Izvor: B92, 08.Dec.2012, 17:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Produžen Protokol iz Kjota do 2020.

Doha -- Na konferenciji Ujedinjenih nacija u Dohi, kojoj su prisustvovali predstavnici skoro 200 zemalja, usvojeno je produženje Protokola iz Kjota do 2020. godine.

Protokol iz 1997, kojim se regulišu emisije gasova sa efektom staklene bašte za bogate zemlje, ističe ove godine. Pregovori su se produžili u noć, kako bi bili dogovoreni detalji sporazuma, preneo je AP.

Sporazum će, međutim, pokrivati svega oko 15 odsto svetskih emisija gasova s efektom staklene bašte, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pošto Japan, Novi Zeland, Kanada i Rusija nisu želele da budu deo produženja sporazuma.

SAD se nikada nisu pridružile Protokolu iz Kjota, delom zato što njime nisu obuhvaćene Kina i druge države koje odlikuje brz razvoj.

Cilj učesnica skupa je da 2015. bude usvojen širi sporazum koji bi se primenio na sve države i stupio na snagu pošto istekne produženje Protokola.

Posle rasprava i neslaganja između bogatih i siromašnih zemalja oko obima smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte u bogatim i visine pomoći za siromašne, koji su trajali celu noć, predsednik konferencije Abdulah bin Hamad Al-Atijah iz zemlje domaćina je pozvao umorne pregovarače da danas razmotre mogućnost postizanja paketa kompromisnih sporazuma.

Nije se, međutim, ni očekivalo da na ovoj konferenciji bude postignut nekakav globalni sporazum o klimi radi smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte, ali pregovarači nisu mogli da se slože čak ni kad je reč o nekim skromnijim pitanjima, kao što je povećavanje sume novca za pomoć siromašnim zemljama u borbi protiv globalnog zagrevanja ili finalizovanje produženja važnosti sadašnjeg "Protokola iz Kjota" koji pokriva svega 15 odsto svetskih emisija štetnih gasova.

Sjedinjene Američke Države i druge razvijene zemlje odbacile su nacrt sporazuma koji je predstavljen u petak, a nekoliko zemalja u razvoju je takođe ukazalo da ne mogu da prihvate neke njegove paragrafe, što govori o dubokoj podeljenosti koja je karakterisala klimatske pregovore od njihovog početka pre dve decenije.

Jedno od ključnih neslaganja bilo je oko novca.

Siromašne zemlje žele da se bogate ekonomije čvrsto obavežu da će im povećati pomoć za borbu protiv klimatskih promena na 100 milijaradi dolara (76 milijardi evra) godišnje do 2020, što su one generalno obećale pre tri godine, sa ukupno 30 milijardi dolara u periodu 2010-2012.

Zemlje u razvoju ukazuju da im je potrebno još najmanje 60 milijardi dolara od sada pa do 2015, počev sa 20 milijardi dolara od iduće godine, kako bi se izborile sa sušama, poplavama, rastom nivoa mora i nepogodama čiji su uzročnik klimatske promene.

Bogate zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, sada, međutim, nisu bile voljne da se obavežu na konkretne cifre za period od 2013-2020, pozivajući se na svetsko finansijsko previranje i pritiske na njihove budžete.

Bogate nacije su 2009. obećale da će obezbeđivati dugoročne finansije za pomoć siromašnima da se preorijentišu na čistu energiju i da se prilagode rastu nivoa mora i drugim negativnim uticajima globalnog zagrevanja.

One su ponudile 10 milijardi dolara godišnje u periodu od 2010. do 2012, obećavši da će tu sumu povećati na 100 milijardi dolara u 2020, ali nisu rekle na koji način.

U nacrtu sporazuma koji je predstavljen juče razvijene zemlje su pozvane da se "čvrsto obavežu da obezbede povećane finansije za borbu siromašnih protiv klimatskih promena za period posle 2012." ali nisu precizirani nikakvi godišnji ciljevi.

"Zabrinjavajuće je što neke razvijene zemlje, poput SAD, ne žele da učine ništa više od izjave "obećali smo 100 milijardi dolara u 2020.", ukazao je norveški ministar ekologije Bard Solhjel.

Norveška, koja je zaštićena od finansijske krize u evrozoni zahvaljujući svojim ogromnim rezervama nafte i gasa, podržava jasno preciziranje da će cifre za pomoć biti postepeno povećavane do 2020.

Na pregovorima je takođe pokušano da se finalizuje sporazum o formalnom produžetku važenja "Protokola iz Kjota", odnosno sporazuma o smanjenju emisija iz bogatih zemalja koji ističe na kraju ove godine.

Jedan od kamena spoticanja je bilo pitanje da li dozvoliti zemljama da prenose viškove dozvola za emisije u sledeću fazu sporazuma.

SAD se nikada nisu pridružile "Protokolu iz Kjota", dok Japan, Novi Zeland, Kanada i Rusija ne žele da budu deo produženja sporazuma, što znači da bi on pokrivao svega oko 15 odsto svetskih emisija gasova s efektom staklene bašte.

Zemlje sveta su postavile rok do 2015. za postizanje šireg sporazuma koji bi uključio i razvijene zemlje i one u razvoju koje sada proizvode većinu svetskih emisija.

Cilj klimatskih pregovora UN je da se spreči porast temperatura u svetu za više od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

Najnoviji podaci Ujedinjenih nacija, međutim, pokazuju da su temperature već porasle oko 0,8 stepeni Celzijusa iznad tog nivoa.

Najnovije prognoze Svetske banke govore da su temperature na putu da porastu za četiri stepena do 2100.

Nastavak na B92...

Nezavisne Novine: Protokol iz Kjota produžen do 2020. godine