Izvor: Politika, 22.Apr.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestonica od žada
Gde god se okrenete – restorani, dok je hrana izložena u skoro svakom izlogu. Preovlađuju mesne prerađevine – kilometri kobasica, vagoni povrća i pregršt ribe, uključujući visoko cenjenog belog glavaša
Od našeg specijalnog izveštača
Nanđing – „Dođite s dobrim apetitom jer, kada je reč o hrani, Nanđing vas neće izneveriti”, kažu u prestonici najmnogoljudnije kineske provincije Đijangsu (80 miliona stanovnika). Nanđing već vekovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nosi i nadimak – Prestonica od žada, zbog magije ukrasnih predmeta od ovog plemenitog kamena.
Ovaj grad od osam miliona stanovnika odavno je poznat po raznobojnom svilenom cveću, sačinjenom na filigranski način, a odnedavno i po korupcionaškom skandalu, kada je uhapšen gradonačelnik Đi Điđanj. Ovaj, kako tvrde, uvek raspričani političar i lider KP Kine u Nanđingu smenjen je s rukovodećih funkcija „pod sumnjama za ozbiljno kršenje partijske discipline”, kako je zvanično saopšteno.
Detalji ovog slučaja nisu navedeni, a nejasne optužbe obično podrazumevaju primanje mita, pronevere i zloupotrebe položaja. Đi je ovde u Nanđingu bio poznat i po nadimku Gradonačelnik buldožer jer je raskopao pola Nanđinga zbog grandomanskih projekata. „Nanđing će imati oblik svetske metropole”, obećavao je Đi.
Nanđing, inače, ima kvadratni oblik i nalazi se na mestu na kome se provincija Đijangsu dodiruje sa četiri provincije – Hubejom, Hunanom, Anhuijem i Đeđijangom, zauzimajući važan strateški položaj.
Nanđing danas predstavlja mešavinu drevne i moderne Kine. Okružuje ga Zid Minga, najduži gradski zid na svetu (32 kilometra), dok se u gradskom području nalazi nekoliko supermodernih ekonomskih zona, načičkanih fabričkim zdanjima.
Nanđing ima drevnu istoriju dugu 2.000 godina. Bio je prestonica u šest dinastija (od Istočnog Đina do poznog Tanga). Kad Kinezi pričaju o prošlosti Nanđinga, često upotrebljavaju izraz „lepote šest dinastija”.
U vozu za Nanđing (Foto Rojters)
U vreme Istočnih Đina (317–420), Kinezi su masovno počeli da se doseljavaju sa severa u Nanđing. To je bila prva velika migracija stanovništva u kineskoj istoriji, kada su ravnice donjeg i srednjeg toka reke Jangce pretvorene u bogatu oblast.
Ko dođe u Nanđing mora da poseti Memorijalni centar Đangdungmen, kažu Kinezi, i da proba da shvati šta se ovde dešavalo te proklete i krvave zime 1937. godine, kada je japanska svirepost prevazilazila maštu. Jedni tvrde da su japanski vojnici tada bili na ivici nervnog sloma zbog umora, gladi i straha, dok drugi smatraju da je to bio prosto proizvod bolesnog japanskog carstva gladnog moći.
Za svega nekoliko sedmica japanski vojnici u pohodu na Nanđing masakrirali su svih 300.000 kineskih civila. Kad su završili, kažu ovdašnje priče, nisu bili potrebni čamci da se pređe reka Jangce: „moglo se hodati po leševima”. Japanski pokolj u Nanđingu je najkrvavija priča u kineskoj istoriji, smatraju Kinezi. Zato u ovdašnjim restoranima na najbogatijim jelovnicima nema ni sušija, a kamoli miso supe.
Nanđing je bio i prestonica Republike Kine, pod vlašću Kuomintanga, u dva navrata do 1949. godine, kada su kineski komunisti, pod vođstvom Mao Cedunga, vratili prestonicu u Peking.
U podnožju Purpurne planine Ciđing, na periferiji Nanđinga, nalazi se mauzolej Sun Jatsena, slavnog vođe koji je zbacio poslednju kinesku dinastiju Ćing (1644–1911) i osnovao Republiku Kinu. Kineski zvaničnici danas nazivaju Suna „velikim pionirom demokratske revolucije”.
Među turističkim atrakcijama Nanđinga ističe se prekrasno jezero Sjuanvu, veličanstvena stena Jenci, grobnice Sjao i hram Lingu. Preko reke Jangce uzdiže se veličanstveni most, dugačak četiri i po kilometra. Na dva nivoa povezuje železničku prugu Nanđing–Šangaj, kao i mrežu autostrada.
Gde god se okrenete – restorani, dok je hrana izložena u skoro svakom izlogu. Stranac ovde prvo jede očima. Preovlađuju mesne prerađevine – kilometri kobasica, vagoni piletine i pregršt ribe, uključujući visoko cenjenog belog glavaša.
Festivali u Nanđingu okupljaju veliki broj učesnika i posmatrača (Foto Rojters)
Ovde imaju izuzetno raznovrsnu kuhinju, a jedan od tipičnih načina kuvanja je tzv. crveni dunst, kada se meso lagano krčka u tamnom soja sosu, šećeru i moru začina. I najskromniji obed mora se sastojati od nekoliko jela. Tačnije – i ovde važi kinesko pravilo: koliko ljudi za stolom, toliko jela, plus jedno posebno ukusno.
U kuhinji provincije Đijangsu preovlađuju dva ukusa – slano i slatko.
A za vreme obeda pije se uglavnom vino ili slatki jogurt. Po običaju, na trpezu se iznosi samo jedna sorta vina, a pije se lako zagrejano. Smatra se krajnje nepristojnim da čovek pije sam. Za razliku od šoljice čaja, vino treba naliti do samog vrha. „Čaj nalivaj napola, vino – do kraja”, glasi kineska poslovica.
Kinezi se poslednjih godina masovno vraćaju i tradiciji pijenja čaja: i u Nanđingu niču nove čajdžinice gde se čaj služi ritualno, kao u stara vremena. Tu se ljudi okupljaju, ćaskaju, čitaju novine i gase žeđ. Sede za malim stolovima i strpljivo čekaju da ispred njih stave usijani čajnik, dok mirišljava para ispunjava prostoriju. Zeleni čaj zauzima carsko mesto među bezbroj vrsta kineskih čajeva. On je najzdraviji, tvrde ovde.
A kada Kinezi nazdravljaju, uvek piju na eks, uz povik „Gan bei!” (osuši čašu) – a zatim je prevrnu da bi pokazali poštenje. Ovde to rade za skoro svakim nanđinškim stolom.
Nanđing, inače, na kineskom jeziku znači Južna prestonica, dok je Bejđing, kako Kinezi nazivaju Peking, Severna prestonica.
Petar Mićković
objavljeno: 22.04.2014.
