Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jul.2009, 20:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završen samit G8

AKVILA - Grupa osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G8) završila je danas u italijanskom mestu Akvila trodnevni samit, na kome su dogovorene mere za zaustavljanje klimatskih promena, obnavljanje pregovora o liberalizaciji svetske trgovine i pomoć siromašnim zemljama za se izbore sa nestašicom hrane.

Najvažnijim dostignućem samita agencije ocenjuju dogovor članica G8 (SAD, Rusije, Nemačke, Francuske, Britanije, Italije, Japana i Kanade) da u naredne tri godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izdvoje 20 milijardi dolara za povećanje investicija u poljoprivredu siromašnih zemalja i borbu protiv gladi.

U saopštenju, izdatom na kraju samita, navodi se da su bogate zemlje i dalje spremne da upute pomoć u novcu i hrani tamo gde je ona hitno potrebna, ali se naglasak stavlja na dugoročnu pomoć, kojim bi se siromašne zemlje osposobile da same sebe hrane.

U tekstu se ne navode detalji o tome koja će zemlja izdvojiti koliko novca u novoosnovani fond. SAD, koje su inicijator čitave akcije, su ranije najavile da će izdvojiti najmanje 3,5 milijardi dolara o pomenute svrhe. Očekuje se da Japan i Evropska unija priskoče sa po oko tri milijarde.

Lideri G8 su pozvali sve zemlje da uklone restrikcije na izvoz hrane i vanredne poreze, naročito na isporuke hrane za humanitarne potrebe.

Za povećanje siromaštva i gladi u zemljama u razvoju lideri su okrivili kombinovane posledice dugotrajnog neinvestiranja i poljoprivredu, nestabilne cene hrane i ekonomsku krizu.

Prema podacima UN, broj pothranjenih u svetu je tokom poslednje dve godine bio u porastu i očekuje se ove godine dostigne 1,02 milijarde ljudi.

Lideri G8 su naveli da će pomoć koju su obećale biti namenjena povećanju produktivnosti u poljoprivredi, intervencijama prilikom žetve, rastu privatnog sektora, povećanju uloge žena i malih zemljoposednika, ali i očuvanju prirodnih bogatstava, povećanju broja radnih mesta i povećanju protoka trgovine.

Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Žak Diuf je, komentarišući dokument, izjavio da je najvažniji njegov diomet "preokret u politici i stavljanje fokusa na potrebu da se siromašni i gladni osposobe da sami proizvode hranu koja im je potrebna".

Lideri G8 - kojima su se drugog dana samita, u četvrtak, pridružili i predstavnici grupe G5 zemalja sa privredama u naglom razvoju (Brazil, Kina, Indija, Meksiko i Južna Afrika), kao i Australije, Indonezije i Južne Koreje - postavili su sebi za cilj smanjenje emisije štetnih gasova na polovinu do 2050. godine, u odnosu na nivo iz 1990, i naglasili da bi razvijene zemlje trebalo da snose najveći teret tog smanjenja, ali nisu obrazložili kako će to postići, niti kako će pomoći siromašnim zemljama da se izbore sa posledicama globalnog zagrevanja.

Postignuta je i saglasnost da se ne dozvoli rast prosečne temperature na našoj planeti (kao rezultat te emisije) veći od dva stepena Celzijusa u poređenju sa vremenom pre početka industrijske revolucije.

Uprkos tvrdnjama američkog predsednika Baraka Obame da je na samitu postignut "istorijski konsenzus", generalni sekretar Ujedinjenih nacija Bank Ki-mun je ocenio da su G8 propustili "jedinstvenu priliku" da učine napredak u klimatskim pregovorima pre konferencije u Kopenhagenu na kojoj će se, u decembru, razgovarati o međunarodnom dogovoru koji bi trebalo da zameni trenutno važeći protokol iz Kjota. Tom dokumentu važnost ističe 2012. godine.

Ocenjujući sadašnju finansijski krizu, lideri G8 su primetili "neke znake stabilizacije", uključujući oporavak berzi, ali su naglasili da "još uvek postoje značajni rizici za ekonomsku i finansijsku stabilnost".

Kako su prenele agencije, izgleda da je na skupu bilo malo saglasnosti o tome koje korake dalje treba preduzeti, pa je u zajedničkoj deklaraciji navedeno da će "strategije za izlazak iz krize varirati u zavisnosti od ekonomskih uslova i javnih finansija" u pojedinim zemljama.

Lideri G8 i šest velikih zemalja u naglom rastu, već nazvani grupom G14, zarekli su se i da će izbegavati protekcionizam kao sredstvo za ublažavanje krize.

"Potvrđujemo svoju posvećenost održavaju i unapređenju otvorenog tržišta i odbacujemo sve protekcionističke mere u trgovini i investicijama", navodi se u dokumentu usvojenom na skupu.

Nova grupacija se saglasila da sledeće godine treba okončati pregovore o liberalizaciji svetske trgovine, koji se "vuku" već osam godina.

Doha runda pregovora, nazvana po glavnom gradu Katara, u kojem je pokrenuta 2001. godine, u zastoju je zbog nemogućnosti razvijenih i zemalja u razvoju da nađu zajednički jezik kada su u pitanju subvencije za razvoj poljoprivrede i carine na industrijske proizvode.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...