Izvor: Politika, 21.Feb.2014, 22:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potpisan sporazum u Kijevu, Rusi obustavili kredit

Dogovor Viktora Janukoviča sa opozicijom predviđa smanjenje predsedničkih ovlašćenja, vanredne izbore, vraćanje na ustav pre 2004.

Prema izveštajima agencija

Kijev – Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič potpisao je juče sa trojicom opozicionih lidera sporazum o okončanju krize, koja je dovela do izbijanja žestokih sukoba između demonstranata i policije na ulicama Kijeva i još nekih gradova u kojima je poginulo najmanje 80 ljudi. Nedugo potom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Moskve je stigla vest da Moskva raskida rusko-ukrajinski dogovor o finansijskoj pomoći u visini 15 milijardi dolara.

Sporazum ukrajinskih vlasti i opozicije potpisan je nakon najave Janukoviča da će održati prevremene izbore, oformiti vladu nacionalnog jedinstva i odreći se nekih predsedničkih ovlašćenja koja mu je davao ustav iz 2004. godine.

Kako je naveo dopisnik agencije Rojters koji je prisustvovao potpisivanju, Janukovič se nije smešio tokom ceremonije koja je trajala nekoliko minuta.

Potpisivanju su prisustvovali i šefovi diplomatija Nemačke, Francuske i Poljske, Frank-Valter Štajnmajer, Loran Fabijus i Radoslav Sikorski, koji su cele noći pregovarali sa Janukovičem i koji su isposlovali sporazum. Agencija Frans pres navela je ceremoniji, međutim, nije prisustvovao izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina, čija je kartica sa imenom sklonjena sa stola neposredno pred potpisivanje.

Iako su demonstranti i dalje na ulicama Kijeva, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je preko „Tvitera” da je Majdanski savet, koji predvodi demonstrante, „odlučio da opozicioni lideri mogu da potpišu sporazum” s Janukovičem.

S druge strane, Moskva je odustala od kupovine sledeće emisije ukrajinskih evroobveznica u vrednosti od 1,984 milijarde dolara, pošto strahuje da taj novac, kao i već date tri milijarde, nikada neće biti vraćen. Ubuduće, vlasti u Ukrajini moći će da računaju samo na pomoć sa strane Evrope, ali to će zahtevati vrlo bolne reforme, preneo je ruski sajt „Gazeta.ru”.

Sporazum bez osmeha: Vitalij Kličko i Viktor Janukovič (Foto Rojters)

Postignutim sporazumom, koji su potpisali i lideri opozicije Vitalij Kličko, Arsenij Jacenjuk i Oleg Tjagnibok, trebalo bi da se okončaju krvavi sukobi na ulicama Kijeva u kojima je poginulo najmanje 80 osoba, demonstranata i pripadnika bezbednosnih snaga, saopštilo je juče ukrajinsko ministarstvo zdravlja. Ministarstvo je u saopštenju navelo da je 577 osoba povređeno, od kojih je 369 zadržano u bolnici.

Kako je agenciji Itar-Tas rečeno u ukrajinskom ministarstvu unutrašnjih poslova, 130 pripadnika bezbednosnih snaga ranjeno je iz vatrenog oružja u poslednja tri dana.

Potpisani sporazum, kako je objavio Bi-Bi-Si, sadrži pet tačaka. Prvom tačkom dogovoreno je da će u roku 48 časova biti odobren i objavljen zakon kojim se vraća ustav iz 2004, a strane potpisnice izrazile su nameru da u roku od 10 dana oforme koalicionu vladu nacionalnog jedinstva.

Prema drugoj tački sporazuma, odmah počinje rad na ustavnoj reformi kojom se utvrđuju ovlašćenja ukrajinskog predsednika, vlade i parlamenta, a taj posao treba da bude okončan do septembra 2014. U trećoj tački precizirano je da će predsednički izbori biti održani čim se usvoji novi ustav, a najkasnije u decembru 2014. Biće usvojeni novi izborni propisi, a centralna izborna komisija će biti sastavljena na proporcionalnoj osnovi, na osnovu propisa Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Venecijanske komisije. Prema četvrtoj tački, biće sprovedena istraga skorašnjih akata nasilja, uz zajednički nadzor vlasti, opozicije i Saveta Evrope.

Poslednjom, petom tačkom, dogovoreno je da vlasti neće proglašavati vanredno stanje i da će se obe sukobljene strane uzdržavati od nasilja.

„Sve strane treba da zapamte da kompromis znači dobijanje manje od 100 odsto”, istakao je neposredno pred dogovor ministar inostranih poslova Poljske Radoslav Sikorski na svom tviter nalogu.

Kako javlja izveštač RTS-a, prenoseći posanje lista „Kijev post”, nekoliko stotina ljudi krenulo je u marš ka zgradi Predsedništva. Dodajmo i da je Vrhovnoj radi podnet nacrt zakona o impičmentu aktuelnog šefa države Janukoviča. Zahtev je registrovan pod brojem 4171, a podnet je 21. februara.

----------------------------------------------

Van Rompaj pozdravio sporazum

Brisel – Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj pozdravio je juče sporazum između ukrajinske vlasti i opozicije i upozorio da je vreme da se sa reči pređe na dela, prenosi Tanjug. „Sporazum je neophodan kompromis kako bi se pokrenuo politički dijalog koji predstavlja jedini mirni i demokratski put iz krize koja je već odnela previše ljudskih života”, rekao je Van Rompaj u saopštenju za medije u kojem je pohvalio posredničke napore šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, komesara za proširenje Štefana Filea kao i nemačko-francusko-poljsku ministarsku trojku, ali je odao priznanje i specijalnom izaslaniku ruskog predsednika Vladimira Putina.

----------------------------------------------

Amnestija za sve demonstrante

Kijev – Parlament Ukrajine podržao je juče bezuslovnu amnestiju za sve uhapšene ili one koji bi mogli biti suočeni sa suđenjem povodom nemira u Kijevu proteklih nedelja, prenosi agencija Rojters. Ovo je deo sporazuma potpisanog juče između predsednika Viktora Janukoviča i predstavnika opozicije.

----------------------------------------------

Ukrajinski parlament glasao za oslobađanje Timošenkove

Kijev – Ukrajinski parlament usvojio je juče amandman na zakon kojim se omogućava oslobađanje iz zatvora opozicione liderke i bivše premijerke Julije Timošenko.

Poslanici su ubedljivom većinom – sa 310 glasova za i 54 protiv – izglasali dekriminalizaciju tačke zakona na osnovu koje je Timošenkova osuđena, što, kako navodi Asošijeted pres, znači da ona više nije kriva za zločin. „Oslobodite Juliju!”, uzvikivali su parlamentarci posle glasanja.

Još nije jasno kada bi Timošenkova mogla da bude puštena iz zatvora, gde već dve godine služi kaznu pošto je krajem 2011. godine proglašena krivom za prekoračenje ovlašćenja pri potpisivanju sporazuma o isporuci gasa sa Rusijom.

Tanjug

----------------------------------------------

Bžežinski: Finska kao model rešenja za Ukrajinu

Berlin – Za konstruktivno rešenje krize u Ukrajini potrebna je ozbiljna finansijska podrška Evropske unije, a SAD treba da uvere Rusiju da kretanje Ukrajine ka Evropi nije deo koalicije koja preti ruskim interesima, ocenjuje bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski u intervjuu za Dojče vele.

Konstruktivno rešenje za Ukrajinu mora da bude zasnovano na kompromisu, smatra on, i to rešenje vidi u tome da ukrajinska domaća i spoljna politika treba da postane slična Finskoj. Ukrajini treba da se pruži šansa da ostane dobar sused Rusiji ali i da proširi vezu sa Evropom, smatra on.

Bžežinski smatra da građanski rat zaista preti Ukrajini, ali i dalje veruje da se kriza može rešiti kompromisom uz tri uslova – da Zapad ima čvrst stav, da je predsednik Viktor Janukovič spreman da iskreno pregovara i da predsednik Rusije Vladimir Putin shvati da je u interesu Rusije da se ovo pitanje reši kompromisom.

„Nisam siguran da sva ova tri uslova mogu da se ispune i sve više izgleda da je Janukovič potpuno nepouzdan”, navodi Bžežinski.

On smatra da je neizvesno da li će Janukovič ostati na svojoj funkciji mada je u početku krize mogao da se zamisli neki aranžman po kome bi on ostao kao predsednik bar dok se situacija ne smiri i ne organizuju izbori za predsednika sa manjim ovlašćenjima.

Upitan da li bi Janukovič mogao da olakša situaciju ostavkom, Bžežinski kaže da bi to svakako pomoglo ali da veruje da se ukrajinski predsednik ne brine samo zbog funkcije već i zbog bogatstva koje su stekli i on i njegov sin od kada je postao predsednik.

Bžežinski ocenjuje da delovanje Zapada za sada nije bilo impresivno, da su sporo reagovali na Janukovičevu promenu stava pre nekoliko meseci (kada je odustao od sporazuma o približavanju EU i okrenuo se Rusiji) i da je tek u poslednjoj nedelji dana Zapad pokazao vidljivije angažovanje u toj situaciji.

Zapad, po njegovom mišljenju, sve je svesniji da mora da postoji znatan finansijski paket kao i set jasno definisanih političkih ciljeva koji daju Ukrajini šansu da ostane dobar sused Rusiji, ali da istovremeno proširi svoje veze sa Evropom, dok Amerika treba da uveri Rusiju da kretanje Ukrajine ka Evropi nije deo koalicije koja preti ruskim interesima.

Konačno, kako je rekao, ako Rusija nije spremna ovo da prihvati ona će biti suočena „verovatno sve više neprijateljski nastrojenom, ogorčenom i možda potpuno eksplozivnom Ukrajinom”.

Bžežinski, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost za vreme predsednika Džimija Kartera od 1977. do 1981. a sada predaje na univerzitetu „Džons Hopkins”, smatra da SAD treba indirektno da učestvuju u pregovorima između EU i Ukrajine, a mnogo direktnije na bilateralnoj osnovi treba da razmatraju to pitanje sa Rusima.

„Za Ruse je od direktnog interesa stabilan odnos sa Amerikom na duge staze, koji ne zapada u sve veći negativizam hladnog rata, i to bi trebalo da bude od direktnog interesa za nas (SAD) takođe”, navodi Bžežinski.

objavljeno: 22.02.2014.

Nastavak na Politika...