novca u novoosnovani fond. SAD, koje su inicijator čitave akcije, su ranije najavile da će izdvojiti najmanje 3,5 milijardi dolara o pomenute svrhe. Očekuje se da Japan i Evropska unija priskoče sa po oko tri milijarde.

Lideri G8 su pozvali sve zemlje da uklone restrikcije na izvoz hrane i vanredne poreze, naročito na isporuke hrane za humanitarne potrebe.

Za povećanje siromaštva i gladi u zemljama u razvoju lideri su okrivili kombinovane posledice dugotrajnog neinvestiranja i poljoprivredu, nestabilne cene hrane i ekonomsku krizu.

Prema podacima UN, broj pothranjenih u svetu je tokom poslednje dve godine bio u porastu i očekuje se ove godine dostigne 1,02 milijarde ljudi.

Lideri G8 su naveli da će pomoć koju su obećale biti namenjena povećanju produktivnosti u poljoprivredi, intervencijama prilikom žetve, rastu privatnog sektora, povećanju uloge žena i malih zemljoposednika, ali i očuvanju prirodnih bogatstava, povećanju broja radnih mesta i povećanju protoka trgovine.

Nastavak na S media...