Izvor: Politika, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priznao neuspehe
Obelodanjeno da je Donald Ramsfeld, dva dana pre ostavke, predložio promenu sopstvene bojne taktike jer sadašnja "nije dovoljno dobra" Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 3. decembra – Jedan od glavnih tvoraca ratne strategije u Iraku, Donald Ramsfeld poverio se predsedniku Džordžu Bušu da smatra da ona nije uspešna, iako je javno tvrdio da joj samo "pakosnici i defetisti" nalaze mane. U pismu, pod oznakom "poverljivo" – dostavljenom Beloj kući dva dana pre nego što je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 8. novembra podneo ostavku na položaj šefa Pentagona –založio se za "značajna prilagođavanja" bojnog kursa, ocenjujući da ono što "sada trupe SAD čine u Iraku – nije dovoljno ni dobro ni brzo".
Sadržaj tog memoranduma, koji je upravo obelodanio "Njujork tajms", predstavlja, reklo bi se, treće iznenađenje u finišu karijere odlazećeg ministra odbrane. Javnost se, naime, čudila što se Buš dugo opirao učestalim zahtevima za smenjivanje Ramsfelda kao odgovornog za haotizaciju na najvećem frontu današnjice, pa je kao neočekivanost doživljena okolnost da je predsednik najzad prihvatio njegovu ostavku, da bi sada kao senzacija odjeknulo otkriće da je šef Pentagona i sam rekao lideru kako stvari tamo ne idu dobro po Amerikance pa da je neophodan novi pristup.
Kako je i zašto baš sada došlo do obelodanjivanja ovog strateškog dopisa – još nije jasno. Istrajni kritičari Ramsfeldove "doktrine" odmah su, međutim, ocenili da taj njegov memorandum predstavlja "jasno priznanje ratnih neuspeha" i da Buš sada "nema kud" nego da bitno promeni ratni kurs. Povodom objavljivanja ministrovog pisma, Bela kuća je odmah saopštila da je "i predsednik rekao da je nezadovoljan razvojem događaja u Iraku i da je neophodno preispitivanje naše taktike pa da on sluša mnoge predloge" date u tom smislu.
Nove ideje razrađuje nekoliko ekspertskih timova, među kojima je i dvopartijska Studijska grupa za Irak, s ciljem da se nađe izlaz iz sadašnje rastuće "spirale nasilja", koju mnogi ocenjuju kao građanski rat i pretnju opstanku teritorijalnog integriteta te zemlje. Najviše se priželjkuje veća efikasnost oružanih snaga vlade u Bagdadu, tako da se uspostavi domaći centralni autoritet, to proglasi zajedničkom pobedom i onda počne postepeno povlačenje Amerikanaca...
Slično sugeriše i Ramsfeldov opsežni memorandum. Uz ostalo, njime se traži "preusmeravanje glavnih operacija sa borbi protiv terorizma i pobunjenika, na borbu protiv odreda smrti i sektaškog (između šiita i sunita) nasilja". Predlaže se i dalje smanjivanje broja američkih vojnih baza u Iraku, kojih je nekada bilo 110 a sada 55, da bi ih do aprila ostalo 10-15, a do jula 2007. samo pet, odakle bi delovale mahom kao "snage za brzo reagovanje".
Ramsfeldove prilično okasnele preporuke ovde su sada – pomno komentarisana vest dana. Kao poprilične "provokativnosti", posmatrači ističu dva njegova neobična predloga.
Prvi, da treba obustavljati materijalnu pomoć za obnovu pokrajinama koje se "rđavo ponašaju" i "ne sarađuju sa Amerikancima". I drugi, da treba "davati novac ključnim političkim i verskim vođama, kao što je to radio Sadam Husein, da bi se izdejstvovala njihova pomoć u ovom teškom periodu". Zasad je ovde oštro kritikovan samo predlog za vanredne sankcije nemirnim krajevima, uz obrazloženje da su upravo pomanjkanje američke pomoći i ekonomske muke, pojačale pobune.
Odlazeći šef Pentagona, čiju bi funkciju uskoro trebalo da preuzme veteran CIA Robert Gejts, pominje i "manje atraktivne" mogućnosti. Ramsfeldu nisu po volji, uz ostalo, određivanje roka za povlačenje snaga SAD, federalizacija koja bi od Iraka napravila tri države (šiita, sunita i Kurda) kao ni "konferencija nalik na dejtonsku koja je dovela do sporazuma o Bosni", a koju kao "model" razrađuju pojedini ovdašnji funkcioneri.
M. Pantelić
[objavljeno: 04.12.2006.]
