Izvor: Politika, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti novi rat
Bojazan od regionalnog sukoba sa uplitanjem snaga iz nekoliko zemalja. – Neslaganje generala i senatora u Vašingtonu
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 16. novembra – Dok se političari u Vašingtonu i Bagdadu prepiru kako da prigase bar neko bojište u Iraku, rat u toj zemlji se raspaljuje i preti da preraste u regionalni obračun uz učešće trupa okolnih država. Takva upozorenja izriču i ovdašnji i eksperti s Bliskog istoka, čiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi razni oblici haotizacije mogli da se povežu u lanac nemilosrdnih konfrontacija.
Irački front je već ispoljio izrazito "zarazno" dejstvo. Otvoren je američkom invazijom na osnovu pogrešnih procena da se tamo krije oružje za masovno uništavanje, preobratio se u rušenje starog i uspostavljanje novog režima, da bi potom poprimio oblike oružanog otpora okupacionim trupama i građanskog rata čije rasplamsavanje sve više dovodi u pitanje teritorijalni integritet te zemlje.
Spor oko karaktera fronta
Ovdašnji i tamošnji stratezi se još spore da li u Iraku već bukti ili samo preti građanski rat, a današnji "Vašington post" prenosi konstatacije eksperata koji tvrde da je takav obračun već poodmakao i da je sada na pomolu novi, mnogo širi sukob. Borbe između oružanih frakcija, pre svega sada vladajućih šiita i donedavno vladajućih sunita, ugrožavaju opstanak iračke države tako da je vrlo mogućan regionalni konflikt "preko mrtvog tela Iraka" – ocenjuje Džoust Hilterman iz Međunarodne krizne grupe, uz napomenu da su susedi (suniti) krajnje uznemireni zbog "strateškog napredovanja Irana u regionu" (šiitske teokratije).
Ako su takve pretpostavke tačne, nova situacija bi donekle reprizirala rat između Iraka i Irana (1980–1988) u kome su se sudarili panarabizam Sadama Huseina i panislamizam ajatolaha Homeinija. Amerika je tada u Bagdadu videla saveznika koji predstavlja sunitsku branu širenju šiitske revolucije iz Teherana, da bi sada invazijom na Irak omogućile dolazak na vlast tamošnjih šiita čije pojedine frakcije gaje verskom braćom u Iranu, u kome Vašington vidi "najveću opasnost po svetsku bezbednost".
Eventualnom širenju šiizma sada bi se suprotstavili, kako se navodi uz pozivanje na regionalne autoritete, ponajviše – Sirija i Saudijska Arabija. Rasplamsavanje iračkog građanskog rata dovešće do uplitanja Irana, Sirije pa i Turske (zabrinute da bi osamostaljenje iračkih Kurda moglo da inspiriše separatizam te nacionalne manjine i u njoj) – prenosi "Post" upozorenje neimenovanog funkcionera iz Damaska.
Regionalni lideri se, izgleda, slažu samo u jednom – da je nepoželjna dezintegracija Iraka, jer bi ona bila povod za različito motivisano pojačano strano političko i vojno mešanje. Podela Iraka na tri dela – šiitski, sunitski i kurdski – podstakla bi masovno etničko čišćenje i masovna sektaška ubijanja, upozorio je ovde nedavno saudijski ambasador princ Turki al Fejsal. U vašingtonskim krugovima su, međutim, sve jači glasovi da treba dozvoliti "trojnu federalizaciju Iraka, to onda proglasiti američkom pobedom i početi povlačenje trupa odande".
To je lakše reći nego izvesti. Američki ambasador u Bagdadu Zalmaj Halilzad tvrdi da je uveliko u toku "nepodobno" strano mešanje. Po njemu, u Iraku već "destabilizujuće deluju" Iran, Sirija i Al kaida.
Ni sa jednim delom tog "paklenog trougla" Vašington ne održava dijalog, ali poslednjih dana rastu pritisci na Belu kuću da se u rešavanju iračkog problema obrati "za pomoć" Damasku i Teheranu. Poznavaoci dodaju da bi takva kooperativnost morala da se "skupo plati", jer se veruje da bi zauzvrat Sirija tražila da joj Izrael vrati Golansku visoravan, a Iran da Amerika ispolji tolerantnost prema njegovom nuklearnom programu.
Trenutno se ne zna šta je (ne)poželjnije. Amerikanci ni međusobno nisu saglasni o sopstvenom delovanju. Izborni poraz vladajućih republikanaca protumačen je i – kao zahtev građana da se bitno promeni neuspešna taktika u Iraku, ali svi nadležni tvrde da jednostavnog zaokreta ne može da bude.
Oko pravca budućeg američkog delovanja u Iraku, juče je došlo do strateške konfrontacije kako između dve glavne stranke tako i između njihovih i predstavnika armije. Republikanski prvaci tražili su slanje pojačanja na front a demokratski – postepeno povlačenje trupa. Komandant američkih snaga na Bliskom istoku general Džon Abizaid je odbacio oba ta predloga. Prvi, jer bi to bio znak da se nema dovoljno poverenja u moć iračke vlasti, a drugi – jer bi se tako oslabile pozicije iračke vlasti.
"Nada nije politika"
Abizaid tvrdi da Amerikanci mogu da ispune zadatke s postojećim trupama uz nastavak intenzivne obuke iračkih jedinica. "To je samo nada a ne politika" – uzvratila mu je demokratska senatorka Hilari Klinton. "Generalovo zalaganje za održavanje postojećeg stanja je neprihvatljivo" – nadovezao se republikanski senator Džon Mekejn. I Klintonova i Mekejn se, inače, nagoveštavaju kao aspiranti za učešće na predsedničkim izborima 2008.
Situacija na iračkom frontu se, u međuvremenu, pogoršava. "Post" izveštava da od sredine leta i šiiti i suniti ubrzavaju etnička čišćenja, tako da se hiljade prognanih slivaju u Bagdad "među svoje". To, pak, dodatno pojačava napetosti u tom gradu, gde učestali atentati potvrđuju da nije uspeo plan američkih i vladinih trupa za učvršćivanje bezbednosti makar u prestonici.
Za protekle tri i po godine, u Iraku je ubijeno, ranjeno ili raseljeno između dva i pet procenata od njegovih ukupno 23 miliona stanovnika – procenjuje Entoni Kordsmen iz vašingtonskog Centra za međunarodna i strateška izučavanja. Povećava se i broj nastradalih američkih vojnika, kao i nezadovoljstvo ovdašnje javnosti. A sada se povećavaju i strahovi od izbijanja šireg građanskog rata...
M. Pantelić
[objavljeno: 17.11.2006.]
