Izvor: Politika, 22.Avg.2010, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povod za slavlje
Iran ima sve razloge da slavi. Prva nuklearna elektrana na Bliskom istoku počinje rad 35 godina od početka gradnje i uskore će isporučivati električnu energiju.
„Uprkos svim pritiscima, sankcijama i teškoćama koje su nam nametnule zapadne države, svedoci smo otvaranja najvećeg simbola iranskim mirnodopskih nuklearnih aktivnosti”, izjavio je povodom početka rada nuklearne elektrane u Bušehru šef nacionalnog nuklearnog programa Ali Akbar Salehi.
Aranžman sa Rusima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji elektranu Bušehr snabdevaju nuklearnim gorivom i odnose sporni nuklearni otpad upotrebljiv u vojne svrhe, potvrđuje Iranu pravo na mirnodopsku upotrebu atoma zarad energije koja je zemlji neophodna.
Kako Rusi svakako ne bi dopustili nuklearno naoružavanje Islamske Republike, razvejavaju se – mada ne i uklanjaju – sumnje o atomskoj bombi
Iako ni na Zapadu nikada nisu dokumentovana nagađanja o iranskim vojnim nuklearnim, Savet bezbednosti je, pre svega pod pritiskom SAD, Iranu četiri puta zavodio sankcije, a Izrael pretio da će preventivno uništiti iranska nuklearna postrojenja.
Po iranskom tumačenju, „arogantne sile”, kako ih naziva jedan iranski zvaničnik, nesumnjivo su doživele neuspeh u pokušaju da blokiraju razvoj iranske nulearne tehnologije – na koju Teheran polaže pravo i od početka tvrdi da ima samo mirnodopske svrhe.
Tvrdi se međutim da je po sredi dogovor Vašingtona i Moskve po kome su Amerikanci odustali od protivljenja kompletiranja Bušehra u zamenu sa saglasnost Rusije za poslednju rundu sankcija UN.
Ključni faktor je striktna ruska kontrola iranskog nuklearnog otpada koji ne može da se podvrgne procesu obogaćivanja i proizvodnje plutonijuma neophodnog za atomsku bombu.
Ovakav razvoj događaja otklanja opasnost od vojne intervencije koja bi nesumnjivo zapalila čitav Bliski istok, iako nisu otklonjene brige oko iranskih nuklearnih centrifuga u Natanzu koje se koriste za obogaćivanje uranijuma.
Američki predsednik Barak Obama je prošle godine izrazio nameru da se razreši spor sa Iranom, pa se, uprkos protivljenjima u SAD ili Izraelu, dogovor smešta u ovaj okvir.
Projekat Bušehr, na jugu Irana, započet je 1974. u saradnji sa Nemačkom, napušten je posle Homeinijeve islamske revolucije 1979. pa ponovo aktiviran 1995. uz rusku pomoć. Prvi kanistri uranijuma isporučeni su 2007. godine.
Projekt je preživeo međunarodne sankcije, napade iz vazduha tokom rata sa Irakom kao i svojevremenu nameru iranske Revolucionarne garde da se od njega odustane.
B. Jakšić
objavljeno: 22/08/2010
