Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Sep.2019, 10:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štajnmajer zamolio oproštaj za istorijsku krivicu Nemačke za Drugi svetski rat

Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer zamolio je danas u Varšavi, na svečanosti povodom 80. godišnjice izbijanja Drugog svetskog rata, za oproštaj za istorijsku krivicu Nemačke.

On je, priznajući neprolaznu odgovornost Nemačke za strahote Drugog svetskog rata, apelovao da Evropa i Nemci i Poljaci nastave zajedničkim putem pomirenja i dobrog susedstva.

"Kao gost iz Nemačke stojim pred vama na ovom mestu bos. Sa zahvalnošću gledam na borbu poljskog naroda >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << za slobodu, u bolu odajem poštu patnji žrtava. Molim za oproštaj za istorijsku krivicu Nemaca i priznajem ;odgovornost koja ne može da prođe", kazao je Stajnmajer pred Grobom neznanog junaka na Trgu Pilsudskog u Varšavi.

Predsednik Nemačke kazao je da patnje i stradanja ne mogu da se izmere ali da to ne znači da smo lišeni obaveze da saučestvujemo u patnji žrtava, upravo suprotno.

"Što dalje je rat, to je važnije pamćenje. Rat završava kad utihne oružje, ali njegove posledice traju pokoljenjima. To nasleđe je bolno, ali mi, Nemci, ga prihvatamo i nosimo dalje. Kao predsednik Nemačke zajedno sa kancelarkom Angelom Merkel kažem svim Poljacima: nećemo zaboraviti. Ranu koji su Nemci zadali  Poljacima. Nikada nećemo zaboraviti", kazao je Štajnmajer.

Predsednik Štajnmajer je naglasio da zbog te istorijske krivice za to što su započeli ratne strahote u Evropi i svetu Nemci danas imaju obavezu da za ujedinjenu Evropu čine više, da daju veći doprinos njenoj bezbednosti, više ulažu u njeno blagostanje, više osluškuju druge.

"Tu odgovornost želimo da uzmemo na sebe sa pokornošću. Mi nemamo nikakav razlog da sebe smatramo boljim Evropljanima", kazao je nemački predsednik.

Štajnmajer je upozorio da Nemačka opterećena odgovornošću za istorijske krivice nema nikakvo prava na nacionalizam.

"Nikada više nacionalizam. Nemci ne smeju nikada više da viču ´Nemačka iznad svega´. Nikada više narodi ne smeju da se izdižu nad druge, rase iznad drugih rasa. Našiočevi i majke izvukli su pouku iz istorije. Pružili su ruku pomirenja, zajedno krenuli putem u budućnost, putem dobrog susedstva, ;saradnje i mira", rekao je Štajnmajer.

Predsednik Poljske Andžej Duda koji je kao prvi od tri zvanice, uz predsednika Nemačke još i potpredsednika SAD Majka Pensa dobio čast da se danas iz Varšave obrati Evropljanjima, zahvalio je prvo svim borcima protiv fašizma iz svih naroda u svim krajevima sveta.

"Pamtimo i pamtićemo iz zahvalnosti svima koji su se borili, položili svoj život za slobodu sveta, za odbranu od totalitarnog Hitlerovog režima, odbranu od fašizma, od terora, da ljudi žive slobodni, da mogu da odlučuju o sebi, da se raduju svojoj sreci. Odajemo veliku poštu svim žrtvama Drugog svetskog rata. Pognuli smo glave, ljubimo ruke borcima, onima koji su se borili za vašu i našu slobodu na svim frontovima sveta. Zahvaljujemo vam, gde god da ste na svetu", kazao je predsednik Duda.

Poljski predsednik svoj govor jednako kao nemačkoj okupaciji Poljske,zločinima i razaranjima posvetio je i napadu Sovejtskog Saveza na poljsku 17. septembra 1939. godine i zločinima nad Poljacima, kao što je bio Katinski masakr. Tada je NKVD, kako je rekao, po nalogu Staljina i vrhuške Kremlja pobila metkom u potiljak, u Katinskoj šumi i na još nekoliko mesta u današnjoj Rusiji, Ukrajini i Belorusiji više od 21.000 poljskih vojnika, vojnih zarobljenika koji su odvučeni u sovjetske logore nakon upada Crvene armije na istok Poljske.

"Čovečanstvo nije dovoljno izvuklo pouke iz te jezive lekcije koju je proživelo. Jer još uvek se na ovom svetu dešavaju etnička čišćenja, genocid. Danas u savremeno doba. Ne tako davno u zemljama bivše Jugosolavije, u Ruandi.  Zato pamtimo. Da nikada više na svetu ne bude takvih zverstava. Moramo da pamtimo i da delamo izvlačeći pouke iz ;tih zbivanja", kazao je Duda.

Poljski predsednik optužio je nekadašnje saveznike i velike sile da su žmureći u strahu od rata popustili Hitlerovim suludim ambcijama i tako dočekali još strašniji rat nego što su nastojali da izbegnu.

"Možda ne bi bilo Drugog svetskog rata da su se zemlje Zapada odlučno suprotstavile anšlusu Austrije, da su  postavile odlučni zid imperijalističkim ambicijama Hitlera, njegovim suludim vizijama, da su se suprotstavili pogromima Jevreja još u Nemačkoj pre rata, da su se usprotivili rasparčavanju Čehoslovačke", kazao je Duda.

Poljski predsednik apelovao je na saveznike iz EU i NATO koji danas zajedno obeležavaju godišnjicu u Varšavi da najvažnija lekcija i pouka iz ratnih strahota započetih pre 80 godina bude to da, kako je naglasio, žmurenje nije recept za očuvanje mira.

"To je samo dozvola za dalje napade. Moraju da budu sankcije, moraju da budu odlučni potezi. Gruzija 2008. godine, Ukrajina 2014. godine. Do danas je okupacija, zarobljenici, pomeraju se granice. Ne smemo to da dozvolimo. To je naša odgovornost pred društvima Evrope i sveta da više nikada neće biti oružane agresije, da se drama nikad više ; ne ponovi", kazao je Duda.

80. godišnjicu Poljska obeležava na centralnoj svečanosti izuzetno u Varšavi, a ne kao ranijih godina u Gdanjsku, u krugu sadašnjih saveznika iz EU i NATO a ne kao ranijih godina uz prisustvo šefova država i vlada tadašnjih saveznika u antifašističkoj borbi, na čelu sa Rusijom, kao naslednicom ŠSR-a.

Bez pozivnice je tako ostao predsednik Rusije Vladimir Putin što je Rusija oštro kritikovala, upozorivši još u martu da je bilo kakvo obeležavanje godišnjice bez Rusije koja je podnela tolike žrtve i dala takav doprinos borbi protiv fašističke Nemačke, čijih 600.000 vojnika je položilo život samo za slobodu Poljaka, ne može biti potpuno.

Predsednik Nemačke zamolio u Poljskoj za oproštaj za strahote Drugog svetskog rata

Predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer obećao je danas u Vjelunju, prvom gradiću u Poljskoj koji je njegova zemlja pod vladom fašista bombardovala još pre objave Drugog svetskog rata, da Nemačka neće zaboraviti na odgovornost koju joj nameće istorija i na poljskom jeziku zamolio za oproštaj za ratne strahote.

"Cinizam nemačkog agresora bio je bezgraničan, posledice strašne ali bez obzira na to nema mnogo Nemaca koji znaju za događaje u Vjelunju i došlo je vreme da se to promeni. Vjelunj mora da ostane u našim mislima i srcima. Prošlost ne može da se zaboravi. Ona ne prolazi. Želimo to da pamtimo i prihvatamo tu odgovornost koju nam nameće naša istorija", kazao je u zoru na svečanom obeležavanju godišnjice bombardovanja tog grada predsednik Štajnmajer.

Na nemačkom jeziku a zatim i na poljskom rekao je da odaje poštu žrtvama napada na Vjelunj, poljskim žrtvama nemačke tiranije i moli za oproštaj.

Obeležavanje 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata počelo je danas u Poljskoj u Vjelnju u centralnoj Poljskoj gde su Frank Valter Štajnmajer i predsednik Poljske Andžej Duda zajedno u svitanje odali poštu civilnim žrtvama Drugog svetskog rata.

Vjelunj su kao prvi bombardovali avioni Hitlerovog ratnog vazduhoplovstva 1. septembra 1939. godine u 4:40 ujutru, dok je gradić spavao, iznenada, dok još Nemačka nije objavila rat Poljskoj.

Tri četvrtine Vjelnunja leglo je u ruševinama, bombardovane su i bolnica i sinagoga a u bombardovanju je, kako najčešće navode istoričari, jer preciznog spiska nema, poginulo je oko 1.200 ljudi.

"I danas je sećanje bolno. Bio je to teror za kojim je usledilo uništavanje, nastavilo se ponižavanje, svi progoni, torture i ubijanje miliona poljskih građana i poljskih i evropskih Jevreja", kazao je nemački predsednik i zahvalio Poljacima i Evropljanima što su uprkos svim tim jezivim zločinima koje je njegova zemlja počinila širom sveta pružili ruku pomirenja i ponovo prihvatili Nemce u krug Evrope i Evropljana.

Predsednik Poljske Andžej Duda zahvalio je Štajnmajeru za tu moralnu satisfakciju da je kao predsednik Nemačke obeležavanje godišnjice počeo baš u Vjelunju.

"Mislite li da je lako doći u grad koji su pre 80 godia zverski uništili ljudi iz vlastitog naroda? Iz prethodnog pokolenja, pokolenja očeva i dedova. Zar mislite da je lako pogledati u oči onima koji su preživeli ili onima koji nose u sebi ceo život traume? Hvala predsedniče. Vidim čoveka koji je došao s pokornošću, pognute glave za to da oda poštu. Prisustvo predsednika Nemačke to je vid moralne satisfakcije", kazao je predsednik Duda Štajnmajeru i građanima Vjelunja.

Centralna državna svečanost obeležavanja 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata održava se ovog puta izuzetno u Varšavi a ne u Gdanjsku, gde je formalno rat počeo napadom nemačkog bojnog broda na poljski garnizon u svitanje 1. septembra 1939. godine, zato što je ceo program podređen glavnom gostu, predsedniku SAD Donaldu Trampu, koji je, međutim, zbog uragana na Floridi u poslednjem trenutku otkazao posetu i učešće u Varšavi.

Obeležavanje godišnjice u Varšavi je u svetu izazvalo prvi put i kontroverze zato što su za razliku od proslava pre 10 godina ovog puta poljske vlasti konzervativne stranke Pravo i Pravda nastojale da izbegnu po svaku cenu da jedna od glavnih zvanica bude predsednik Rusije Vladimir Putin i umesto svečanosti sa nekadašnjim ratnim saveznicima, vlasti su odabrale da je obeleže sa sadašnjim iz NATO, Evropske unije i Istočnog partnerstva.

Sa Zapadnog Balkana bez obzira na velike civilne žrtve i jak antifašistički pokret njihovih zemalja pozivnicu tako nisu dobili predsednici Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije i njih nema među 250 gostiju iz 40 državnih delegacija.

Nastavak na NoviMagazin.rs...