Izvor: Politika, 11.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profit važniji od ljudskog života
Bez dogovora u Njujorku o nadzoru proizvodnje i suzbijanju ilegalne trgovine oružjem za lako naoružanje
ANALIZA VESTI
Akreditovani fotografi u sedištu UN, na njujorškom Ist Riveru, u prošli petak nisu pozvani da ovekoveče oproštajno druženje učesnika konferencije o kontroli proizvodnje i suzbijanju ilegalne trgovine takozvanim oružjem za lako naoružanje. Za slavlje nije bilo povoda.
Posle dvonedeljnih rasprava i nadmudrivanja, delegati su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razišli. Bez bilansa petogodišnjeg rada, bez novih odluka i zaključaka, bez postignutog dogovora o novom sastanku. Većinsko opredeljenje da se za pet godina, ponovo, sedne za pregovarački sto, dovedeno je u pitanje posle odbijanja SAD da podrže odgovarajući predlog. Uprkos spoznanju da ozbiljnost postavljenih zadataka forumu UN, osnovanom 2001. godine, ne dopušta okolišanje – od učesnika je zahtevano, i očekivano, da do detalja razrade efikasniju strategiju nadzora proizvodnje i trgovine malih kalibara, oružja koje seje smrt uz opsluživanje jednog ili najviše dva vojnika. Prema procenama stručnjaka, dejstvu takvog oružja pripisuju se smrtonosne posledice u čak devedeset odsto konflikata. Razlog i za generalnog sekretara UN Kofija Anana, da u svom govoru upozori delegate: "Mali kalibri spadaju u red najrasprostranjenijeg oružja koje služi masovnom uništenju!"
Problematična kontrola
Svetski arsenal ručnog vatrenog oružja, poput pištolja, revolvera, pušaka i raketnih bacača, procenjuje se na šest stotina pedeset miliona komada, godišnja apokaliptička žetva premašuje brojku od pola miliona žrtava. Brojka bi bila za dvesta hiljada viša, ako bi joj se dodale žrtve koje ne stradaju u ratnom već u mirnodopskom okruženju. A bez rigorozne kontrole svih sektora snabdevanja, proizvodnje novog, preprodaje korišćenog, naravno i distribucije, broj žrtava bi već u sledećih nekoliko godina mogao da bude višestruko premašen.
Problematika kontrole proizvodnje i nadzora distribucije, međutim, ide pod ruku sa liberalizacijom protoka kapitala i robe, naglašeno je u studiji koju je švajcarska delegacija predstavila na konferenciji. Alpski stratezi tvrde da se osnovna boljka ispoljene neefikasnosti nadzora ogleda u problemima sa kojima se suočavaju sve namenske industrije: "Od oružara se traži da efikasnije gazduju, postojeće državne subvencije se potkresuju. Sa druge strane, zabranjuje im se da ostvaruju promet koji bi omogućio profit – strogom selekcijom kupaca njihovih proizvoda... U ovakvoj praksi dvostrukih koloseka, lako opstaje ilegalna proizvodnja i trgovina."
Švajcarci su ukazali i na inicijativu parlamenta u Bernu. Revizijom zakona o slobodnoj trgovini, podstaknuta je dodela odgovarajućih naloga tamošnjoj namenskoj industriji. Obezbeđena je, kako se tvrdi, njena nezainteresovanost da sumnjivim liferacijama obezbeđuje neophodni profit.
Iako pozitivan u načelu, švajcarski predlog nije eliminisao problem izvoza tehnologije, preusmeravanja (nus)proizvodnje na druge lokacije, izvan državnih granica. Roj Izbister, šef nadzora eksportnih namenskih poslova u nevladinoj organizaciji "Saferworld", imenovao je, s tim u vezi, primer elitnog austrijskog oružara "Štajer-Manliher". Kada su pokušaji da se izvesni deo proizvodnih kapaciteta legalno prenesu u zemlje sa nižim nivoom kontrole propali, u slovačkom komšiluku su se pojavili proizvodi frapantno slični austrijskim. Naravno, Austrijanci nisu ni pomislili da tuže slovačku konkurenciju zbog kopiranja, odnosno krađe patenata. "Tehnologija je danas daleko važnija od proizvodnih kapaciteta", tvrdi Izbister.
Puške za plugove
Najunosniji vid zabranjene trgovine oružjem jeste preprodaja korišćenih kalibara. "Ko danas kontroliše evropske i svetske armije – ko postavlja pitanje, šta se dešava sa starim oružjem, kada padne odluka da se nabavi novo", kritikovao je Peter Krol, šef ovog kontrolnog foruma UN (BICC). Slučajno, ili s namerom, Krol je uzeo za primer nedavno publikovanu odluku vlade Slovenije da za potrebe svoje armije nabavi iz Belgije šest hiljada pušaka najnovije generacije. Ono što ga je zabrinulo bila je činjenica da ni u jednom saopštenju nije rečeno šta će se dogoditi sa dotrajalim oružjem.
Kuda se dotrajalo oružje transportuje pokazuju primeri koje je objavio Unicef, uz BICC drugi inicijator UN za efikasniju kontrolu naoružanja. U najnerazvijenije regije, gde ni inicijative poput onih "plugovi umesto pušaka" ne donose očekivane rezultate. U Sijera Leoneu su ustanicima za vraćeno oružje data (i ispunjena) obećanja da će u srazmeri biti besplatno podignute bolnice, škole, sportski tereni. U Kambodži je na osnovu sličnog dogovora iznuđena predaja oko sto devedeset hiljada komada lakog naoružanja, u Ugandi pedeset i sedam hiljada – samo deo procenjenog arsenala.
Da automatika uspešnog dogovora ne podrazumeva uspešnu realizaciju pokazao je primer Kosmeta. Od četrdesetak hiljada ilegalnih pušaka i pištolja, koje je trebalo sakupiti posle 2003. godine, vraćeno je, prema zvaničnim podacima, manje od dve stotine dotrajalih pušaka. S tim u vezi je komentator hamburškog nedeljnika "Cajt" zabeležio: "Predsedavajući EU u prvom polugodištu 2007. godine, Nemačka, obećala je da će u toku svog mandata posvetiti posebnu pažnju kontroli proizvodnje i suzbijanju ilegalne trgovine na teritoriji Unije i u njenom komšiluku... Izvesno, čeka je mnogo posla – ukoliko želi da ispuni dato obećanje."
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 11.07.2006.]
