Izvor: Politika, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pripitomljavanje Severne Koreje
Bušova administracija na putu da ostvari jedan od retkih diplomatskih uspeha ANALIZA VESTI
Saopštenje iz Pjongjanga da su SAD Severnu Koreju skinule sa liste "nepoćudnih država" - onih koje podržavaju terorizam - bilo je malo preuranjeno: Amerika je to juče demantovala. Ali, iako protivrečne, ove vesti su potvrdile da se na relaciji Vašington - Pjongjang stvari pomeraju, po mnogima mnogo brže nego što je donedavno izgledalo moguće.
I saopštenju i demantiju prethodio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je direktni sastanak visokih funkcionera dve zemlje održan u Ženevi, koji je za temu imao dalju razradu programa denuklearizacije Severne Koreje, posle njene provokacije eksplozijom "nuklearne naprave" u oktobru 2006, što je izazvalo i regionalnu i globalnu zabrinutost i bilo povod za početak pregovora šestorice (Severna i Južna Koreja, SAD, Japan, Rusija i Kina), na kojima je prošlog februara postignuta saglasnost da se Pjongjang odrekne svojih nuklearnih ambicija u zamenu za preko potrebnu pomoć u hrani i energentima.
Izgleda da severnokorejski vođa Kim Džong Il uspešno naplaćuje strah koji izazvao svojim nuklearnim programom. Između ostalog, uspeo je i da podeli Stejt department na one koji su bili za popuštanje i one koji su smatrali da je nepopustljivost jedini ispravni način za delovanje sa poslednjom hladnoratovskom tvrđavom u ovom delu sveta.
Prilično iznenađujuće, s obzirom na prethodno iskustvo, Severna Koreja je u julu isključila svoj glavni nuklearni reaktor. U direktnim razgovorima, diplomatskoj formi koju je Amerika donedavno odbijala, Kristofera Hila, glavnog američkog pregovarača, i severnokorejskog funkcionera Kim Kvaj Gvana, u nedelju se u Ženevi odmaklo i značajan korak dalje u implementaciji februarskog sporazuma: postignuta je saglasnost da Pjongjang do kraja godine deklariše sve svoje nuklearne programe i instalacije, što bi mu otvorilo vrata za "političku i ekonomsku kompenzaciju": neku vrstu normalizacije odnosa sa Amerikom i pristup povoljnim zajmovima svetskih finansijskih institucija.
Da li će Severna Koreja pre toga biti skinuta sa liste sponzora terorizma, na koju je dospela 1987, kada je jedan od njenih agenata priznao da je postavio bombu u južnokorejski avion u čijoj je eksploziji iznad Burbe poginulo svih 115 putnika, ostaje da se vidi. Na toj listi je inače u društvu Kube, Irana, Sudana i Sirije.
Ako je Americi neophodna bar jedna diplomatska pobeda, Severna Koreja ima mnogo konkretnije razloge da unovči svoj nuklearni blef sa Zapadom. Procena je, naime, da joj svake godine nedostaje oko milion tona hrane kako bi podmirila elementarne potrebe svoja 22 miliona stanovnika. Ove godine, posle katastrofalnih poplava, situacija je u tom pogledu dodatno dramatizovana. Zemlja takođe ima veliki deficit energije, od nafte do struje, pa je zato isporuka sirovog mazuta bila deo paketa sporazuma koji je postignut još u februaru.
Najzainteresovanija strana za sprečavanje kolapsa severnokorejskog režima danas je Južna Koreja, iz razložnog straha da bi slom izazvao veliki ljudski talas koji bi pohrlio ka prosperitetnom jugu. Seul zato ima svoj poseban program detanta sa državom nastalom kada je, posle Korejskog rata (1950-1953), duž 38. paralele povučena linija primirja, od tada jedna od najtvrđih hladnoratovskih granica.
Lideri dve Koreje su se u minulih pedeset godina od prekida ratnih dejstava (koji još nije ozvaničen u trajni mir) sreli samo jedanput, u junu 2000. Novi samit bi trebalo da se održi do kraja ove godine, kako bi utabao puteve pre svega daljem ekonomskom povezivanju. Nekoliko južnokorejskih firmi je, naime, već otvorilo industrijske pogone u specijalnoj pograničnoj zoni severno od 38. paralele, gde, na primer, tekstilne radnike plaćaju oko 50 dolara mesečno - deset puta manje od nadnica na jugu.
Najzad, očekivana denuklearizacija imaće i za Ameriku praktičnu stranu: otklanja bojazni da bi severnokorejske A-bombe mogle da dođu u posed Al Kaide i tako zatvara jednu od značajnih rupa u režimu neširenja opasnih nuklearnih tehnologija.
Milan Mišić
[objavljeno: 05.09.2007.]
